Da je bilo koji drugi dan u pitanju, radovao bih se sredi kako me samo dva dana deli od vikenda. Međutim, ove nedelje sreda znači da je moj boravak na festivalu MetalDays tačno na sredini. Još dva dana deli nas od kraja pravog sna za svakog ko sebe zove fanom metal muzike – najbolji svetski bendovi, sjajna atmosfera, klopa i litre alkohola koje prete da po zapremini prevaziđu i reku Soču.
Za razliku od drugog dana kada smo se u sred najjačeg sunca nacrtali na festivalu, juče smo sebi dali oduška i odmorili, te stigli tačno na sredinu nastupa benda KALMAH. Njihov brzi i melodični brend death metal zvuka podigao je prašinu u publici koja je non-stop trčala u krug dok je bend svirao klasike poput “Heroes to Us” ili “The Black Waltz”.
Sledeći na bini nastupio je KVELERTAK. Iz neba, u rebra! Kultni bend koji je nedavno zamenio pevača pokazao je kako treba da izgleda festivalski nastup. Energija dovoljna za celu masu koja se okupila ispred glavne bine i pevač koji ni jednog trenutka ne prestaje da animira masu (a ni sebe), koji bez problema silazi međ njih i peva dok ga nose na rukama. Njihova nabijena RNR energija probudila je i one koje je sunce dovelo do komiranog stanja. Bilo je vrlo teško zamisliti kako će neko nastupati posle njih.
U pauzi između njihovog i sledećeg nastupa na glavnoj bini uspeo sam da uhvatim delić nastupa benda STONED JESUS na bini Boško Bursać, i to baš u trenutku kada je bend odavao počast zvezdama večeri kroz delić uvoda u pesmu “Pull Me Under”. Neiznenađujuće, tokom njihovog nastupa cela publika mirisala je na svima omiljen slatki list. Iako nisam ostao dovoljno dugo da formiram utisak o nastupu, ali sam po izrazu lica ljudi u publici shvatio da je nastup bio ništa manje nego fenomenalan.
U međuvremenu glavna bina bila je spremna za ROTTING CHRIST koji su u poslednji čas popunili mesto koje je Phil Anselmo ostavio upražnjeno. Ovi grčki black metal veterani znaju kako da pokrenu stampedo u publici, a njihov spoj teških doom rifova i bombastičnih black metal rifova provozao je publiku kroz dim i prašinu. Pored pesama sa aktuelnog „The Heretic“ bend nas je počastio putovanjem kroz diskografiju i pesme koje su pomogle da se Grčka metal scena izgradi.
Iako sam uživao u svakoj noti njihovog nastupa, odlučio sam da podjednako vremena posvetim i sastavu SATURNUS na drugoj bini, jednom od onih bendova koje nemate previše prilika da vidite uživo. “Iznenađen sam što vidim toliko ljudi ovde, iako Rotting Christ sviraju na drugoj bini” izjavio je pevač Thomas Akim Grønbæk Jensen. “Ljudi na festivalu su nas jako lepo prihvatili, nadamo se da ćemo se vratiti”, dodao je pre nego što se bend oprostio od publike uz “Christ Goodbye”.
Dok se Saturnus opraštao sa publikom, glavna bina transformisana je u igraonicu koja je u narednih sat i kusur pripadala sastavu DREAM THEATER, velikanima progressive metal scene. Ono što mi je odmah zapalo za oko je to da je publika tokom njihovog nastupa bila znatno proređenija, mnogo više nego što je to bio slučaj sa nastupima bendova Architects i Arch Enemy prethodnih dana. Razumljivo, s obzirom da su mišljenja o bendu izuzetno podeljena i da mnogi od posetioca verovatno nisu hteli da se prepuste čarima ovog zvuka niti svoje vreme posvete pesmama od preko deset minuta.
I pored toga što je bend tehnički apsolutno savršen, najslabija karika je svakako James LaBrie kome godine nisu mazile glas i koji se tokom nekih od zahtevnijih pesama vidno pomučio. No ono što mu fali u glasu, nadomestio je apsolutnim vladanjem binom i animacijom publike, te pokazao da kao frontmen i dalje ima vrednost u bendu. Izostanak bilo koje pesme sa albuma “Images & Words” svakako mi je donekle ukvarila utisak, no ne dovoljno da ne mogu da kažem da nisam uživao u svakom minutu i svakoj noti.
Od trećeg dana smo se oprostili uz nastup sastava AKERCOCKE, još jednog od onih bendova koji nemate previše prilike da vidite. Ovi ekscentrični Britanci neguju sebi unikatan pristup black metal zvuku, a njihov nastup bio je daleko brutalniji nego što sam očekivao. Bend se otarasio imidža sa odelima i okrenuo old-school pristupu. Odaziv publike bio je daleko manji nego što sam očekivao, ali oni prisutni cenili su priliku da čuju ovaj kultni sastav.
Natrpani pločama, diskovima i silnom opremom napustili smo festival. Valja se odmoriti – još dva dana je pred nama, a među izvođačima neki od mojih favorita na festivalu.