„Odakle ste?“ vidljivo pijan vidljivo nemac upitao je moju ekipu sa kojom smo po prvi put ove godine obilazili festivalsko tlo. „Srbija, Hrvatska, Slovenija“ odgovorili smo mu kao prozvani u školskoj klupi. „To je sjajno! Kakva kombinacija! Ovo nam je svima kuća – svi smo odavde,“ odgovorio nam je na to. „Dolazim ovde svake godine od 2012. Propustio sam jednu godinu – i nikada više,“ mudro je zaključio pre nego što se vratio da igra uz „Mambo No. 5“ ispred svog šatora gde prodaje robu.
Svestan ili ne, objasnio je suštinu festivala bolje nego što sam ja uspeo u bilo kom od svojih prethodnih MetalDays izveštaja. Već treće godine kako dolazim ovamo, osećam se kao da se vraćam u rodno mesto. Na svakom ćošku srećem poznanike sa kojima se grlimo kao da smo rođeni. Duh zajedništva oseća se na svakom ćošku, posebno u kampu – pravoj maloj komuni gde svako nalazi način da se zabavi i ubije vreme do prvog nastupa. Šta tek reći za Beach stage na plaži gde možete videti gomilu metalaca kako vežbaju jogu i metalsku verziju aerobika (hint: bučniji je).
Prva muzička poslastica koja nas je čekala prvog dana bio je hard rock sastav LUCIFER, jedan od najsjajnijih dragulja nedavno oživljene occult rock scene. Sa dva albuma iza sebe i legendom kakva je Nicke Andersson (Entombed, The Hellacopters) za bubnjevima nije ni čudo. No i pored njega, oči su nimalo začuđujuće bile uprte u pevačicu sastava. Johanna Sadonis je opčaravajuća veštica koja svojim glasom i stasom bez napora manipuliše malobrojnom publikom omamljenom jakim sunčevim zracima. Moram reći da su mi očekivanja bila prevelika, te da sam od nastupa očekivao više. Da li je zbog lošeg termina ili manjka publike, čini mi se da bend nije dao svoj maksimum.
Za njima se na binu penje sastav ALIEN WEAPONRY koji je prošle godine doživeo svoj debi na bini Boško Bursać. Kao jedno od najvećih iznenađenja prošle godine, nije ni čudo što su mladi novozelanđani dobili poziv da ove godine nastupe na glavnoj bini. Njihova jedinstvena kombinacija sirovog zvuka benda Sepultura, moderne agresije benda Trivium i njihovog jedinstvenog pečata i nasleđa ovaj izuzetno mladi bend lanisrala je u žižu metalne javnosti. Tokom njihovog nastupa publika se vidno povećala, a među njima su bili i fanovi koji su već spremni da daju srce za ovaj mladi bend.
Bend kome sam se ubedljivo najviše radovao prvog dana WHILE SHE SLEEPS nastupio je baš u trenutku kada je posećenost na glavnoj bini naglo eksplodirala a sunce se zavlačilo iza gorostasnih planina. Iako su mi uvek leteli ispod radara, njihov novi album “So What?” jedan je od mojih apsolutnih favorita ove godine, pa sam se izuzetno radovao što ću pesme poput “Anti-Social” i “The Guilty Party” čuti uživo. I mogu vam reći, zvuče još nadrkanije nego na albumu. Jedina mana koncerta nabijenog energijom bila je to što pevač Lawrence Taylor nije nastupao sa bendom, te iako je njegova zamena Scott Kennedy (Bleed From Within) bio i više nego adekvatan – to donekle nije bilo to.
Prvi bend koji se na glavnu binu popeo nakon što je sunce zašlo iza planina bio je NEUROSIS. Ovi američki doom/sludge veterani znatno su usporili tempo, i moram da primetim proredili publiku na glavnoj bini. Istina je da njihov zvuk nije za svakoga, posebno ne posetioce festivala obučene u svakojake kostime koji su ovde da bi se opili i zabavili. No, siguran sam da oni kojima je muzika bila na prvom mestu uživali u ovom katartičnom setu.
Bina se potpuno zadimila dok je legendarna “Ace Of Spades” najavila nastup zvezde prve večeri, melodic death metal sastava ARCH ENEMY. Nastup kome su se mnogi očigledno najviše nadali sudeći po ogromnoj gužvi ispred glavne bine i pojačanom prisustvu obezbeđenja i lokalne policije. Za tim, naravno, nije bilo potrebe. Ova publika zna kako da se pazi i međusobno poštuje, te osim čestih surfera po publici drugih problema nije bilo.
Što se tiče samog nastupa, Michael Amott i ekipa su usvirani i iskoreografisani bez greške. Svaki ton na svom mestu, svaki growl koji Alissa White-Gluz ispusti oštar i prodoran. Rekao bih da mi previše koreografije donekle kvari ugođaj, posebno nakon onakvog razuzdanog nastupa benda While She Sleeps. No, hiljade fanova koji su iz dubine grla pevali svaki stih izgleda se ne bi složilo sa mnom.
Prvo veče festivala prošlo je i više nego uspešno. Činjenica da je festival rasprodat svakako se osetila po većoj gužvi i šarenijem kolažu ljudi nego prethodnih godina. U iščekivanju preostalih četiri dana fenomenalne muzike i još bolje atmosfere, valja ugrabiti svaki mogući sat sna nakon ove tačke.
[…] atmosferu preko dana. Iako sam očekivao da će daleko više ljudi spavati čvrstim snom nakon celovečernjeg haosa prve večeri, festivalsko tle bilo je iznenađujuće puno […]