Kažu da svim dobrim stvarima mora doći kraj, pa je tako petak obeležio naš poslednji dan na festival MetalDays u Tolminu, u Sloveniji. Sa četiri dana fenomenalne muzike I atmosphere iza nas, bili smo iznenađujuće energični. Čak ni kiša koja nas je izbegavala prethodnih dana nije uspela da pokvari atmosferu zadnjeg dana festivala.
Tarja Turunen, koju smo imali prilike da vidimo na Exit festivalu nedavno, bila je prvi izvođač čijem smo nastupu prisustvovali poslednjeg dana. Na glavnoj bini pred pokislom i razumljivo malobrojnijom publikom Tarja je predstavila presek svoje solo karijere i pesmu „Planet Hell“ benda Nightwish, na radost pubilke. Iako mi je njen solo rad nezanimljiv, njena energija na bini je jako pozitivna i infektivna. Sudeći po reakcijama u publici, nisu svi bili fanovi njenog rada ali i oni koji jesu pružili su pevačici fantastičan provod za koji se više puta zahvalila.
Sledeći na bini nastupili su folk metal zavavljači iz sastava KORPIKLAANI, čiji je nastup definitivno probudio interesovanje većeg dela posetilaca. Uz svoje zvuke protkane harmonikom i violinom, bend je naterao masu da pleše, peva, pravi šutke i zidove smrti. Čak ni potpuni nestanak struje koji je trajao nekih desetak minuta nije uspeo da ugasi entuzijazam publike koja je vreme prekratila masovnim veslanjem.
Nastup koji su svi nestrpljivo očekivali bio je koncert sastava DIMMU BORGIR, poslednji na glavnoj bini za ovu godinu. Bend koji se nedavno preporodio i vratio na scenu albumom „Eonian“ oduvek je važio za miljenike velikih metal festivala, a nakon ovog nastupa jasno mi je i zašto. Teatralni, zategnuti i prepuni energije – Dimmu Borgir su apsolutno vladali binom tokom svog nastupa od više od preko sata.
Tokom nastupa bend je predstavio dosta stvari sa aktuelnog izdanja, ali nisu zaobišli ni kasniju fazu njihove karijere koja im je donela svetsku slavu. „Siguran sam da znate ovu pesmu čak iako ne slušate Dimmu Borgir“ rekao je frontmen Shagrath dok je najavljivao pesmu „Progenies Of The Great Apocalypse“. Oni stariji u publici svakako su cenili kada je bend odsvirao „Mourning Palace“ kojom su završili svoj set.
Bend kome je pripala čast za zatvori ovogodišnji MetalDays na bini Boško Bursać bio je kultni gothic metal sastav TIAMAT. Kako sam čuo dosta negativnih komentara o njihovim nastupima u prethodnih par godina, bio sam pomalo skeptičan. No srećom, frontmen Johan Edlund bio je na visini zadatka. Da stvar bude još bolja, bend je predstavio set posvećen albumima „Clouds“ i „Wildhoney“ koje mnogi smatraju za njihove najbolje. Njihova muzika bacila je mnoge u publici u trans, dok je prizor ljudi koji se grle i pozdravljaju bio izuzetno čest.
Fenomenalna muzika, druženje i duh zajedništva obeležili su još jedno izdanje MetalDays festivala. Praznik kakav fan ove muzike može poželeti, ni ovaj MetalDays nije izneverio očekivanja. Čini se da iz godine u godinu ovaj festival postaje sve ozbiljniji konkurent većim i starijim festivalima ovog tipa u Evropi. Sa bogatim izborom hrane, ekološkom politikom i sjajnim bendovima MetalDays je definitivno iskustvo kakvo dugujete sebi. A s obzirom da 2020. ovaj festival proslavlja jubilej, povod je bolji nego ikada.