Ne preterujem kada kažem da mi je prošlogodišnje izdanje festivala MetalDays bilo jedno od najboljih iskustava te godine. To je nešto što morate da doživite da biste shvatili. Pregršt sjajnih bendova, zabavnih ljudi i aktivnosti u kakvim ne uživate svaki dan. Samo to je dovoljno da gradić Tolmin u Sloveniji učini vašim idealnim letovalištem.
Kod festivala kao MetalDays zabava ne počinje sa prvim nastupom na glavnoj bini, već danima ranije dok se kamperi smeštaju i sebi organizuju razne zabavne aktivnosti kako bi ubili vreme do samog programa. Kako smo stigli par dana pre početka, imali smo malo vremena da uživamo u živopisnom Tolminu i prirodnim čarima koje pruža, ali i da vidimo par interesantnih bendova na New Forces bini dan pre početka festivala.
Ali uzbuđenje smo ipak čuvali za prvi dan. Sa sjajnim izborom bendova na svim binama, napraviti plan onih koje ćemo pokrivati bilo je noćna mora i težak izazov. S tim na umu, kako je program na glavnoj bini bio primamljiviji odlučili smo da više vremena provedemo tamo.
Prvi bend koji smo tog dana morali da vidimo bio je Vuur, sastav koji predvodi popularna pevačica Anneke van Giersbergen koja se proslavila sa bendom The Gathering. Iako je jedna od najprepoznatljivijih dama u metalu, Anneke je izuzetno skromna i ne stidi se da pokaže koliko je zahvalna za topao prijem. Videlo se da ceo bend uživa na bini i u reakciji publike koja možda nije bila upoznata sa njima. Bend je predstavio par stvari sa aktuelnog debija “In This Moment We Are Free – Cities” ali i pesme bendova u kojima je učestvovala, The Gentle Storm i The Gathering.
Kako sam već video Jinjer kada su nastupili uz bend Arch Enemy, znao sam da nas čeka brutalan nastup. Tatiana Shmayluk je nezaustavljiva sila koja vam ne dozvoljava da pogled predugo zadržite na jednom mestu. Bilo je dana kada njihova muzika nije bila moj fah, ali potpisivanje ugovora za izdavača kao što je Napalm Records i sviranje sa velikanima par godina unazad dosta je uticalo na njihov novi material. Dosta ljudi je došlo da podrži bend, uprkos tome što je sunce nemilosrdno pržilo.
Sledeći na sceni je bio bend koji je stekao dosta poštovanja u progressive metal svetu – Leprous. Pogledajte njihov koncert bar jednom i biće vam jasno zašto. Iako je njihova muzika evoluirala od eratičke i agresivne u blažu, sofisticiraniju plejadu tonova bližu prog rock korenima, bend nije izgubio energiju i agresivnost na sceni. Pošto im je vreme bilo ograničeno, nismo imali prilike da čujemo izbor starog materijala, ali smo počašćeni najboljim pesmama sa albuma „The Congregation“ i „Mailina“.
U moru drugih bendova, odgovorno tvrdim da nijedan nije kao Alestorm. Neopterećeni standardnim metal klišeima, nastupili su ispred velike plave kulise sa gumenom patkicom na centru bine. Šašavi kao i uvek, sjajna su paralela posetiocima ovog festivala: crno svuda oko vas i u sred toga lik obučen kao francuska sobarica koji nije previše ostavio mašti.
Možda sebe ne shvataju previše ozbiljno, ali to nije slučaj sa njihovom muzikom koju sviraju strasno. Njihove pozitivne pesmice bile su odličan katalizator koji je pokrenuo masu i sve ubacio u pravo raspoloženje za početak festivala. Naterali su masu da napravi šutku, juriša sa jedne strane na drugu pa čak i vesla u prazno. Ali najveći hit bio je kada su pomenutu gumenu patkicu bacili u masu na radost mnogih. Pokazali su da su sjajan bend za ovakav tip festivala i po meni su verovatno ukrali nastup i od samih zvezda večeri.
U duhu veselih pesmica sa frulicama i distorzijama, Eluveitie su uhvatili talas pozitivne energije koju su Alestorm zakuvali i još više raspametili masu. Iako sam ispao iz koloseka kada je ovaj bend u pitanju, bilo je sjajno čuti neke od pesama koje sam ranije sumanuto slušao. Pored toga, čuti „The Call of the Mountains“ u sred slikovitih slovenačkih planina je idilično. Iako je bend prošao kroz par velikih promena u postavi, kako nikada nisam gledao bend u originalnoj postavi ne mogu reći da primećujem preteranu razliku.
Jedna od mana velikih festivala je to što ponekad morate da donesete teške odluke. Na primer, da li ostati i pogledati Eluveitie do kraja ili juriti ka drugoj bini gde svira Carpathian Forest.Dok sam se gurao kroz masu do druge bine gde su norvežani već uveliko palili, shvatio sam da sam doneo dobru odluku. Još jedan bend sa kojim sam se često družio ali se danas retko čujemo, pa mi je bilo izuzetno drago da ih napokon vidim uživo. Reči i slike nisu previše verodostojne, morate biti tamo da biste shvatili oduševljenje ovim bendom. Njihove infektivne black metal pesme protkane starim, dobrim rock and roll zvukom pokrenule su prve redove, dok su ostali sa čuđenjem i divljenjem gledali iz daljine kako zloglasni frontmen Nattefrost pokazuje svoj ponos.
Carpathian Forest su takođe bili odličan uvod za nastup zvezde večeri, moćnih Behemoth. O njihovim koncertima sam dosta čuo, ali nažalost do sada nisam imao prilike da vidim. Nakon njihovog nastupa mogu vam reći isto što su drugi meni pričali: dužni ste sebi da ih pogledate uživo. Razmišljao sam o tome šta bih rekao u ovom izveštaju, ali sve to je palo u vodu nakon koncerta. Behemoth su začarali publiku i bacili ih u izlive besa kroz par ozbiljnih šutki.
Adam Darski, poznatiji kao Nergal je jedan od onih jedinstvenih frontmena čije prisustvo uliva strahopoštovanje. Bend je predstavio miks starih i novih pesama, mahom sa albuma „The Satanist“, verovatno jednog od najvažnijih metal albuma današnjice. Bina je bukvalno gorela kako je pirotehnika ilustrovala paklenu atmosferu njihovih pesama, a kao posebno iznenađenje pojavio se i Niklas Kvarforth iz benda Shining koji je podelio binu sa bendom.
Žurku su na bini Boško Bursać zatvorile legende koje su bile tu kada je sve ovo počelo, Diamond Head. Obrađivani od strane bendova kao što je Metallica, Diamond Head su nesumnjivo zaslužili status legedni. Ali nisu od onih koji žive na staru slavu, već zvuče sveže kao što su pretpostavljam zvučali u najslavnijim danima (mada nije da nisu podmladili svoje redove). Iako je bilo kasno a većina publike je bila pijana ili umorna, njihov nastup privukao je solidnu masu, posebno s obzirom da je nastup benda Behemoth malo kasnio pa je većina posetilaca još uvek bila na glavnoj bini kada su Diamond Head počeli sa nastupom.
Pišu Jovan Ristić i Marijana Nikolić
[…] uvek puni uzbuđenja nakon prvog dana festival, bili smo nestrpljivi kao klinci da stignemo na drugi dan festivala MetalDays u Tolminu u […]