IZVEŠTAJI SA FESTIVALA

MetalDays 2016 (prvi dan) – Beskompromisni metal i uporna kiša

metal-days-2016-day-1-featured
Written by Jadranka Balaš

Nijedna priča o bilo kom festivalu koji se održava u Tolminu i okolini ne može da počne bez kratkog opisa ovog mesta. Od akumulirnog jezera u naselju Most na Soči nestvarne zeleno-plave boje i još nestvarnije čiste vode koja se dopada čak i pastrmkama koje slobodno plivaju i više su nego ukusne, čak i nama koji ne jedemo ribu. Okružen vencom planina Tolmin obećava paklene dane ali i sveže noći, planinski vazduh može da vas uspava najlakše i najlepše kad vas sunce izmori. Pejzaži koji bez daha ostavljaju i starije ljude, roditelje sa decom, a i ni mi metalci nismo mogli da ostanemo imuni na njega. Sam festival smešten je između dve reke Soče Tolminke, teško je odlučiti se koja je lepša, čistija i čija je voda hladnija. Kamena plaža koja je ograđena za festivalske potrebe bila je prepuna kada smo stigli. Program na dve festivalske bine je polako počinjao ali nismo mogli da odolimo bar da se pokvasimo u ledenoj vodi. Sa plaže su nas ubrzo rasterali nadolazeći oblaci, ne bi valjalo da nam oprema pokisne već prvi dan. Grom je najavio i prve kapi koje su ubrzo pale. Tradicionalno otvaranje uz kišu. Uputili smo se ka glavnoj bini uz zvuke benda Motorhead koji su dopirali sa Beach stage-a, što je upotpunilo i opravdalo činjenicu da je na neki način ceo ovogodišnji MetalDays festival posvećen upravo njihovom nedavno preminulom frontmenu, čak u glavna bina ponosno nosi njegovo ime.

orphaned-land-1-metaldays-2016-photo-marko-ristic

Orphaned Land @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA ORPHANED LAND ***

Festivalski prostor između dve bine ispunjavali su kupači koji su krenuli da se spremaju za prvi dan festivala i oni koji su već zauzimali mesta da čuju svoje favorite. Kiša je pokvarila planove mnogima, pa su veći delovi nastupa bendova DRAKUM DESERTED FEAR ispraćeni pod zaklonom šatora sa hranom i pićem, najuporniji su ostali. Mi smo se zabavljali igrajući Guitar Hero na Monster Energy štandu, dok su HACKNEYED sa Ian Fraser „Lemmy“ Kilmister Stage-a death metalom koji stiže iz Nemačke uspeli da rasteraju oblake i izmame masu da ih pozdravi verovatno po poslednji put, jer je bend trenutno na oproštajnoj turneji. Nove zrake sunca i duh orijenta doneli su ORPHANED LAND. Izraelski ambasadori mira izašli su na binu i zasvirali svoju prepoznatljivu kombinaciju progressive metala sa folk elementima svoje rodne zemlje. Prošetavši kroz svoju diskografiju nisu izastale ni kultne numere poput „Mabool (The Flood)“ kao ni novije sa poslednjeg albuma „All Is One“, poput pesmi „The Simple Man“ i „Let The Truce Be Known“ koje su postale sad već neizostavne na njihovoj set listi. Duh orijenta, pogotovo prenesen glasom Kobi-a Farhi-a ume da ponese, ali smo morali da se otrgnemo jer je na drugoj bini počinja nastup benda NORTH koji smo takođe želeli da ispratimo.

orphaned-land-2-metaldays-2016-photo-marko-ristic

Orphaned Land @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA ORPHANED LAND ***

Američki masni sludge bend je već počeo da praši kada smo stigli i zauzeli poziciju u prvi redovina. Očekivano publika je počela da pristiže tek nako završetka nastupa Orphaned Land na glavnoj bini. Masni rifovi ispresecani najiskrenijim osmesima obeležili su polučasovni set ova tri momka koji su nedavno nastupali u Beogradu kao podrška sastavu ROSETTA, koje smo slušali nešto kasnije. Taj koncert je propušten na našu veliku žalost, ali svako zaslužuje drugu šansu pa smo je i mi dobili. Za deceniju svog postojanja bend je izdao čak četitri albuma, tri EP izdanja i jedan live, sa frekvencijom obradovanja fanova skoro svake godine. Aktuelno ovogodišnje izdanje „Light The Way“ iskakalo je u prvi plan uz podsećanje na neke starije stvari pa čak i debi EP „Siberia“. 

north-metaldays-2016-photo-marko-ristic

North @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA NORTH ***

FLESHGOD APOCALYPSE je samo jedan u nizu bendova koje smo imali prilike da čujemo u našoj prestonici nedavno. Nisam prisustvovala tom koncertu iz prostog razloga što zapravo nikad nisam ni poslušala više od dve-tri pesme ovog benda. Ovo je bila idealna prilika da vidim i čujem šta imaju da ponude. Pet gospodina u renesansnim odelima različitih boja sa corps paint-om i jedna dama sa zlatnim štapom u ruci izašli su na binu, izgledavši više nego zanimljivo. Symphonic death metal čak i u teoriji zvuči neizvodljivo, u praksi vas hvata za gušu i ne pušta, hipnotiše onako kako i sama pojava ovih Italijana na bini. Iskreno, ne sećam se kada sam čula bend koji ovoliko perfektno zvuči uživo. Ovakav zvuk, pogotovo na festivalskim binama je gotovo nemoguća misija. Na vom nastupu nije zaškripao ni jedan ton i bilo je više nego zadovoljstvo ispratiti ga od početka do kraja. Set je otvoren sa „Marche Royale“ interesantnom numerom sa novog albuma „King“ savršenom za otvaranje seta. Veći deo set zapravo i jesu činile  upravo numere sa njega, pa smo tako čuli „The Aeternum“, „The Fool“ i fantastičnu „Cold As Perfection“ nakon koje je Tommaso Riccardi nazdravio sa publikom čašom crnog vina.

fleshgod-apocalypse-metaldays-2016-photo-marko-ristic

Fleshgod Apocalypse @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA FLESHGOD APOCALYPSE ***

Ponovna selidba na Second Stage i još jedan post / sludge session uz bend ROSETTA koji je bio na polanumere „Untitled I“ numere kada smo se priključili solidnom broju publike. Space rokeri ili „metalci za astronaute“, kako često u šali umeju sebe da nazivaju, jer ne samo da su članovi benda zainteresovani za tajne svemira već i njihova muzika, splet najrazličitijih mogućih uticaja daje taj osećaj beskrajne slobode kada je samo nebo granica. Iako bih volela u komadu da smo čuli „Untitled III“ „Untitled VII“ sa poslednje „Quintessential Ephemera“ odiseje, ipak su je isprekidali starijim numerama poput „Je N’en Connais Pas La Fin“, „Ryu / Tradition“, „Renew“  dok nisu zatvorili nešto starijom i jednom eksplozivnijih „Wake“.

rosetta-metaldays-2016-photo-marko-ristic

Rosetta @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA ROSETTA ***

Thrash metal spektakl na Main Stage-u najavili su prvo SACRED REICH. Zbog preklapanja satnice stigla sam na polovinu seta i pesmu „Ignorance“. Malo ali dovoljno da osetim demonstraciju moći i besa osnivača Phil-a Rind-a i kultnu numeru ostavljenu za kraj. Da, zagrmela je „Surf Nicaragua“. Nakon njih na bini su se popeli black metalci DARK FUNERAL. Još corps paint-a, još zanimljivih kostima, još jedan audio-vizuelni spektakl. Kultni šveđani nesumnjivo imaju svoju publiku koja je zagrmela već uz prve taktove „Unchain My Soul“ sa poslednjeg izdanja „Where Shadows Forever Reign“ koji je izašao pre nešto više od mesec dana ali su fanovi uradili domaći zadatak. Povratak 15 godina unazad sledi sa „The Arrival Of Satan’s Empire“ „Hail Murder“. Kako to obično biva, sva svetla su bila uperena u novi album pa su horski otpevane i „As I Ascend“, „Nail Them To The Cross“ i za kraj naslovna.

dark-funeral-metaldays-2016-photo-marko-ristic

Dark Funeral @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA DARK FUNERAL ***

Kiša je bila uporna tokom celog dana. Počinjala je i prestajala da pada u nekoliko navrata, dok za sobom nije ostavila gomilu barica i velike količine blata. Nikome to ni najmanje nije smetalo. Ipak, kad je bilo najpotrebnije oblaci su se razišli i ustupili mesto istinskim legendama, jednom jedinom bendu TESTAMENT. Pauza za postavljanje scenografije trajala je nešto duže nego pred ostale nastupe, što je ukrajnjem slučaju i logično. Masa se tiskala oko bine zauzimajući najbolju moguću poziciju da bi svedočila nastupu jednih od najpopularnijih bendova sa thrash metal scene sa tradicijom dugom više od tri decenije i zaveštanjem koje broji deset studijskih albuma i jedanaestim na putu. Postava benda menjala se mnogo puta tokom godina, neki su odlazili i vraćali se, a samo je Eric Peterson tu od samog početka. Jedan po jedan, uz njega na binu su se popeli Alex Skolnick, Chuck Billy, Steve DiGiorgio Gene Hoglan, a majstoriju poslednje dvojice imali smo prilike u aprilu da čujemo sa Death DTA u Beogradu. Ko je bio zna o čemu pričam.

testament-1-metaldays-2016-photo-marko-ristic

Testament @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA TESTAMENT ***

Set je otvoren na idealan način. Prvi album. Prva pesma. „The Legacy“ „Over The Wall“ koji su pokrenuli ispisivanje istorije ovog žanra. Neizostavno, usledila je „Rise Up“ miljenica sa poslednjeg albuma, pa povratak u godinu 1988. i „The Preacher“ „The New Order“. Kako je moje upoznavanje ovog benda počelo od „Practice What You Preach“ iako sam imala samo godinu dana kad je izašao (naravno čula ga tek mnogo, mnogo godina kasnije) oduševljenje kada je najavljena naslovna numera sa ovog izdanja nije moglo da se sakrije. A po reakcijama publike rekla bih da većina deli moje mišljenje, a možda i sličnu priču. Muzičke sposobnosti ove grupe ljudi ne treba komentaristai. Energičnost Billy-a je i dalje evidentna, neprikosnoveni bas DiGiorgio-a nas je ostavio bez teksta i u Beogradu, možete li da zamislite kako zvuči sa svojim matičnim bendom. Prava legendarna eksplozija za bubnjevima za koje je zadužen Hoglan ostavlja bez teksta, preteško je čak očima ispratiti njegove pokrete a kamo li ponoviti ih, i kao šlag na tortu gitarski virtuozi Paterson Skolnick čije solaže su ispraćene sa vilicama do poda. „Into The Pit“ je naravno ispraćena šutkama, obezbeđenje je imalo zanimljiv posao ispraćanja onih koji su se našli sa druge strane ograde nazad u publiku više nego dobro se zabavljajući iako im posao nalaže suprotno. Na listi su se našle i nove „Native Blood“ „Dark Roots Of Earth“ nešto tiše i drugačije od starijih iz prebogatog kataloga, ali je ipak set zatvoren uz čistu agresiju i „The Formation Of Damnation“. Povratak u stvarnost nakon ovakvog nastupa bio je više nego težak a snage za dalje nismo imali. Žurka je nastavljena u šatoru glavne bine, a mi smo se uputili na zasluženi odmor uz konstataciju da smo svedočili nastupu ikona i to u svojoj najboljoj formaciji ikada. Privilegija gledanja benda Testament u ovoj postavi je neponovljivo iskustvo. Ili kako je to moj drug objasnio jednim jednostavnim i istinitim pitanjem: „Kome ćemo thrash ostaviti testamentom?“.

Piše Jadranka Balaš

O autoru

Jadranka Balaš

Editor

Contact
jadranka@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.