Iako je tek drugi dan, kiša je već postala tradicija. Kako smo čuli, za MetalDays festival tradicionalno pada skoro svaki dan, godinama unazad, pa niko više ne obraća pažnju. Redovni posetioci festivala su pripremljeni za to kao i za sve čari koje kiša može da nosi, nas je malo uhvatila nespremnim, pogotovo scena koja nas je dočekala na samom dolasku. Ispred same glavne bine krug rezervisan za circle pit bio je ispunjen ogromnim količinama blata.
Plastic Head In Mud @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
Mnogi su se trudili da ga zaobiđu ali mnogo njih je uživalo u njemu, valjalo se, smejalo, pravljene su kreste od blata, kao i grudve kojima su se gađali. Scena koja ostavlja u čudu ali je i izazivala i smeh svih nas koji smo stajali sa strane kao posmatrači. Ne bih sebe nikada mogla da zamislim u tome, ali je delovalo kao da se masa super zabavlja i to sa soundtrack-om koji dolazi sa Islanda a obezbedio ga je sastav SKÁLMÖLD. A kako drugačije da se provedete na viking metalu nego valjajući se u blatu?!
Cattle Decapitation @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA NASTUPA BENDA CATTLE DECAPITATION ***
Sunce je polako počelo da se probija za oblake ali se po koja kap kiše pobrinula da se žurka u blatu nastavi kada su na binu izašli CATTLE DECAPITATION. Set je otvoren sa „Manufactures Extinct“, pesmom koja otvara prošlogodišnje izdanje „The Antropocene Extinction“, fenomenalnim sedmim studijskim albumom američkih deathgrind majstora, koji je pokupio pohvale i publike i kritike i završio na vrhovima mnogih top listi prošle godine. Sa njega su odsvirena još „The Prophets Of Lost“, „The Burden Of Seven Billion“ i „Plaguebourne“. KOd ovog i sličnih žanrova, muzika, njena snaga i bes, su ti koji su me privukli, mučim se uglavnom sa vokalima ali Travis Ryan ima vrisak od kojeg se ledi krv u žilama, verovatno jedan od najmoćnijih koje možete čuti u današnje vreme. Svaki njegov scream bio je povod za novu šutku u blatu, pa je uključenima čak i sam Ryanposavetovao da se nakon nastupa presele na jezero i malo dovedu u red, uz obećanje da će im se pridružiti. Zatutnjale su Main Stage-om „Not Suitable For Life“, „Your Disposal“, „Pacific Grim“ dok nas nisu pozdravili vriskom iz dubine duše frontmena.
Insomnium @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA NASTUPA BENDA INSOMNIUM ***
Nešto sasvim dugačije usledilo je potom. Četvorica dugokosih Finaca pojavila su se na bini uz pesmu „The Primeval Dark“ i označila početak nastupa benda INSOMNIUM. Kada je finski metal u pitanju tu nema greške, pogotovo melodic death sa primesama doom i progressive zvuka, pristupačan mnogo široj publici nego muzika njihovih prethodnika. Prepun Main horskim pevanjem ispratio je „While We Sleep“, „The Promethean Song“, nešto starije „Change Of Heart“, „Down With The Sun“, „Mortal Share“, dok se bend uz gromoglasne aplauze povlačio sa bine.
Arkona @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA NASTUPA BENDA ARKONA ***
Lepota festivala je upravo u žanrovskoj raznovrsnosti, a da zamute još više program drugog dana na glavnoj bini pobrinuli su se ARKONA. „Braća Rusi“ i pagan metal koji sviraju su miljenici u SRbiji , u šta smo se još jednom uverili prošle godine u Beogradu, ali im publike ni ovde nije nedostajalo. Prilično sam sigurna da većina njih kao ni ja nije razumela reč onoga što su otpevali ali se Masha i te kako pobrinula da zadobije pažnju svih prisutnih. Da li je u pitanju growl, clean ili naricanje koje se uklapa u folk elemente njihove muzike, briljira je u svakoj deonici i dominirala i binom a i onima van nje. Desetak numera u sat vremena nastupa bili su više nego dovoljni da sve prisutne ubedi da žene u metalu i te kako mogu da stanu na crtu svima i pokazala kako frontmen treba da se ponaša.
Skindred @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA NASTUPA BENDA SKINDRED ***
Malo duže pauze pred nastupe hedlajnera su nešto što se podrazumeva i na šta smo naviknuti. Vreme za osveženje, traženje idealne pozicije i psihičku pripremu za slušanje miljenika. Iskreno, bila sam iznenađena sa kolikim se zapravo nestrpljenjem očekuje nastup benda SKINDRED jer je Main bio puniji nego što je to bio slučaj za bilo koji nastup u ova dva dana. „The Imperial March“ tema označila je početak nastupa i jedan po jedan na binu su se popeli DJ Sturgess, Arya Goggin, Dan Pugsley, Michael Fry i neponovljivi Benji Webbe sa čuvenim naocarima sa cirkonima i srebrnim šalom oko vrata koji se slaže uz njih. Prvi nalet energije usledio je sa „Under Attack“ koju su metalci prihvatili sa oduševljenjem i skakali zajedno sa razigranim Benji-em. Izgleda da je ovom neobičnom spoju heavy metal i reggae zvuka teško odoleti. Svaki zvuk tera na pokret i niko se nije opirao. Skakanje se nastavilo uz „Rsat Race“ i „Doom Riff“, dok Benji je animirao publiku svakim svojim pokretom i izgovorenom rečju. Bilo je svakakvih prozivki.
Meleschesh @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
Tema na koju se mnogi muzičari, ne samo na MetalDays festivalu, već uopšte u poslednje vreme osvrću a počela je još od nemilih događaja u Parizu, nije izostala ni sada. LJubav i muzika pobeđuju sve, rekao nam je Benji uz savet da ne dozvolimo da nas iko zaplaši i spreči nas da uživamo u svakom trenutku. Emotivan momenat koji je ispraćen eksplozivnom „Sound The Siren“. Upitani smo da li želimo da nam puste nešto što zvuči više satanističko i od bendova Black Sabbath i Metallica. Naravno da da! A onda nam je sa zvučnika zapevao niko drugi do Justin Bieber pesmu „Sorry“. Malo je reći da je ovaj postupak benda bio ispraćen opštom euforijom koja je zagrejala atmosferu još više. Na „Kill The Power“ Benji nas je podsetio da nikada ne treba da se stidimo onoga što volimo. Da je više nego ok da slušamo Slipknot dok su za sledeću numeru kao intro odabrali deo pesme „War Pigs“. Ovo je dovelo atmosferu do usijanja. Bis je morao da se desi, svi su želeli još. Dobili smo ga u vidu „Warning“ i bend je napustio binu sa istom količinom energije sa kojom su se i popeli na nju. Uz svo trčanje i dobru volju, uspela sam da stignem samo na poslednju pesmu fantastičnog sastava MELECHESH koji je ispunio drugu binu do granica pucanja. Ostaje žal za jedinstvenom propuštenom prilikom ali i nada u novu šansu. Prosto je bilo preteško otrgnuti se energiji benda Skindred.
Marduk @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA NASTUPA BENDA MARDUK ***
Jedna pesma bila je više nego dovoljna da se adaptiram na novu vrstu energije i black metal poslasticu koja je počinjala na Main Stage-u. MARDUK su krajem aprila svirali u Novom Sadu i prema prenetim utiscima od ljudi za koje pouzdano znam da ne slušaju black metal a prisustvovali su tom koncertu očekivanja su bila velika. Šveđani su ih ispunili. Dimna zavesa i izlazak bubnjara na scenu označili su početak spektakla u koji su nas uveli naslovnom pesmom aktuelnog albuma „Frontscwein“. 13 za Marduk definitivno nije bio baksuzan broj jer je ovaj album izazvao glasna odobravanja fanova i izrodio live miljenike koje ni ovaj put nisu izostali sa liste, „The Blond Beast“ i „Wortheland“. Pored frontmena Mortuus-a koji je veći deo nastupa pevao u čučnju, pažnju je privlačio bubnjar koji je zvučao nerealno dobro, zasenivši gitarist i basistu, što nikako nisam očekivala.
The Stone @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA NASTUPA BENDA THE STONE ***
Kažu da najslađe dolazi na kraju, a šta slađe možete poželeti od domaćeg benda na stranom terenu i uzvika „Srbija“ i „Serbia“ od strane ljudi koji da jedva govore ili uopšte ne govore naš jezik?! Daleko od toga da su THE STONE nepoznati van granica naše zemlje, ali je svakako bilo više nego interesantno videti ih i čuti kad nisu na domaćem terenu. Za bend koji mahom peva na srpskom jeziku skoro pun stage ljudi, i pre svega fanova, koji headbang-uju i uzvikuju uz njihovu muziku na MetalDays festivalu je nešto čime se treba ponositi. Sjajna svirka i savršeno nadovezivanje na black metal šou koji su priredili Marduk za kraj napornog radnog, festivalskog dana sa kojeg smo potišli iscrpljeni ali sa osmehom na licu. Nadam se da će nam i drugari iz Beograda oprostiti što smo zbrisali par minuta pred kraj nastupa, ipak nas čeka još tri dana i treba napuniti baterije za njih.
Piše Jadranka Balaš
