Kako vreme odmiče, kako se festival približava kraju, steče se utisak da ima sve više i više ljudi, da je atmosfera sve opuštenija i veselija. Nema ni naznaka odustajanju, samo po koji znak umora. Ali je ignorisan kao i uporna kiša, koja već četvrti dan za redom pada.
Delain @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA DELAIN ***
U momentu kada smo stigli dve dame su se borile za prevlast i titulu metal dive četvrtog dana MetalDaysfestivala. Asya Katrandzhieva iz benda NAMELESS DAY RITUAL na maloj bini i Charlotte Wessels iz sastava DELAIN, miljenica muškog dela publike, pa smo se odlučili da ispratimo njihov nastup na Main Stage-u. Još jedan razlog za to između ostalih je i druga dama u njihovim redovima, gitaristkinja Merel Bechtold, pa nije iznenađenje što je muški deo populacije činio većinski deo publike. Dok smo se približavali uveliko je prašila „Suckerpunch“, uvodna numere novog albuma „Moonbathers“ koji se očekuje u avgustu. Sa njega je odsvirana i „The Glory and the Scum“. Uvek je sjajno čuti kako nove pesme zvuče uživo. Charlotte i ekipa počastili su nas i pesmama sa ovogodišnjeg EP izdanja „Lunar Prelude“, poput „Here Come The Vultures“ i „Don’t Let Go“ a podsetili su nas i na starije hitove kao što je „April Rain“, potpuno primerena vremenskim uslovima, „Prisitne“, „Mother Machine“ i „Not Enough“ koja je simbolično označila kraj.
SepticFlesh @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA SEPTICFLESH ***
Za ljubitelje symphonic metala ovo popodne je bilo pun pogodak budući da su sledeći na binu izašli Grci SEPTICFLESH. Ruku na srce, vokali fontmena nisu ni približno toliko umirujući kao Charlotte-ini ali jesu poslastica za sve one koji su poštovaoci i death metala. Nastup su započeli sa pesmom sa najsvežijeg izdanja „Titan“ iz 2014. godine, „War In Heaven“. Već sledećom „Communion“ vratili su se par godina unazad što su fanovi sa oduševljenjem prihvatili. Headbang-ovalo se i uz „Pyramid God“, „Unbeliever“, „Lovecraft’s Death“, ali je ipak veći deo nastupa bio rezervisan za pesme upravo sa poslednjeg albuma.
Electric Wizard @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
Nešto mnogo drugačije pripremalo se da prodrma Main Stage. Doom, sludge, stoner kombinacija je nešto što nismo imali prilike da čujemo prethodnih dana pa je nastup benda ELECTRIC WIZARD za mene lično bio pravo osveženje. Ovi zanimljivi Englezi takođe imaju jednu damu u svojoj postavi, Liz Buckingham na gitari, što je samo potvrdilo dominaciju žena bar u prvom delu današnjeg programa festivala. Masni i glasni rifovi, interesantna tematika kojom se bend bavi i opak glas frontmena Jus-a Oborn-a došli su mi kao duga posle kiše. Da, konačno je stala. Sami nazivi numera govore vam mnogo o tome zašto su posebno ženama ovakvi bendovi privlačni i koliko doom ume da vas uzme pod svoje. Uživala sam slušajući „Witchcult Today“, „Satanic Rites of Dragula“, „Funeralopolis“, „I, the Witchfinder“ i „Lucifer’s Slave“. Vrlo prikladno.
DevilDriver @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA DEVILDRIVER ***
Večernji termini rezervisani su za najveće zvezde, a kao prvi hedlajner na binu su izašli DEVILDRIVER pedvođeni čuvenim Dez-om Fafara-om. Moram da priznam da sam njegov rad upoznala mnogo više kroz Coal Chamber, DevilDriver me nikad nije dovoljno zainteresovao da bih obratila više pažnje na njih. Svakako, čuti ih uživo je sjajno iskustvo, i prilike kao ova se ne propuštaju. Pored toga, kombinacija groove i melodic death metala je nešto što mi leži, a raspoložena masa oko mene obećavala je dobar provod. Set je otpočet numerom „End Of Line“ a Dez nas je na samom početku pozdravio vriskom, koji se doduše nije čuo onako kako je Dez nameravao, ali je zvuk ubrzo doteran i vokali su zvučali baš onako kako treba. Cela turneja skoncentrisana je naravno na novi album „Trust No One“ koji je ižašao u maju ove godine, pa su veći deo set liste činile upravo pesme sa ovog albuma.
Bury Tomorrow @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA BURY TOMORROW ***
Jesam metalac, ali ovoliko heavy i death metala za redom nisam čula za svojih 28 godina i falilo mi je malo modernijeg zvuka. Srećom po mene, nakom punjenja baterija na Electric Wizard, na drugoj bini počinjao je BURY TOMORROW. Relativno mlad sastav koji postoji od 2006. godine, iza sebe ima četiri studijska albuma, a kao i mnogi na ovogodišnjem MetalDays festivalu tu su da bi promovisali novo izdanje, a njihovo se zove „Earthbound“. Moderan metal zvuk, mlada, energična ekipa na bini podižu adrenalin bez imalo muke. Melodic metalcore i njegovi brutalni breakdown-i su baš ono što mi je u tom momentu trebalo. Momci lavljeg srca uz istoimenu pesmu nisu mogli da se načude što je toliko ljudi došlo da ih sluša dok na glavnoj bini praši DevilDriver. Iskrena zahvalnost izbijala je kroz njihovu muziku i možda jedan od energičnijih nastupa kojem sam prisustvovala za ova četiri dana.
At The Gates @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA AT THE GATES ***
Kruna večeri i grandiozna završnica noći na glavnoj bini bila je rezervisana za kultnu švedsku školu melodic death metala i jedan jedini AT THE GATES. Privilegiju da ih čujemo imali smo i na najeksplozivnijoj bini ovogodišnjeg Exit Festivala u Novom Sadu, ali taj nastup nisam ispratila do kraja jer me je čekala najveća žurka u regionu i legende nekog potpuno drugačijeg žanra, The Prodigy. No, nisam brinula o tome, jer me je samo dve nedelje kasnije čekala prilika za popravni. Mada, nigde nije kao kod kuće.
At The Gates @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA AT THE GATES ***
U istom maniru, kao i u Novom Sadu, sa razglasa se čuo intro „El Altar Del Dios Desconocido“ i na bini su jedan po jedan počeli da se pojavljuju Tomas Lindberg, Anders Björler, Andrian Erlandsson, Jonas Björler i Martin Larsson i počeli žestoko sa „Death And The Labyrinth“. Opšta euforija nastala je već kod druge pesme, kultne „Slaughter Of The Soul“ da bi se odmah nakon nje vratili novom materijalu i aktuelnom albumun „At War With Reality“ koji smo čekali skoro dvadeset godina. Sa njega smo čuli još naslovnu i „The Circular Ruins“. Crowd surfing je po ko zna koji put uposlio obezbeđenje, leteli su fanovi na sve strane. Bend je objasnio šta znači stara škola i kako se ostavlja srce na bini. Ne zna se ko je bio srećniji i zadovoljniji. Da li oni, ili mi. Ipak je sreća prevagnula na našu stranu. Za kraj odsvirana je pesma nad pesmama, „The Night Eternal“ da ovu noć pod vedrim nebom i zvezdama nikada ne zaboravimo.
Obscura @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić
*** POGLEDAJTE GALERIJU SA NASTUPA BENDA OBSCURA ***
Bend OBSCURA čekala sam nekoliko godina. Čekanje se isplatilo i za sam nekoliko meseci uspela sam da ih čujem drugi put. Beograd je bio nezaboravan, jedna od onih večeri koje se pamte zauvek, ovo veče u Sloveniji obećavalo je reprizu. Vreme i strpljenje doneli su mi i to što sam ih drugi put čula u najnovijoj i najboljoj postavi u istoriji benda koja je izrodila remek delo nazvano „Akróasis“. Uvek raspoloženi i nasmejani ovi momci svakako znaju kako da naprave tech metal spektakl a prepuna manja bina u poslednjem terminu je više nego dovoljan dokaz toga. Četvorica fantastičnih muzičara nisu praznik za čulo sluha već i za oči. Nemoguće ih je ispratiti i dovoljno se nadiviti njihovim sviračkim sposobnostim a pri tom se ne keziti „oko glave“, što bi rekli. „Akróasis“nije bendu doneo samo dobre kritike već i sve veću viralnu popularnost širom sveta pa su tako prisutni zajedno sa Steffen-om pevali nove pesme od prve do poslednje reči. Čuli smo naslovnu, „The Monist“, uvodnu „Sermon Of The Seven Suns“, „Perpetual Infinity“. Sa mnogo pozitivnog haosa ispraćena je jedna od najvećih benda „The Anticosmic Overload“. Imali smo tu čast i da čujemo jednu od prvih numera u izvođenju nove postave, osveženu, fenomenalnu „Incarnated“. MetalDays je njihov nastup čekao godinu dana, budući da je prošle godine zbog bolesti bubnjara bio otkazan. Dočekao ih je raširenih ruku i jedni drugima smo priredili veče za pamćenje. Ja sam upela da ih čujem uživo drugi put za samo četiri meseca, i nadam se da neću morati da čekam čak ni toliko do sledećeg susreta sa ovim Nemcima koji su tek krenuli svoj pohod na svetske bine.
piše Jadranka Balaš
