IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Meshuggah u Amsterdamu – Veličanstvenih 25 godina muzičke dominacije

mesuggah-live-amsterdam-2014-photo-wouter-van-de-kamp
Written by Hardwired Crew

Amsterdam – grad podeljen “hrahtovima” (onime što mi nazivamo kanalima), gde na ulici možete osetiti miris dima zapaljene marihuane i biti ponuđeni istom, ugostio je velikane metal scene i začetnike djent zvuka u jednom od svoja dva najveća kluba. Melkweg je inače domaćin velikih koncertnih dešavanja, a u njegovoj velikoj sali nastupalo je mnogo zvučnih imena gitarske muzike. Četvrtak je bio poseban jer su u okviru svoje ne tako duge turneje “25 Years of Deviance” među pažljivo izabranim gradovima, švedski metal giganti MESHUGGAH proslavili obeležavanje izlaska svog prvog vinila. 1989. godine EP “Psykisk Testbild”objavljen je za malu izdavačku kuću iz Umea, rodnog grada benda, u hiljadu petsto primeraka, i to je bilo prvo studijsko izdanje benda.

mesuggah-live-amsterdam-2014-photo-wouter-van-de-kamp

Meshuggah, zajedno sa bendovima podrške, stigli su u sumorni, oblacima opkoljeni Amsterdam još u sredu posle podne. Autobusi su bili parkirani ispred Melkwega i sve se polako spremalo i akumuliralo za sutrašnji veliki dan.

Ispred Melkweg-a bila je dugačka kolona ljudi, ali se prilično brzo ulazilo unutra. U slučaju da ste imali kartu za koncert, morali ste imati (ili kupiti) takođe i člansku kartu kluba. Garderoba je radila brzo i efikasno, a na zidu pored garderobe mogli ste iz aparata kupiti kvalitetne čepiće za uši koji su stajali dva evra.

Enterijer kluba je veoma lep, prostran iako ne previše mnogo veliki, prima oko hiljadu petsto ljudi. Velika sala se prostire po dužini više nego po širini a sa leve i desne strane nalazi se stepenište za balkone na koje su se svi mogli penjati i odatle gledati koncert. Veoma dobro osvetljen prostor, sa binom savršenih dimenzija odaje utisak modernog i veoma dobrog prostora za koncerte. Pivo košta dva evra i sedamdeset centi i može se kupiti u baru koji se nalazi na ulazu, odnosno izlazu iz sale.

Prvi bend, poljski Semantik Punk izašao je na binu na vreme i ludovao u svom sopstvenom maniru kroz avangradno progresivnu muziku tridesetak minuta. Publika ih je srdačno pozdravljala između svake pesme. Iako ne ostavivši preterano burne impresije, nisu zvučali razočaravajuće, apsolutno uživljeni u pesme koje su stvorili. Frontmen benda se par puta obratio publici na poljskom jeziku, budući da ne govori engleski, pa su publiku znatno češće na engleskom pozdravljali bubnjar i gitarista.

Bend o kojem se pak mnogo više pričalo, budući da su na ovu turneju pozvani lično od strane Fredrik-a Thordendal-a, bio je njujorški Car Bomb. Izuzetno cenjen bend od strane mnogih muzičara uverio je i publiku u Amsterdamu zašto su zaslužili mesto tik ispred velikana kakvi su Meshuggah. Osim što su predstavili pesme sa svoja prethodna dva albuma „Centralia“ (2007.) i „w^w^^w^w” (2012.), bend je prezentovao i pesmu “Coyote Hills” sa novog albuma koji izlazi sledeće godine. Mathcore koji Car Bombstvaraju izuzetno je dinamičan, istovremeno agresivan i imresivan, i gotovo da su sve prisutne uverili u svoj neprikosnoveni kvalitet. Usvirano, uverljivo i moćno – tako su momci iz benda Car Bomb zvučali u Veneciji severa.

Pripreme bine za glavni bend večeri počele su odmah nakon što su se Car Bomb krenuli pakovati sa nje. Veliki gitarski kabineti nestali su sa bine, te je ona delovala još veće i prostranije. Čak je i tour menadžer benda pomagao da se podignu velika, prepoznatljiva platna koja su oslikavala prostor iza benda na ovogodišnjim jubilarnim nastupima. Meshuggah imaju specifičan “light show” te je njihova svetlosna oprema postavljena između velikih platana. Poslednje nameštanje instrumenata, lepljenje setlista i postavljanje dovoljnih količina flašica vode, piva i vina za svakog člana benda dešavalo se prilično hitro. Znalo se šta ko pije u pogledu na to gde se koje piće postavljalo. Ljudi su se smenjivali na bini, vešto radeći svoj posao.

mesuggah-live-amsterdam-2014-photo-wouter-van-de-kamp

Kada su se svetla pogasila, publika je gromko i srdačno pozdravljala bend skadiranjem i aplauzima koji je gotovo odjedamput izašao na binu. Zauzevši svako svoje mesto na njoj, kao nekada davno devedesetih, Meshuggah su započeli koncert i rasecanje vazdušnog prostora gromkim, sekačkim zvukovima jednim od njihovih najvećih hitova „Future Breed Machine“ sa albuma koji je promenio pogled na metal generalno 1995. godine „Distroy, Erase, Improve“. Ludilo u publici bilo je nezaustavljivo, tako da je jedina bezbedna pozicija u prvim redovima bila direktno pored ograde za koju ste se morali držati ne bi li vas neko odgurnuo u zanosu uživanja. Grupica posebno divljih momaka koji se nisu ustručavali da ušmrknu kokain tik ispred benda pravila je posebno burnu atmosferu u prvim redovima. Apsolutno uživljeni u prve izdanke djent zvuka, svi u bendu su blistali silinom i ozbiljnošću prezentovanja svoje muzike. Zvuk je bio besprekorno dobar, a Meshuggah su, kao po običaju, zvučali kao nezaustavljiva teška mašinerija. Jens Kidman je naravno pravio sebi svojstvene grimase, takozvani „Meshuggah face“ i uglavnom gestikulativno komunicirao sa publikom. Odmah zatim zatutnjila je žestoka „Obzen“ koja je definitivno ove večeri zvučala uživo bolje nego ikada. Sledile su kao saliveni nastavak pesme sa poslednjeg albuma „Koloss“ (2012.) „The Hurt That Finds You First“ i „Do Not Look Down“. Svi prisutni su bili u pokretu, što glavom, što nogama ili celim telom. Melkweg je bio prepun strastvenih i istinskih ljubitelja muzike ovog impoznatnog švedskog benda.

mesuggah-live-amsterdam-2014-photo-wouter-van-de-kampĆutljivi Jens Kidman se konačno obratio rasplamsaloj publici zahvalivši se na srdačnom dočeku, dodajući da im je veoma drago što su se vratili u Amsterdam, budući da je to mesto na kojem su uvek lepo dočekani. Pomenuvši kako je ovo godina u kojoj Meshuggah obeležavaju dvadesetpetogodišnjicu od izlazska svog prvog studijskog ostvarenja. Kidman je najavio pesme koje nikada do sada nisu svirali uživo i koje nikada više nakon ove turneje, prema njegovim rečima, neće svirati uživo. Sasvim simbolično, kako to dolikuje jubileju,  zasekla je oštrinom sablje „Cadaverous Mastication“, prva pesma upravo sa EP-a „Psykisk Testbild“ iz 1989. i perioda kada je Jens Kidmansvirao ritam gitaru u bendu i izgledao potpuno neprepoznatljivo u odnosu na sada, baš kao što je i sama pesma zvučala dosta drugačije u odnosu na kasniji i prepoznatljiviji opus Meshuggah-e. Publika je i tu pesmu znala i sa svakom novom koja je sledila uverenje da Amsterdam vrvi od ljubitelja djenta, a specifično Meshuggah-e, bilo je sve očiglednije. Iako je velika većina ljudi u publici bila obučena u majice svog omiljenog benda koji su te večeri gazili snagom nezaustavljivog tenka u svojoj perfektnosti, utanačanosti i preciznosti, bilo je i onih u majicama bendova Sikth i Monuments, izdanaka mašinerije koju su Meshuggah davno pokrenuli.

Sledile su pesme sa starijih albuma, ne tako često uživo izvođene (barem ne protekle decenije), ali nezaboravljene jer je svaku od njih amsterdamska masa ljudi oduševljeno ispratila. „Greed“ sa albuma „Contradictions Collapse“ , prvog LP izdanja benda iz 1991. godine bila je uverljivo žestoka. Ovaj fenomenalni spoj starog i novog u potpunosti je utiskao pečat kvaliteta u svakom molekulu vazduha u kojem je praštala muzika benda Meshuggah. Konstatno dobri u okviru svog dugogodišnjeg muzičkog bivstvovanja, osobeni, autentični, ludi koliko i njihovo ime, Meshuggah su očaravali na bini prelivenoj veličanstvenom igrom svetala koja je pratila gotovo svaki vodeći ton ili ritam pesama. Sledila je „Neurotica“ sa albuma „Chaosphere“ iz 1998. i fantastična „New Millenum Cyanide Christ“ sa istog albuma koja je verovatno bila najbolje propraćena među publikom u ovom delu seta. Niko nije stajao mirno. To je bilo jednostavno nemoguće.

Fredrik Thordendal i Mårten Högström su se mahom sve vreme ljuljali u ritmu pesama, bivajući konstantno prekriveni svojim dugačkim kosama od kojih im se lica gotovo nikada nisu videla. Jens Kidman je zvučao moćno, jezivo dobro pomerajući se konstantno s jednog dela bine na drugu i menjajući mesta sa ostatkom benda. Dick Lövgrenje često smenjivao poglede sa publikom ispred sebe kada nije bio zatvorenih očiju totalno utisnut u povezivanje sa muzikom koju je proizvodio. Tomas Haake upravljao je ritmom nestvarno dobro, skroman i apsolutno skoncentrisan za svojim instrumentom nije prestajao da očarava u svojoj perfektnosti.

Jens se ponovo obratio publici rečima zahvalnosti, a odmah zatim je počeo set svežijih pesama. „Stengah“  sa albuma „Nothing“ iz 2002. je bila prva u nizu, a sa prvim tonovima džinovski ogromne „Bleed“ koja je moćno dominirala svojim nadmenim stavom, pozitivna histerija među publikom je ponovo započela. Ludilo ispred bine nikada zapravo nije jenjavalo, ono je manje – više bilo dirigovano i uslovljeno onim što su Meshuggah svirali.„Demiurge“ i „Straws Pulled At Random“ završili su ovaj intenzivni i žežeći set opakih pesama. Jens se ponovo u ime benda zahvalio publici, i uz međusobne aplauze koje su publika i bend razmenjivali, kao i uz gromoglasno skandiranje kojim su amsterdamski ljubitelji benda pozdravljali svoje omiljene muzičare, bend se polako povukao sa bine.

Za sam kraj koncerta, nekako po običaju, bio je očekivan deo albuma „Catch Thirtythree“ iz 2005. Igra zelenih svetala pratila je gitarske tonove numere „Mind’s Mirrors“ a odmah potom, Meshuggah su se vratili na binu i Melkweg je ponovo bio ispunjen bujnim tonovima pesama „In Death – Is Life“ i „In Death – Is Death“. Znalo se da je ovo kraj koncerta jer Meshuggah već neko vreme upravo ovim pesmama završavaju svoje nastupe. Jens je ponovo zahvaljivao publici, bend je mahao vidno zadovoljan prijemom i dočekom, i podeljene su trzalice i palice za one sa najviše sreće koji su bili blizu bine.

mesuggah-live-amsterdam-2014-photo-wouter-van-de-kamp

Očaravajući koncert, besprekorno dobar, koji ni superlativni pridevi ne mogu dočarati koliko sam doživljaj prizora i muzike koja budi emocije, nesumnjivo je ostavio trag u osamnaestom kišovitom danu poslednjeg meseca 2014. godine. Meshuggah su bend koji pleni i zaokuplja oduševljenje svojim nepogrešivim nastupom, silovitim i opakim predstavljanjem autentičnog identiteta. Iako se ne zna koliko će dugo okupacija moderne muzičke scene trajati bivstovanjem ovog benda u okviru nje, budući da gotovo svi članovi benda zalaze u pozne godine života, uticaj i inspiracija koju su Meshuggah posadili u mladim poljima plodnih muzičkih stvaralaca današnje učiniće da ovaj bend večno živi.

piše Milica Marić, fotografije Wouter Van de KampBasementonline Concertpics

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.