Do vazduha se teško dolazi, a kada uspete da ga udahnete osećate kako je uzavreo od entuzijazma. Čuvena hala „Amerikana“ Doma omladine krcata je od bine do šanka, od jednog do drugog zida. Čak i sam ulaz u salu je zagušen. Pod se toliko trese da u jednom trenutku pomislite da su krivac za to uzrujane tektonske ploče, dok vam se u sledećem trenutku čini da je tlo od gume a da je cela publika na jednoj velikoj trampolini. Hteli ili ne skačete u ritmu sa pomahnitalom gomilom, taj poznati ritam prosto ne dozvoljava da stojite mirno. U vazduhu ima svega: ruku, nogu, glava, čaša piva koje nenadano proleću i dima, ali pre svega vazduh je pun dobre atmosfere. Dva stranca zagrljena jedan drugom vrište u facu mantru koja odjekuje zidovima:
„ROOTS BLOODY ROOTS!“
Publika, photo Danijela Radojković
Ništa slabiju reakciju niste mogli da očekujete čak i da je posećenost bila u granicama proseka u poslednje vreme. Srećom nije, zapravo nisam siguran da sam beogradski Dom omladine ikada video toliko pun. Kako i ne bi bio kada je Max Cavalera veoma rado viđen gost u Srbiji, gde je nastupao mnogo puta sa svojim sastavom Soulfly. Iako Max Srbima nije stranac, njegovog brata Iggor-a smo imali čast da ugostimo po prvi put. Nema sumnje da mu je Max preneo svoja iskustva sa domaćom publikom, te je pred nama bio zahtevan zadatak da sve te anegdote opravdamo i još jednom oživimo. Taj zahtevan zadatak domaćoj publici nije nimalo teško pao. Čak i oni koji nisu fanovi njihivog rada nakon razlaza sa kultnim sastavom SEPULTURA nisu smeli da propuste priliku da čuju dve četvrtine njihove legendarne postave koja predstavlja kultni album „Roots“ u celosti povodom njegove dvadesetogodišnjice.
Po forumima i društvenim mrežama u poslednje vreme često se vodi polemika o „tezgama“, kako sve više bendova u poslednje vreme poteže tog keca iz rukava koji se zove „nostalgija“. Istina, u poslednje vreme sve češće viđamo stare bendove na okupu, i one koji su odavno „izlizali“ kako se osvrću na svoje zlatne dane svirajući neki od albuma koji su ih proslavili u celosti. Međutim, posebno kada je ovo drugo u pitanju, biću iskren i reći da uživam u tim koncertima tokom kojih bend izvodi ceo album. To sam shvatio posle svega par takvih događaja. Zaista me ne zanima me da li je razlog za to novac, nostalgija ili opklada. Čuti ceo jedan album uživo ima posebnu draž. Onaj element koji vas tera da po sobi skačete i urlate kao manijak oživljava uvećan za svaku glavu koja oseća taj isti poriv. No kada su braća Cavalera u pitanju, album „Roots“ uživo doneo je upravo ono što sam i očekivao.
Downstroy uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Veče je počelo uz propisno zagrevanje od strane etabliranog domaćeg sastava DOWNSTROY iz Kikinde. Moram priznati da mi je ovo prvi put da bend gledam uživo (da, znam), te nisam baš bio siguran šta da očekujem kako sam se hvalospeva na račun njihovih nastupa načitao dosta. Istina, da ste me nespremnog samo ubacili na ovaj koncert bez ikakvih detalja, lako bih poverovao da se radi o inostranom sastavu koji su braća Cavalerapoveli sa sobom. Tehnički potkovana svirka uparena sa brutalnom energijom ponela je prisutne, a i odziv je bio sasvim pristojan s obzirom na stav koji publika često gaji prema predgrupama. Zvuk na zavidnom nivou samo je dodatno naglasio koliko ozbiljno ovi momci shvataju svoju muziku. Kako je njihova svirka odmicala sala i hodnik Doma omladine su se punili, a sa ovako sjajnim početkom dobro veče je bilo neminovno.
Remedy uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Nastup benda REMEDY bio je obavijen velom misterije po tome da je ovo bilo njihovo koncertno vatreno krštenje, te niko nije znao šta da očekuje od njega. Osnovani od strane Nemanje Kojića nakon što je raspustio legendarni sastav Eyesburn, bend još čine basista Ivan Petrović (Sharks, Snakes & Planes) i bubnjar Iggor Škoro (Sunshine, Dead Ideas). Supergrupa u svakom smislu te reči. Kako je ovo bio debitantski nastup novooformljenog benda moglo bi se reći da su reakcije bile i više nego pristojne. Njihova muzika naišla je na fantastičan odziv publike, pre svega verovatno zbog činjenice da je Kojić fantastičan frontmen, kome osmeh ne jenjava sa lica i koji svim srcem poziva publiku da im se pridruži uprkos tome što većinu pesama čuju po prvi put. Dobre vibracije obuzele su halu dok su Remedy predstavljali svoj materijal. Pod izuzetnim uticajem punk i metal svirke, u njihovom zvuku čuju se i drugi različiti elementi. Grunge, groove, sludge – po prstohvat svakog od ovih začina ostavlja fantastičan ukus u ušima. Kako bi nagradili publiku koja se već nagomilala u Domu, Remedy su zasvirali obradu pesme „Fool Control“ frontmenovog bivšeg sastava koja je ponela čak i one koji su sa rezervom pratili nastup. Uz aplauz i usklike Remedy su se oprostili od mase, koja je pohrlila u za šank da se osveži pre nastupa legendarne brazilske braće.
Max & Igor Cavalera uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Već smo na početku ustanovili da je atmosfera bila neverovatna. Naravno, nisam ništa manje očekivao. Ipak, pesme sa albuma „Roots“ benda Sepultura su bile na bukvalno svakom miksu koji sam preslušavao kada sam bio klinac. Obavezna literatura, što bi se reklo. Ono što me je prijatno iznenadilo je fantastičan nastup sa one strane bine. Po internetu kruži dosta snimaka na kojima Max nije baš u punoj snazi kao nekada, te je dosta zluradih komentara da je „prop’o“ česta pojava. Kako ga uživo nisam video još od čuvenog nastupa u bašti SKC-a, nisam mogao da sudim ali ni da znam šta da očekujem. Uprkos zlim jezicima, legendarni frontmen deluje življe i u boljoj formi nego ikada. Uz braću Cavalera nastupio je i par vrhunskih muzičara: Marc Rizzo, „onaj hiperaktivni lik“ i kolega iz benda Soulfly, te basista Johny Chow, koji trese svetske bine sa sastavom Stone Sour.
Max & Igor Cavalera uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Da budem iskren, u večitom konfliktu između ove i druge polovine koja je nastavila pod imenom Sepulturanemam svog favorita. Međutim, kada je izvođenje albuma „Roots“ u celosti u pitanju, mislim da ova polovina ima mnogo više kredibiliteta da tako nešto izvede. I zaista, album je zvučao prosto besprekorno. Bilo je delova za koje nisam bio siguran kako će biti izvedeni uživo, kako na albumu ima mnogo elemenata urođeničke muzike koje je teško reprodukovati uživo. Max se u par navrata hvatao instrumenata koje ni Google pretraga ne može da imenuje, te upotpunio doživljaj i preneo malo te plemenske atmosfere i na nas. Druge elemente su zamenili improvizacijama, te iako možda nije zvučao kao na disku album je fantastično adaptiran za koncertni scenario. Sa druge strane, Iggor Cavalera je iskoristio pesmu „Itsári“ da se publici predstavi solo tačkom uz pratnju matrice.
Max & Igor Cavalera uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Kao što se dalo očekivati, ljudi su sjajno reagovali na ove pesme od kojih neke verovatno nikada više neće čuti uživo. Max je sveo interakciju sa publikom na minimum kako ne bi uništio tok albuma, te osim par poziva na šutku i viku nije bilo govorancija između pesmama. A nije da je bilo potrebe za njima, muzika je vodila glavnu reč. Energija koja je prožela klub kao da je ubrzala vreme, te je tih 15 pesama koje je bend izveo naizgled izuzetno brzo proletela. Bend se vratio na bis kako bi nas počastili sa par obrada, od kojih je prva bila „Procreation (of the Wicked)“ legendarnih Celtic Frost. Reakcija publike bila je nešto slabija nego što je to bio slučaj tokom prethodnog dela seta, ali braća Cavalera su publiku naterali da poludi još jednom za kraj obradama „Policía“ benda Titãs, te „Ace Of Spades“ legendarnih Motörhead. Za sam kraj usledila je krajnje neobična varijacija pesme „Roots Bloody Roots“ koja je otvorila koncert, samo ovog puta u totalnom grindcore maniru.
Max & Igor Cavalera uživo u Beogradu 2016. godine, photo Danijela Radojković
Za kraj bih se vratio na priču o „tezgarenju“ i sviranju celih albuma. Neka svako misli šta hoće, ali činjenica je da kucajući ove redove slušam album „Roots“ i mogu samo da zaključim da zvuči mnogo bolje, kao da je dobio novu dimenziju koja mi je oduvek falila. Izuzetna, tribalna energija koju album nosi stvorena je za ovakav plemenski savet kakav smo doživeli sinoć, te samo mogu da se nadam da će poučeni sjajnim odzivom Cavalera Conspiracy uvrstiti još više pesama sa ovog albuma u svoje buduće liste. Nema svrhe zatvoriti ovaj izveštaj onom standarndon „nadamo se da će se vratiti“, pošto je Srbija Max-u kao drugi dom, a njegov povratak ili sa Soulfly ili Cavalera Conspiracy je samo pitanje vremena. Ipak, ako ste na nesreću propustili ovaj sinoćnji spektakl, to primitivno (u najboljem smislu te reči) iskustvo, bojim se da prilike za popravni nećete imati skoro, a možda tek za nekih desetak godina.
Piše Jovan Ristić
