Već sa prvom najavom ovog koncerta znao sam gde ću biti poslednje večeri aprila. Želeo sam da vidim ovako nešto. Da se razumemo, da je bio u pitanju “običan” Marčelov koncert, verovatno se ne bih zaputio put prestonice, ali ovakva najava je bila znak za uzbunu. Zašto? Iz mnogo razloga.
Spadam među one generacije koje je Marčelo, makar delimično, istrgao iz kandži sivila koje nas je okruživalo kako tada, tako i sada, i izveo na pravi, ili bar put za koji on i mi mislimo da je pravi. Marčelo je često nazivan “glasom generacije”. E ja pripadam toj generaciji. Praktično, to znači da sam ispratio njegovu muziku od početka – od debija “De Facto”, preko remek-dela “Puzzle Shock”, pa sve do poslednjih radova i albuma “Napet Šou”.
Marčelo i Napeti Quintet uživo u Beogradu 2015. godine,photo Tamara Samardžić
Kroz više od decenije koliko je prisutan na sceni, Marčelo je prošao kroz nekoliko inkarnacija, a ovim koncertom je odbacio jednu i prihvatio novu. Upravo to me posebno raduje. Koncept “Marčelo i Iskaz” je nešto što prosto nisam mogao da shvatim i prihvatim, i radujem se što više nije aktuelan. Ne, nije to zato što ne volim Iskaza, naprotiv, ali Marčelove pesme, prosto ne dišu i ne dolaze do punog izražaja na onaj načim. Uprkos velikom trudu, i nesumljivo odličnom bendu, ceo taj koncept je bio jedan veliki Frankenštajn, i nije ni izgledao ni zvučao prirodno. Osim u dva slučaja – “Dvojka” i “Pozerište”. Bilo je vreme za novi pokušaj.
Od svih inkarnacija kroz koje je Marčelo sa svojim pratećim sastavima prošao, jedna mi je ostala u posebno pozitivnom sećanju, i to je Shock Orchestra. Ogroman prateći sastav donosio je energiju i agresiju, sličnu onoj koju je imao i sa Iskazom, ali taj bend je mogao da pruži još nešto – diverzitet. Na svojim albumima, Marčeloklizi iz žanra u žanr, iz stila u stil, i jednodimenzionalni bend mu prosto nije odgovarao. Upravo zato sam sa nestrpljenjem želeo da čujem promenu i novi pokušaj.
Marčelo i Napeti Quintet uživo u Beogradu 2015. godine,photo Tamara Samardžić
Prvi detalj koji mi je zapao za oko bila je skandalozna poseta. Jedva do pola ispunjena Amerikana, nekih tri ili četiri stotine ljudi koliko se okupilo nije ni izbliza dovoljno za ono što Šelić i njegova muzika predstavljaju, a iako je koncert bio povodom svetskog dana jazz muzike, ne sećam se da sam video ni jednog poklonika pomenutog žanra. Sala je bila ispunjena mahom mlađom publikom koja je tu došla baš zbog najavljenog muzičara.
Početak je doneo “Muk”, pesmu sa novog albuma, i moram da priznam da u ovom izdanju zvuči sjajno. Kombinacija jazz improvizacija, nešto drugačijih instrumenata i Makovog vokala instant me je asocirala na sjajna imena kao što su Flobots ili Dana Leong, ali uz dovoljnu dozu autentičnosti da ni jednog momenta ne zazvuči kao kopija.
Marčelo i Napeti Quintet uživo u Beogradu 2015. godine,photo Tamara Samardžić
Svaka pesma zvučala je drugačije, bila je mnogo duža, i donosila nešto novo uz pregršt improvizacija. Svaka pesma dobila je novo ruho, i često su tek reči bile faktor raspoznavanja. Bilo je zanimljivo gledati reakcije mlađe publike koja je ipak prihvatala svaku pesmu, i kako je koncert odmicao, sve više bolje i bolje reagovala na ovakva izvođenja.
Marčelo se odlučio mahom za novije pesme, pa smo čuli i “Babu”, “Šankera”, “Šurdu”, “Tunel”, uz “Sindrom Pepeljuge” i “Bube” sa prethodnika. Ranijh radova dotakao se tek sa “Pozerištem”, koje zvuči prilično neobično u ovoj vezriji, a kojim je zatvorio ovaj set, i sa “Uskurativnom”, još jednim svojim remek-delom koje je spjio sa nešto novijom “Kitom”.
Kako je publika tražila još, a po Markovim rečima, u ovom sastavu nisu stigli da uvežbaju više, ponovljen je deo “Babe”, kao i “Pozerište”, uz poziv svima da na veliki beogradski koncert koji je zakazan za 10. oktobar.
Marčelo i Napeti Quintet uživo u Beogradu 2015. godine,photo Tamara Samardžić
Ranije sam rekao da ne bih pojurio na bilo koji Marčelov koncert, i još jednom sam se uverio zašto. Prosto, ne mogu da se pomirim sa odabirom pesama koje već neko vreme dominiraju setlistom. Prosto mi je neshvatljivo da čovek koji u svom opusu ima pesme kao što su “Novi Vavilon”, “Kuća na Promaji”, “Senke“, “Bekstvo”, “Golu Veru”, “Sveti Bes”, “Mimohod”, “20 000”, “Ponos”, pa i omraženog im “Keca”, svoje koncerte bazira na pesmama kao što su “Bube” ili “Baba”. Sa druge strane, mlađa publika na te pesme reaguje, dok one starije gotovo da više i nema. Da li je to nešto što je urađeno svesno, i da li je to ispravna odluka, ili Marko polako diže ruke od svega za šta se ranije borio, ostaje da se vidi. Pa možda već u oktobru.
Piše Miljan Milekić
