IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Lovely Quinces na Festivalu Poezika – Raštimana gitara za raštiman život

lovely-quinces-live-novi-sad-2016-photo-tamara-samardzic
Written by Hardwired Crew

Već neko vreme Novi Sad novi nadimak “grad festivala”. Imajući u vidu broj dešavanja koja se u njemu odvijaju tokom proleća i leta, ovaj naziv i nije neopravdan, a protekli vikend bio je još jedna potvrda. Dok se u Fabrici dešavao To Be Punk, Kulturni centar Novog Sada je u svojim prostorima ugostio Festival Poezika, u okviru kog su nastupila mnoga kantautorska imena. Jedna od njih bila je Zagrepčanka Lovely Quinces.

lovely-quinces-live-novi-sad-2016-photo-tamara-samardzic

Lovely Quinces uživo u Novom Sasdu, photo Tamara Samardžić

Devojka koja je svojom akustičnom gitarom i moćnim glasom prokrčila sebi put na regionalnoj sceni, po drugi put je nastupila u Novom Sadu, sada u bitno drugačijem ambientu i atmosferi nego što je to bilo u Crnoj Kući u decembru 2014. godine. Nešto sterilniji ambient sa mnogo više svetla i svetlih boja pomalo, kao i reflektorima uperenim u nju, malo je kvario utisak koji njena muzika nosi, ali opuštanost više desetina okupljenih i sedeći koncert anulirali su to. Svi su znali zašto su ovde, i zabava je mogla da počne.

Po svom priznanju, Lovely Quinces, ili Dunja Ercegović, nije baš najveštija u komunikaciji sa publikom, i još uvek nije savladala osećaj nelagode prilikom nastupa, te vreme između pesama ispunjava pričanjem gluposti, kako bi se to malo manje osetilo. To nikako nije bio problem prisutnima, a jedini razlog zbog čega to uopšte pominjem jeste potpuna razlika između nje u tim trenucima, i onim koji dolaze nakon prvog odsviranog tona.

lovely-quinces-live-novi-sad-2016-photo-tamara-samardzic

Lovely Quinces uživo u Novom Sasdu, photo Tamara Samardžić

Prosto je neverovatno gledati je pomalo spetljani kako pokušava da komunicira sa ljudima ispred sebe, a u narednom trenutku potpuno samouverenu i gotovo u transu kako gotovo kida žice na svojoj gitari dok glasom pomera zidove. Njena muzika je na trenutke mračna, depresivna, na trenutke optimistična, ali u svakom momentu, uprkos svojoj svedenosti nosi ogromnu energiju. Pesme kao “When I’m Gone”, donose nešto mirnije delove, dok razarači kao “Tide”, ili “M” prosto nose sve pred sobom.

Pred sam kraj stigla je moćna obrada “Bloody Mother Fucking Asshole” koju u originalu izvodi Martha Wainwright, a koju je Dunja najavila opaskom kako retko svira obrade, ali da za ovom pesmom žali što je nije ona napisala. Za kraj stiže hit “Wrong House”, uz napomenu kako mrzi da štima gitaru na bini, i nakon odustajanja od tog procesa dodala kako je život svakako raštiman, pa da može i gitara da bude takva.

lovely-quinces-live-novi-sad-2016-photo-tamara-samardzic

Lovely Quinces uživo u Novom Sasdu, photo Tamara Samardžić

Lovely Quinces je još jednom pokazala zašto je toliko cenjena na sceni i zašto se toliko piše o njoj. Muzika je tu, pesme su itekako tu, dok uživo zvuče podjednako moćno kao i na snimku, ako ne i bolje. Da je u nekom drugom žanru, njena nervoza i nesnalaženje na bini možda bi moglo da se uzme kao minus, ali budući da je ovo muzika koja nikada neće okupljati stadionsku publiku, i zahteva prisnost i intimnost na relaciji izvođač – publika, ovo samo dodatno učvršćuje tu vezu i doprinosi osećaju bliskosti. Taman kako treba.

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.