Lloyd Bradley
„Bass Culture: When Reggae Was King“
(Penguin Books, 2001)
Doktorat iz rege muzike! Prava, ozbiljna i detaljna analiza kakvu rege kao žanr zaslužuje.
Sasvim slučajno sam se našao u jednoj od popularnih knjižara u centru Beograda (hteo sam samo da se zgrejem zapravo) ne bih li ugledao u muzičkom odeljku knjigu pod naslovom „Bass Culture: When Reggae Was King“. Na brzinu sam pretražio nekoliko recenzija na internetu, pogledao tračavu cenu na poleđini knjige i bez razmišljanja odlučio da je kao ozbiljniji rege slušalac moram imati i pročitati. Nisam se prevario, štaviše, zaljubio sam se u rege jače nego ikad pre.
Lloyd Bradley je renomirani muzički novinar iz Britanije čiji tekstovi su se našli kako u muzičkim časopisima poput Mojo, tako i u čuvenom Guardianu. Ekspertiza mu je crnačka muzika („black music“), a knjiga o rege muzici mu je očigledno doktortat. Zaista, ovo je prava, ozbiljna i detaljna analiza kakvu žanr kao što je rege zaslužuje i kakvu do sada nije imao. Pitanje je da li će neko uspeti da primiriše pristupu i stilu kakav je Bradley nametnuo kroz čitavu knjigu, koji vas vodi direktno u prošlost, u srce Jamajke i Britanije, kada je rege iz ovih zemalja počeo da se širi i uskoro osvaja ceo svet.
Jedna od najvećih prednosti knjige jesu prelepi uvidi koje daju direktno legende ovog žanra kao što su Prince Buster, Jimmy Cliff, Sly Dunbar, Denis Bovell i mnogi drugi. Šta ćete bolje od toga?! Povrh svega, otkrivaju se mnogi detalji „iza scene“, koji prave savršenu vezu između muzike, ekonomije, društva, religije i mnogih drugih faktora koji su se međusobno preplitali i činili rege. Sa ovim informacijama mi se potpuno promenio način posmatranja ovog žanra, jer sam konačno došao do dubljeg razumevanja onoga što rege zaista jeste i onoga što nije. Od upečatljivijih delova knjige izdvojio bih poglavlje posvećeno odnosu između benda Wailers i Li Skreč Perija, a posebno odnos sa Marlijem, jer u osnovi je Bob od Perija dobio nauk i inspiraciju za sve ono što je ubrzo plasirao u svet.
Rege jeste univerzum sa sebe u kojem je, na primer, upravo komercijalno najuspešniji izvođač – Marli, samo vrh ledenog brega. Ovo je jedna od posebnih tema koje se Bradley dotiče – načina na koji su Jamajčani doživljavali Marlija i, da, bio je potpuno drugačiji od onoga kako ga je ostatak sveta doživljavao. Ispod površine se krije izuzetno mnogo potcenjenih izvođača, pevača, producenata, jednostavno veoma dobre muzike. Dan-danas se rege iskopava iz arhiva, obnavlja i nastavlja da živi. Samim tim, biće još mnogo toga da se piše o žanru, ali će to sve biti produbljivanje ovog temelja koji je Bradley izgradio. Preporučio bih knjigu kako rege početnicima, tako i onim najiskusnijim, jer će sigurno uživati i pronaći informacije koje do sada nisu znali.
Doktorat iz rege muzike! Prava, ozbiljna i detaljna analiza kakvu rege kao žanr zaslužuje.
