IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Leprous u Beogradu – Sjajan gest, odličan nastup

leprouls-live-belgrade-2013-featured
Written by Hardwired Crew

Zašto svirke u Srbiji prati karma da uvek počinju sa ogromnim zakašnjenjem? Iz svirke u svirku, iz koncerta u koncert polako gubimo strpljenje i tolerancija nam opako gravitira nadole, jer smo se dokopali nekih godina i prosto je neprihvatljivo da se bahato i bezobzirno postupa sa tuđim vremenom. Ovo je zaista drugarska i dobronamerna kritika kako organizatorima, bendovima, tako i publici. Sve dok navedeni u prošloj rečenici ne počnu da shvataju ovo što svi radimo ozbiljnije, stvari se neće pomeriti ka ozbiljnom. Jednostavno.

throught-art-live-belgrade-2013-photo-marko-ristic

Through Art uživo u Beogradu 2013. godine, photo Marko Ristić

Ta, u Srbiji, nezahvalna uloga za „otvarajući“ bend pripala je Beograđanima THROUGH ART, ali za divno čudo, ispred bine je bilo sasvim dovoljno ljudi. Momci su ponudili neku svoju viziju melodic death metala, pomešanu sa mnoštvom uticaja groove i doom metala, čiji je finalni produkt prilično ukusan. Ali, samo ako slušate njihov album „Kamaswami“. Što se tiče live priče sa ovog nastupa, mora se primetiti da Beograđani dosta greše (čak je došlo i do prekida svirke), ali čak i da toga nije bilo, utisak bi bio sasvim bled. Sasvim nezanimljivi na bini, Through Art su dokazali tvrdnju mnogih da domaći bendovi mahom bolje zvuče na izdanjima nego uživo. To ne može biti samo njihova krivica, jer je činjenica da bendovi poput Through Art nemaju mnogo prilika da sviraju pred iole većim brojem ljudi.

throught-art-live-belgrade-2013-photo-marko-ristic

Through Art uživo u Beogradu 2013. godine, photo Marko Ristić

U njihovoj muzici ima dosta i stoner uticaja, što ne čudi budući da bubnjar Boris i gitarista Mirko sviraju i u bendu In From The Cold, koje smo nedavno mogli da vidimo na koncertu sa Sunset In The 12th House i Dordeduh. Zanimljivo je da Through Art postoje od 2004. godine, a da za sve ovo vreme nisu stekli više sigurnosti, nisu došli do bolje uvežbanosti i upečatljivijeg performansa. Nažalost, to više govori o sveopštim uslovima u našoj zemlji, nego o samom bendu. Razlika u kvalitetu se posebno primetila kada su na bini pojavili DREYELANDS.

Mađarsko/srpski sastav Dreyelands je većini srpske publike poznat po frontmenu Nikoli Mijiću, koji je vokal i benda Alogia (između ostalih). Međutim, ono što je promaklo velikom delu pomenute publike je zapravo kvalitet i svetski nivo koji je ovaj bend ostvario sa samo jednim studijskim izdanjem, „Rooms Of Revelation“ izdatim 2010. godine. Sjajan album prvenac koji je dobio odlične kritike trebalo je odbraniti i uživo i to ispred benda kao što je Leprous, a bend Dreyelands je to učinio i to u velikom stilu.

dreyelands-live-belgrade-2013-photo-marko-ristic

Dreyelands uživo u Beogradu 2013. godine, photo Marko Ristić

Za razliku od benda koji je otvorio nastup, Dreyelands od prvih taktova pokazuju izuzetnu usviranost, gotovo mašinsku tačnost i sigurnost, jer kako i ne bi, kada se u redovima Dreyelands-a nalaze profesionalni i školovani muzičari sa stažom i kilometražom iza sebe. Jednom rečju, Dreyelands je oduvao! Čvrstina, tačnost, zrelost, usviranost do perfekcije i vokal Nikole Mijića (koji mi lično uopšte nije mio, ali koji je savršen za Dreyelands) sa pravom dozom visine i dubine, ekspresije i snage, gde se jasno vidi da su aranžmani pesama osmišljavani prema njegovom glasu na bini, a ne u studijskim uslovima.

Od trojice muzičara instrumentalista koji pored Nikole čine bend, prosto ne znam koga bih mogao da izdvojim i ko bolje vlada svojim instrumentom. Ipak, na mene je utisak otvorene vilice ostavio fenomenalni bubnjar i moram da kažem da odavno nisam čuo boljeg „udarača“ i da je Omar Gassama bubnjar najviše klase.

Ono što se osetilo, posebno nakon prethodnog benda, jeste zrelost cele priče, posebno zvuka na bini, odnosa i nivoa glasnoće instrumenata, vrste distorzije, uklapanja instrumenata… Jednostavno, Dreyelands je održao lekciju o progressive metal svirci i jedino što mogu da kažem jeste da ovaj bend zaslužuje daleko više pažnje i publiciteta, jer ono što su Nikola i momci izveli sinoć dokazuje da su Dreyelands bend koji može da deli binu sa najvećim svetskim bendovima. Ako moram da uputim zamerku, onda bi to bilo odsustvo „živog“ klavijaturiste jer mislim da bi bend sa čovekom za klavijaturom na bini zvučao još bolje i energičnije. U svakom slučaju, nadam se da ću još puno puta imati priliku da vidim Dreyelands, a svima poručujem da poslušaju njihov album „Rooms Of Revelation“.

leprous-live-belgrade-2013-photo-marko-ristic

Leprous uživo u Beogradu 2013. godine, photo Marko Ristić

Nešto malo pre ponoći, ne scenu su stupili LEPROUS. Ali pre nego što iskoristim slova za opis same svirke, moram da kažem da je sinoćni nastup Leprous-a bio neverovatno džentlmenski gest koji se danas, u doba opsesije novcem i zaradom, retko sreće. Naime, svi upućeni znaju da je ovaj koncert trebalo da se održi u oktobru, kada su Leprous, Øorkenkjøtt, Loch Vostok i Persefone vraćeni sa srpsko-mađarske granice jer im carinska kontrola nije dozvolila da uđu u našu zemlju budući da nisu posedovali ATA Carnet. O samom događaju ćete uskoro imati prilike da pročitate u intervjuu koji smo uradili sa Leprous, ali ono što je bend uradio jeste da su došli u Beograd sami, o svom trošku, ne bi li ispoštovali fanove i održali koncert. Složićete se, ovo je izvanredan gest!

Dakle, nešto pre ponoći na scenu su stupili Einar, Tor, Øystein, Tobias i Rein i od prvih momenata koncerta pružili vanserijski scenski nastup. Zadivljujuće je videti bend na sceni koji ima da ponudi i ovakav scenski nastup, koreografiju da je tako nazovemo, uz fantastično izvođenje.

leprous-live-belgrade-2013-photo-marko-ristic

Leprous uživo u Beogradu 2013. godine, photo Marko Ristić

Svima je poznato da prostor Gun kluba i nije najsrećnije mesto za svirke, te da je zvuk često problematičan i težak za podesiti. Ovo se naravno odrazilo i na svirku Leprous-a, posebno na par prvih numera dok njihov tonac konačno nije našao pravu formulu i prepustio publici uživanje u jednoipočasovnoj svirci koju su ovi Norvežani priredili.

Moram da kažem da je ponašanje na bini i harizmatičnost Einara možda i najsnažnije oružje benda u live izdanju i da mi je prosto žao što nije bilo prilike da ih vidimo na nekom većem stage-u, jer verujem da ovi momci zaslužuju upravo to.

leprous-live-belgrade-2013-photo-marko-ristic

Leprous uživo u Beogradu 2013. godine, photo Marko Ristić

Kroz jedan i po sat svirke, Leprous su dotakli opus od svoja dva albuma, sa akcentom na poslednji „Bilateral“ iz 2011. godine. Numere koje već dugo vrtim po plejerima su konačno zasijale i dobile jednu drugačiju, slobodan sam reći, lepšu i snažniju formu. Ono što mi je interesantno je da je okosnica zvuka bas gitara, koju iskreno nisam doživljavao tako na studijskoj verziji, ali to je valjda ta draž živog zvuka.

Beskrajno energično i predano, Leprous su pokazali kako moderan i orginalan progressive metal bend danas treba da zvuči i izgleda i prosto me zadivili svojom profesionalnošću i nivoom svesti.

Nadam se da će Leprous ponovo posetiti Srbiju i da će sledeći put svirati u većem prostoru i ispred više publike. Kad smo kod publike, moram da kažem da je Gun klub bio solidno popunjen i da je lepo što je domaća publika ispoštovala jedan ovako lep gest benda.

Piše Boban Pantoš
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu

O autoru

Hardwired Crew

Ostavite komentar

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.