IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Last Chance to Dance u Beogradu – Hardcore za kraj godine

the-bridge-last-chance-to-dance-2013-photo-danijela-radojkovic
Written by Hardwired Crew

Last Chance to Dance festival već tradiocionalno zatvara godinu kada su punk i hardcore žanrovi u pitanju. I ovog puta imali smo priliku da vidimo krem domaće scene, neke nove bendove, ali bendove iz okolnih zemalja koji su došli da predstave svoj zvuk na ovoj smotri. Na moju veliku žalost, bendove Young Husbands Technicolor Lies sam bio prinuđen da preskočim, ali kako već duže vreme o njima slušam samo reči hvale, a imao sam prilike da iz pouzdanih izvora čujem da su pružili odlične nastupe, ostaje mi samo da verujem u to. Takođe, biću srećan ako u komentarima odlučite da te reči potvrdite, ili opovrgnete.

U momentu kada sam konačno uspeo da se dokopam Doma omladine, na binu su izlazili svojevrsni domaćini festivala – beogradski The Bridge. Predvođeni Acom, ikonom srpske hardcore scene, isporučili su presek svoje dosadašnje karijere i pesme poput „Apocaliptic Preview“„Ask Yourself“, horski otpevane „Monuments in Silence“ i „No Spirits No Hearts“, ili pesmu koja je ove noći imala posebnu simboliku – „The Bridge Between“. Naime, pred ovu pesmu, Aca je pozvao sve okupljene na jedinstvo scene, dajući na važnosti međusobne povezanosti i saradnje kao jedinog načina za napredak. Sama svirka benda bila je furiozna i prepuna energije, ali imajući u vidu da je reč o veoma iskusnim muzičarima na bini, ništa manje se nije ni očekivalo.

the-bridge-last-chance-to-dance-2013-photo-danijela-radojkovic

The Bridge uživo u Beogradu 2013. godine, photo Danijela Radojković

Odmah za njima, na binu stiži gosti iz Bugarske – Them Frequencies. Na studijskim snimcima bend svira haotičnu varijantu hardcore žanra, sa dosta mathcore uticaja, uz oslanjanje na Converge zaostavštinu, ali na ovom nastupu stvari nisu bile baš takve. Sa samo jednom gitarom u postavi, bend nije uspeo baš verno da prenese haotičnost koja im krasi snimke, na momente su zvučali praznjikavo, dok su sve vreme sve vreme nosili sirovost u zvuku, verujem i veću nego što su želeli. Uvežbanost ne može da im se zameri, ali ipak nedovoljno za neku veću reakciju publike.

Obraz stranaca „oprali“ su Grci iz benda My Turn. Još jedan bend sa jednom gitarom, i sirovijim zvukom, ali u ovom slučaju više nego poželjnim – dobili smo tipičan NYHC. Sjajno usviran bend koji zna šta radi na bini, praćen relativno netipičnim vokalom za ovaj stil uspeo je da podigne pomalo zadremalu publiku, i vrati atmosferi uzlaznu putanju. Bila je vidljiva barijera u vidu nepoznavanja pesama, ali to nije moglo da pokvari utisak ni bendu ni publici, a verujem da je bend stekao makar još nekoliko fanova ove noći.

my-turn-last-chance-to-dance-2013-photo-danijela-radojkovic

My Turn uživo u Beogradu 2013. godine, photo Danijela Radojković

Nakon stranaca, binu su ponovo preuzeli bendovi iz grada-domaćina, a prvi koji je poneo titulu hedlajnera bio je Violent Chaper. Već dugo se o ovom bendu priča kao o jednom od najboljih, barem kada su koncerti u pitanju, a oni su nas još jednom uverili da to nije bez razloga. Uprkos nešto mutnijem zvuku, i ne baš najjasnijem zvuku gitara bend se pokazao u sjajnom svetlu i uspeo da podigne klub. Ređali su se favoriti poput „Far From Loyality“„Devil Hides in Details“„We’ll Cross that Brigde“, da bi poslednje tri pesme donele potpuno ludilo.

Prvo se bendu na bini prikljičio Marko, gitarista benda The Brigde, koji je sa bendom otpevao, ili bolje rečeno odvrištao aktuelni singl „Deadweight Trust“, koji je izazvao haos u publici. Bend odmah zatim ispaljuje „Bottom Feeder“, jedan od svojih najvećih hitova, da bi za sam kraj usledio udarac u vidu još jedne nove pesme – „White Rabbit Hole“. Ova pesma je definitivno hit u najavi, i usudiću se da kažem jedna od najboljih metalcore numera koju sam čuo od bendova sa ovih prostora. Horsko pevanje publike mi je samo potvrdilo ovaj utisak.

violent-chapter-last-chance-to-dance-2013-photo-danijela-radojkovic

Violent Chapter uživo u Beogradu 2013. godine, photo Danijela Radojković

Za sam kraj ostavljen je „povampireni“ Doghouse, koji pokazuje ozbiljnu nameru da dokaže da povratak na scenu nije bio slučajnost. Već sa uvodnom „Go!“ krenule su i prve šutke, da bi naredna „As One“ donela horsko pevanje. Nizanje hitova nije stajalo, pa smo tako imali prilike da čujemo i „My Sorrow“„Breakin“„Here Every Day“„Dead Game Dog“„Empty“„Better off this Way“… Čuli smo i tri obrade, „Scream“ legendarnih Misfits„Think of Me“ kultnih Good Riddance „Love Song“ koju potpisuju The Cure, a koja je već odavno postala jedan od simbola ovog benda. Za sam kraj – klasično zakucavanje uz „My Best Friend“.

Iako je već tada satnica bila probijena, publika nije dozvoljavala bendu da tako lako završi svoj nastup, pa je uz malo dogovaranja sa organizacijom i ekipom iz Doma omladine bend ipak izašao nazad na binu i isporučio još jedan svoj hit – „War“. Iako za nijansu slabije posećen i malo manje emotivan od povratničkog, i drugi koncert benda doneo je gomilu nove energije, starih i novih fanova, i sjajnu atmosferu. Bilo je momenata kada se više nije znalo ni ko je na bini, ko svira, ko peva, a ko samo skače, ljudi su bili jedni na drugima, a nije redak bio ni slučaj da su članovi benda na rukama fanova klizili kroz prostoriju. Punk rock u svom najboljem izdanju.

doghouse-last-chance-to-dance-2013-photo-danijela-radojkovic

Doghouse uživo u Beogradu 2013. godine, photo Danijela Radojković

Last Chance to Dance je doneo sjajan završetak uspešne godine. Nakon nekoliko lošije posećenih, ili propalih koncerata ove godine, njen kraj je doneo tračak nade da stvari idu na bolje. Nakon punog kluba Gun na koncertu benda Blankfile u okviru Monster Energy žurke, nakon rasprodatog Doma omladine na povratničkom koncertu benda Doghouse, punih klubova Quarter i SKCNS Fabrika na gostovanjima bendova Madball Peter and the Test Tube Babies, gotovo raprodate Crne Kuće u okviru Positive Hardcore festivala, ovo je bila šesta svirka u samo tridesetak dana koja je uspela da okupi veći broj fanova i gotovo rasproda prostor u kom se održava. Da li je to konačno neko uspeo da uključi budilnik na sceni?

Piše Miljan Milekić

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.