Setite se svoje stare dečačke sobe. Setite se postera iz raznih Metal Hammera, Rock Expressa, Butcherian Vibe-a, pa i Nocturne-a. Setite se dama koje su krasile vaš zid. Isto važi i za devojčice, ali verovatno iz potpuno drugih razloga. Nije ih bilo? Kačili ste samo znojave trešere? Sereš! Pored nezaobilazne Tarje, siguran sam da se šarmantno osmehivala Cristina Scabbia u većini naših sobičaka. Krasila je i moj zid, iako sam znao svega dve ili tri pesme. Šta cu drugo kačiti, Carpathian Forest sa druge strane?
Istina, gledali smo je u časopisima, lepili njene postere na zidu, skidali spotove na internet konekciji toliko sporoj da današnja omladina ne može ni da zamisli. Nakon 20 godina fantaziranja o tome kako izgleda verovatno najlepša metal dama uživo, Cristina Scabbia napokon je zakoračila pred publikom u Srbiji.
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA OVOG KONCERTA ***
Naravno, bend LACUNA COIL je mnogo više od samo jedne osobe, ma koliko šarmantna i prepoznatljiva ona bila. Teško je poverovati da za 20 godina rada benda, Italijani nikada nisu samo prešli preko Jadranske bare i obišli ovu našu malu zemlju među šljivama. No, nikada nije kasno a fanovi koji su maštali o ovom trenutku gusto nabijeni u prvom redu i dalje su imali izraz lica kao da ne veruju da se ovo veče zapravo dešava. Neću pisati u aoristu, ipak je ovo izveštaj, ali prvi susret sa ovim bendom je stvarno delovao kao bajka.
No, pre nego što dođemo do bajkovitih utisaka sa njihove svirke, ne zaboravimo ni predgrupu u vidu njihovih simpatičnih zemljaka iz sastava SINHERESY. Bend je sa radom počeo kao tribute sastava Nightwish, što je iz onoga što smo čuli i više nego lako zaključiti. Sa dva studijska albuma iza sebe, bend jeste donekle odmakao od svojih korena ka modernijem zvuku, no moram priznati da me ono što sam čuo pre samog koncerta nije previše zagrejalo za isti.
Međutim, u njihovom slučaju muzika mnogo bolje zvuči uživo nego na disku (ili Deezer-u). Tome je dosta pomogao i sjajan, entuzijastičan nastup članova benda. Vidi se da momci i devojka cene priliku da putuju po Evropi sa ovakvim veličinama, i trude se da svaki minut iskoriste što bolje mogu. Tako je i njihov nastup bio muzički na nivou, a i ozvučenje ih je dobro poslužilo.
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA OVOG KONCERTA ***
Nešto prestižnija titula specijalnih gostiju pripala je novom imenu na sceni, sastavu CELLAR DARLING. No, iako bend postoji tek godinu dana, njegovi članovi imaju dosta pređenih kilometara kao članovi svetski popularnog folk metal sastava Eluveitie. Anna Murphy (vokal, vergl), Merlin Sutter (bubnjevi) i Ivo Henzi (gitare i bas) napustili su svoj matični sastav kako bi pronašli svoj muzički izraz, koji možda na momente zvuči poznato, ali skoro da nema dodirnih tačaka sa njihovim bivšim bendom.
Ako mene pitate, to je sjajna stvar. Po meni, Eluveitie se već dugo vrte u začaranom krugu zone komfora i od jednog od najinteresantnijih bendova na sceni postaju jedan od najpredvidljivijih. Što nikako nije slučaj sa Cellar Darling. Bend nam je sinoć na svojoj prvoj turneji ikada predstavio svoju mešavinu popa i metala. Ali ne onog generičkog pop metala koji fura Amaranthe. Cellar Darling inspiraciju očigledno vuku iz world music zvuka, ne samo zbog korišćenja neobičnih instrumenata kao vergl (hurdy-gurdy) ili flauta. Ta inspiracija se dosta oseća i u vokalnim melodijama i što se mene tiče predstavlja pravo osveženje na sceni.
Iako je ceo bend zvučao perfektno, na momente sam uhvatio sebe kako pomno pratim bubnjara sa vilicom do poda. Sutter je izuzetno energičan i tehnički potkovan bubnjar, što moram priznati nisam primetio ranije slušajući albume kod kuće. Ništa manje nije bila impresivna ni Anna, koja je sa lakoćom smenjivala instrumente i pritom pevala kao na disku (ili Deezer-u). Verujem da ćemo ovaj bend tek gledati na sopstvenom koncertu.
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA OVOG KONCERTA ***
Dim se slegao, a bina brzo transformisana za nastup zvezde večeri. Uređena kao ludara uz pomoć slikovitih kulisa, sala Amerikana Doma omladine ne izgleda često ovako impresivno. Nakon kraćeg uvoda bend izlazi na scenu, a eratična svetla dopunjavaju atmosferu ludare. Isto važi i za maske koje članovi benda nose na ovoj turneji. Ovde ide nezaobilazno poređenje sa bendom Slipknot.
Sa 20 godina na sceni, sumanuto je uopšte pričati o tehničkoj izvedbi ili samom nastupu. Lacuna Coil su majstori u onome što rade, pa čak ni činjenica da su nedavno pretrpeli promene u postavi nije uticala na njihov nastup. Ako ništa drugo, može se reći da su novi članovi dodatno podmladili bend, koji deluje spreman da sa lakoćom savlada i narednih 20. Svi su izuzetno energični, vešti u animiranju publike i što je još važnije deluju kao da i dalje uživaju u tome što rade. Moram priznati da nikada nisam shvatio koju ulogu Andrea Ferro igra u bendu, do sinoć. Pored toga što je zadužen za „zajebane“ vokale, Ferro je daleko aktivniji i prisniji sa publikom, konstantno pokrećući masu dok se Cristina više fokusira na vokalnu izvedbu.
*** POGLEDAJTE GALERIJU FOTOGRAFIJA SA OVOG KONCERTA ***
Ono što mi je zapalo za uho je da pesme zvuče dosta teže uživo nego na disku, što je dodatno razmrdalo publiku. Bend se uglavnom fokusirao na stvari sa aktuelnog albuma „Delirium“, no ni kultni hitovi poput „Spellbound“, „Heaven’s a Lie“ i obrada pesme „Enjoy the Silence“ nisu zapostavljeni. To su iste one tri pesme koje sam na početku pomenuo da sam znao. Nije da nisam znao i ostale, ali neću da punim izveštaj nabrajanjem. Pomenuću samo da je tokom Božićem-inspirisane „Naughty Christmas“ bend priredio pravu vizuelnu poslasticu sa veštačkim snegom ali i sneškom i jelkom na naduvavanje. A posle se žalimo kako samo kod nas prerano postavljaju Božićne ukrase i slave praznike?
Veći deo publike se nabio u prvi red ne bi li bolje video bend, što je odavalo utisak gužve. Međutim, publika je bila dosta ređa što ste dalje išli ka izlazu, ne baš previše ljudi za prvi nastup benda u zemlji. Međutim, u publici se primećivao jak kontrast generacija. Iskreno, nisam očekivao mnogo mlađe publike na koncertu, već sam bio pod utiskom da je Lacuna Coil bend koji je specifičan za stariju generaciju i da je tu i ostao. Očigledno sam bio pod pogrešnim utiskom, kako je mlađi deo publike upravo odlepio na pesme sa novijih izdanja. Očigledno da Cristina još uvek krasi brojne dečije sobe. I sa razlogom. Bend stvarno zvuči svetski, sveže i u korak sa vremenom. Jedno od naravoučenija koncerta je da ukoliko niste slušali njihove novije albume, dajte im šansu. Ja znam da hoću.
Jesam pomenuo da je bio ponedeljak?
Piše Jovan Ristić