Svesti utiske sa ove svirke nije lak zadatak iz više razloga. Božidarac kao mesto je izvrsno za svirke, ali isključivo kad je popunjen do poslednjeg mesta. Nažalost, na ovom koncertu to nije bio slučaj pa je svaki bend morao da se bori protiv odbijanja zvuka o zidove zbog polu-prazne sale.
Courtesy Of None, uživo 2014. godine u Beogradu, photo Vladimir Đurić
Čast otvaranja ovog dela Vračar Rocks! priče imao je mladi sastav COURTESY OF NONE, koje smo nažalost propustili iz objektivnih razloga. Ta rana zalečena je svirkom sastava GROTESKA, koji je mnogima poznat pre svega po svirkama po lokalnim klubovima.
Groteska uživo 2014. godine u Beogradu, photo Vladimir Đurić
Realno, svakako zabavan sastav, koji predvodi Pavle Sovilj, imao je da ponudi i visine i nizine, odnosno umeo ja da odsvira fenomenalne deonice, ali i iste uništi pomalo neozbiljnim pristupom, nonšalantnošću i neiskustvom. Od dark i gothic metala, pa sve do uticaja black metala, Groteska još uvek pokušava da nađe sopstvenu vodilju koja bi ih mogla povesti na pravi put. Talentovana ekipa nije pružila mnogo, što zbog neuigranosti, što zbog treme, ali su svojom mešavinom mračnog, a žestokog zvuka još jednom pokazali da je budućnost pred njima. Međutim, mora se napomenuti da dolazimo do trenutka koji predstavlja prekretnicu u njihovoj karijeri, kada bi trebalo da urade sledeće – ili nešto konkretnije, ili zauvek da zaglave u fiokama domaćeg underground-a. Svakako, nadamo se da će biti ovo prvo i da ćemo uskoro imati prilike da ih slušamo što češće u daleko ubedljivijoj formi nego na ovoj svirci u Božidarcu. Svidelo se to nekome ili ne, Groteska deluje kao sastav sa veoma ozbiljnim namerama, zrelim konstrukcijama pesama, ali uz nešto slabiju izvedbu. Upravo zbog toga, budućnost im je neizvesna, jer kako vreme prolazi, a ako ne dođe do boljitka, verovatno će broj zainteresovanih fanova za dotični sastav opadati.
Granulom uživo 2014. godine u Beogradu, photo Vladimir Đurić
Sledeći na binu su kročili Bugari GRANULOM, predvođeni sjajnom pevačicom Nađom Valentinovom. Za neupućene, to može delovati kao pogrešan opis. Ova ekipa svira heavy/thrash metal, a Nađa ima fenomenalan raspon glasa, na kojem bi joj pozavideli mnogi frontmeni koji za sebe tvrde da imaju razarajuć vokal. Bilo kako bilo, Bugari su se dostojno predstavili beogradskoj publici. Suvereno su vladali binom, delovali prilično opušteno i zadovoljno i, što je najbitnije, svirali prilično sigurno, odnosno uigrano. Beogradskoj publici su se predstavili pesmama sa albuma „Tiho!“, ali ruku na srce, fanovi su ih najviše prihvatili zbog obrada bendova Slayer i WASP. Naravno, to ne može zvučati onoliko dobro kao što nose originalne verzije, ali je svakako publika bila zadovoljna. Granulom su pokazali da je vreme ispred njih i samo treba da prigrle sudbinu i nastave pravim putem. Ukoliko dođe do toga, sigurno će i veći broj fanova, kao i izdavača, umeti da prepozna njihovu snagu.
Kuga, uživo 2014. godine u Beogradu, photo Vladimir Đurić
I konačno dolatimo do hedlajnera večeri, do slavljenika koji su ovom svirkom obeležili deset godina rada. KUGA, što je tužno, za mnoge nepoznat bend, pokazao je da itekako ima solidan broj fanova, što je itekako zasluženo. Mnogi njihovu muziku ne doživljavaju kao ozbiljnu, međutim reč je o svojevrsnoj odi starom zvuku koji, istina, danas malo ko gaji. Upravo zbog toga Kuga jeste poseban bend. Ne interesuju ih trendovi, ne zanima ih šta „narod ište“ i furaju svoju priču punih deset godina, bez obzira na to da li se to nekome sviđa ili ne. Old-school pristup je oduvek bio njihov zaštitni znak i upravo su nam njega pružili u Božidarcu. Istina, njihova svirka je na momente delovala kao proslava ko zna čega među prijateljima, a upravo u tome je i suština. To jeste bila proslava svakako, a svi zajedno smo na neki način postali prijatelji s bendom.
Za nekoga možda izlizan nastup, prosto „zastareo“, tek Kuga ne mari za to i upravo ih zbog toga poštujemo i volimo. Ređale su se stvari poput „Najcrnje noći“ i „Sile zla“ što je publika oberučke prihvatila. Ipak, lični vrhunac večeri ogleda se u numeri „Turbo nacija“, pesmi koja između redova mnogo toga objašnjava o nama i zašto smo tu gde nažalost jesmo. Beskompromisni, solidno uigrani, Beograđani su pružili i žestok i opušten rođendanski nastup, što je publika umela da ceni na pravi način. Šutki nije bilo, ali prijem je svakako bio na nivou, što je Kugaitekako zaslužila, kako ovim nastupom, tako desetogodišnjim radom. Samim tim, dati tričavih 250 dinara za ovaj koncert svakako ispada bagatelna akcija.
Kuga, uživo 2014. godine u Beogradu, photo Vladimir Đurić
Šteta je samo što veći broj ljudi nije umeo da prepozna tu svojevrsnu pozivnicu i odazove se, ako ni zbog čega, onda zbog jubileja koji je za mnoge sastave samo misaona imenica. Deset godina svirati thrash/speed metal u zemlji Srbiji? Za to treba imati snage, želju, ljubav, ali i muda, a Kuga poseduje sve od navedenog.
Piše Boban Pantoš
