Korpiklaani i Arkona u Beogradu – Folk Metal Fešta

Iako folk metal važi za jedan od popularnijih žanrova na ovim prostorima, koncerti bendova koji pripadaju istom nažalost nisu prečesta pojava kod nas. Tome svedoči i činjenica da su najveći miljenici ljubitelja ovog žanra, bend KORPIKLAANI, po prvi put u Srbiji za svojih 12 godina postojanja. Na turneju koja će obići većinu zemalja jugoistočne Evrope finski folkeri sa sobom su poveli i najpopularniji ruski folk metal sastav ARKONA.

Na ulazu u Beogradski Dom omladine neposredno pred početak koncerta dočekala me je gužva koju iskreno nisam očekivao. Red na stepeništu, mnoštvo ljudi u lobiju i još više njih u samoj sali bili su prijatno iznenađenje i u startu obećavali solidno posećen koncert. Bez preteranog kašnjenja svetla u velikoj sali su se prigušila, dim je prekrio scenu i intro je najavio početak nastupa benda Arkona.

Ovom ruskom folk metal sastavu očigledno nije potrebno posebno predstavljanje: Arkona su miljenici domaće publike, što se dalo osetiti i sinoć. Već od prvih taktova uvodne pesme „Явь“, sa istoimenog aktuelnog albuma, publika je svim srcem i na sav glas bodrila bend. Strasti su se dodatno zakuvale tokom izvođenja favorita „Гой, Роде, Гой!“ i „Сербиа“, kada se i par srpskih zastava zavijorilo iz publike. Nisu izostale ni brojne ovacije, tapšanje, kao ni šutka koja je u više navrata zahvatila dobar deo sredine sale.

Arkona uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Iako im ovo nije prvi put da sviraju kod nas, bend je ipak delovao iznenađen ovako srdačnim prijemom, na šta su odgovorili jednakom energijom. Pevačica Maša zvučala je neverovatno. Bilo da se radi o dubokom, prodornom growlu , clean pevanju ili naricanju kojim je bacila publiku u trans, Maša je majstorski vladala svojim glasom. Ona i ekipa su odlično vladali i scenom, samouvereno i u stilu velikog svetskog benda. Bend Arkona je prešao dug put od underground kulta do jednog od najcenjenijih bendova ovog žanra, što se dalo osetiti u njihovom nastupu. Za kraj su ostavili vesele i himnične pesme „Стенка на стенку“ i „Ярило“ koje su razmrdale i poslednju šačicu inertnih fanova. Uz najveću šutku i najglasnije ovacije bend je pomalo iznenadno završio svoj nastup, i uprkos pozivanju na bis tu stavio tačku nakon što su se svetla upalila a ekipa krenula da montira binu za nastup benda Korpiklaani.

Ovi veseli Finci su se proslavili činjenicom da su bili i ostali jedan od retkih bendova koji nisu dodavali folk elemente u provereni metal podžanr kao što je heavy ili melodic death, već su tradicionalnoj finskoj muzici dodavali metal i rock elemente i time upoznali ljubitelje tvrđeg zvuka sa veselim humppa stilom. Od debitantskog „Spirit of the Forest“ do aktuelnog, devetog albuma „Noita“, Korpiklaani nisu odstupali od ove formule ali su se trudili da svoj zvuk održe svežim korišćenjem različitih metal i folk elemenata. Rezultat toga je i da su njihove vesele pesme neizostavne u repertoaru svake žurke koja uključuje alkohol i metal muziku. Stoga i nije toliko iznenađujuća činjenica da je posećenost koncerta bila na zavidnom nivou, uzevši pritom u obzir i broj koncerata koji se održao u poslednje vreme.

Korpiklaani uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Nakon tridesetak minuta postavljanja bine i tonske probe svetla su se još jednom prigušila i jedan po jedan članovi benda Korpiklaani izašli su na binu. Koncert su otpočeli eksplozivnom „Viinamäen Mies“ sa aktuelnog albuma, a činjenica da dobar deo publike ne razume finski jezik nije sprečavala uspaljenu masu da zajedno sa bendom usklikuje „hej“ i peva uz melodije harmonike i violine. Bend je nastavio u istom stilu brzom pesmom „Journey Man“, uz čije taktove se probila i prva šutka. Formula čiji su glavni sastojci polka zvuk i metal pokazala se još boljom uživo. Tokom izvedbe pesme „Vaarinpolka“ violinista Tuomas Rounakari i harmonikaš  Sami Perttula osvojili su scenu svojim okršajem instrumenata, dok su gitara i ritam sekcija galopirali za njima. Posebno se istakao i pevač Jonne Järvelä koji je pored toga što je plenio harizmom pokazao i izuzetno vokalno umeće, bilo da se radi o jodlovanju, dubokom pevanju iz grla ili tek ponekim visokim vriscima.

Korpiklaani uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Bend je prošao kroz celokupnu diskografiju, iako je akcenat bio na poslednja dva albuma, „Noita“ i „Manala“, što je meni lično bilo i najinteresantnije. Mračna „Sumussa hämärän aamun“ sa pretposlednjeg albuma je iskakala iz gomile veselih pesama zvukom koji podseća na rane radove bendova Black Sabbath ili Candlemass, kada su violina i harmonika bačene u drugi plan a oštar zvuk gitare i prodoran bas su vodili glavnu reč, čime su i gitarista Kalle „Cane“ Savijärvi i basista Jarkko Aaltonen demonstrirali svoje umeće. Sa druge strane, čini se da su nove pesme bile mahom nepoznate većem delu publike, te je negde u sredini njihovog nastupa atmosfera znatno opala. Ekipu u prvom redu to nije dotaklo, ali se činilo da je ostatak publike izgubio entuzijazam što je set dalje odmicao. Srećom Finci su pred sam kraj svog nastupa izvukli masu iz dremeža svojim najpoznatijim pesmama „Vodka“, „Wooden Pints“ i instant hitom „Rauta“ sa prethodnog izdanja. Tokom izvođenja pesme „Vodka“ publika je bila ubedljivo najglasnija usklikujući ime čuvenog alkoholnog pića čak i kada to nije bilo u tekstu.

Korpiklaani uživo u Beogradu 2015. godine, photo Danijela Radojković

Iako su se naizgled oprostili od publike, prigušena svetla u sali i na bini odali su bend Korpiklaani, koji su se ubrzo vratili na bis kada su između ostalih zasvirali i čuvenu pesmu „Happy Little Boozer“, koja u poslednje vreme nije bila u njihovim listama, što je svakako bilo prijatno iznenađenje. Ona je ujedno naišla i na najbolji odziv publike koja se bacila u pevanje i ples koji je zahvatio celu salu, naizgled bez izuzetaka.

Sve u svemu, ovaj paket se ispostavio kao pun pogodak. Iako je bend Arkona za nijansu ukrao šou zvezdama večeri uprkos nešto kraćem setu, oba benda su pružila izuzetnu svirku i obradovala fanove koji su dugo priželjkivali koncert ovakvog tipa. Sjajna reakcija publike uliva nadu da ćemo bendove Korpiklaani i Arkonaponovo gledati skorije pre nego kasnije.

Piše Jovan Ristić