RECENZIJE RECENZIJE ALBUMA

KING DUDE – Songs of Flesh & Blood – In the Key of Light

Written by Hardwired Crew

KING DUDE
„Songs of Flesh & Blood – In the Key of Light“
Dark Folk/Lo-Fi Rock’n’roll/Americana
Not Just Religious Music (2015)

King Dude ni sada ne izmišlja „toplu vodu“ niti nudi revoluciju. Naprotiv, veoma znan rad i format koji je prisutan oduvek nije ništa drugo do najsvedeniji oblik muzičkog pripovedanja, ali ga on ipak ovde magistrira. Efektan, surov, realan, bolan, tužan i srećan, oslobađajući i olakšavajući, ovaj album jedno je od najličnijih svedočanstava ovih godina priređenih od strane mlađih umetnika.

O ovoj ploči dosta toga je bilo rečeno još i pre njenog izlaska kada je samo par numera bilo dostupno da se čuje, a i u intervjuima koje je TJ dao u toku minule evropske turneje. Sada mnogo više može da se napiše i o njoj ispriča kada je zvanično izašla i kada imamo priliku da čujemo čitav opus jednog svedočanstva. Brutalno iskren i jasan, album „Songs of Flesh & Blood – In the Key of Light“ možda je i najbolji rad američkog kantautora do sada. Nakon eksperimenta sa prethodnim ostvarenjem, Cowgill se vraća svojoj prvobitnoj ekspresiji koja mu, sada se definitivno i potvrdilo, ipak najviše odgovara.

KING DUDE se i ovaj put bavio pretežno jednom temom na albumu, ali sada iz jednog potpuno drugog ugla. Onog najdirektnijeg – ličnog. Dok nam prva po redu „Black Butterfly“ donosi muzički izraz koji smo čuli na Fear“ (recenziju pročitajte ovde) i pokazuje da se TJ ne odriče onoga što je pre godinu dana uradio, već od sledeće smo vraćeni na pripovedački kolosek koji ga je definisao još od prvih radova. Duboki bas izgreban Jack Daniels-om ispraćen je akustarom i tek po kojim minimalnim dodacima u pozadini stvarajući jednu od najboljih numera koju je KD za dosadašnjeg rada napisao. U tih pet minuta stalo je i more emocija, surovih prikaza rušenja jedne kule od karata i težnji da se neizbežno sanira. Sve ono što je TJ najavio u intervjuu kao inspiraciju i glavne pokretače ovakvog prilaza pisanju, sreće se ovde.

Set numera koje jedna za drugom samo još ubedljivije donose njegova svedočanstva i pokazuju da je za dobru i efektnu pesmu dovoljno imati i samo akustičnu gitaru i glas koji će da je prati kreće sa „A Little Bit of Baby Gonna Make Me Wanna Live Again“. Dva minuta rezanja uzduž i popreko kože za još jednu jaku i jasnu poruku. Sledi trio ubitačnih „The Heavy Curtain“, „Desolate Hour“ i „I Don’t Wanna Dream Anymore“, gde se iz zavodljive prvopomenute ide kroz Cash-ovsku potonju do najboljeg vokalnog izvođenja koje je KD do danas uradio. I to praćenog klavirom. Teško je uopšte i odrediti koja od pomenute tri preovladava, jer svaka na svoj način prenosi istu ideju vodilju, haos jednog poraženog uma i ljubav kao „lajtmotiv“ celog ovozemaljskog života.

Omaž korenima i povratak preriji u „Holy Water“ gde će vam se ne jednom prikazati lik Clint-a Eastwood-a u nekom od svojih maestralnih western-a vodi nas do zatvarajuće „Silver Crucifix“, možda i najiskrenijeg momenta koji je Cowgill podario svojim slušaocima. Tuga i saznanje o gubitku izbijaju iz svake note ove numere i lako će vas dokrajčiti ako već nije jedna od prethodno preslušanih.

King Dude ni sada ne izmišlja „toplu vodu“ niti nudi revoluciju. Naprotiv, veoma znan rad i format koji je prisutan oduvek nije ništa drugo do najsvedeniji oblik muzičkog pripovedanja, ali ga on ipak ovde magistrira. Efektan, surov, realan, bolan, tužan i srećan, oslobađajući i olakšavajući, ovaj album jedno je od najličnijih svedočanstava ovih godina priređenih od strane mlađih umetnika. Negde na tragu romantičnosti Nick-a Cave-a, ovaj studijski uradak lako osvaja i zauzima mesto na svakodnevnim listama. Iako mislim da ćete ga razumeti u ma kom stanju da mu se posvetite ili rešite sa njim da se upoznate, učinite uslugu sebi te ga spoznajte nakon dobre količine neke težine (žestine?), tek da osigurate razumevanje svega onoga što je TJ-u prolazilo kroz glavu dok je ovo stavljano na papir i žice. Posle toga će vam „leći“ u svakom stanju, a ponajviše upravo u tom. 

Piše Stefan Lazić

Spisak pesama:

01. Black Butterfly
02. Deal With the Devil
03. Death Won’t Take Me
04. Rosemary
05. A Little Bit of Baby Gonna Make Me Wanna Live Again
06. The Heavy Curtain
07. Desolate Hour
08. I Don’t Wanna Dream Anymore
09. Holy Water
10. You Know my Lord
11. Silver Crucifix