Ako ste bar do kolena zagazili u heavy metal vode sigurno ste čuli za njega. Njegov uticaj je svuda: od mainstream bendova kao što su HammerFall i Blind Guardian do underground bisera kao što su Stormwarrior i Iron Savior. Zajedno sa četiri saborca započeo je revoluciju u žanru i popločao put potpuno novom pravcu, zbog čega je dobio nadimak „otac power metala“. Ove godine obeležava tri decenije u heavy metalu, i po svemu sudeći nema nameru da uspori. Njegovo ime je Kai Hansen.

Počeci 

Kai Michael Hansen rođen je 17. januara 1963. godine u nemačkom gradu Hamburgu. Još od malih nogu Kai postaje zainteresovan za muziku, te počinje da svira na improvizovanim bubnjevima u svojoj 10. godini.

Kako njegovi roditelji nisu bili fanovi buke koju je Hansen stvarao na bubnjevima, sa 12 godina dobija prvu, akustičnu gitaru i kreće na kurs klasične gitare u trajanju od 6 meseci. Sa svojim školskim drugovima osniva svoj prvi bend i kupuje prvu električnu gitaru, beli Ibanez Les Paul, malo pojačalo, a ubrzo i prvu pedalu. 

Hansen stiče novog prijatelja iz Hamburga, čoveka koji je takođe pokazao interesovanje za muziku od malih nogu i koji će takođe igrati ogromnu ulogu u razvoju power metal žanra. Njegovo ime je Piet Sielck, i zajedno sa Hansen-om osnivaju bend Gentry.

Sa ovim bendom Hansen je prvi put osetio čar živih nastupa, kako su Gentry nastupali u školama i manjim klubovima. Gentry je bio tribute bend, a na njihovom repertoaru našle su se obrade bendova poput Sex Pistols, Slade i Uriah Heep. Nedugo zatim, Hansen i Sielckpočinju komponovanje autorskog materijala.

Kako bi skupio sredstva za novu opremu Hansenradi kao raznosač novina i ubrzo kupuje svoje prvo pojačalo marke Marshall. Svoj beli Ibanez Les Paulmenja sa drugom za gitaru marke Stratocaster. 

Hansen i Sielck upoznaju ritam sekciju koju čine Markus Grosskopf i Ingo Schwichtenberg, i zajedno osnivaju bend Second Hell sa Sielck-om na vokalima, koji ubrzo menja više imena da bi se napokon prozvali Iron Fist. Sledi još mnogo nastupa u malim klubovima, ali i prve probe novog materijala.

Međutim, usled nedostatka mesta za probe bend se raspada. Tokom služenja vojske u periodu između 1982. i 1984. Hansen upoznaje Michael-a Weikath-a, kolegu gitaristu, koji poziva Hansena u svoj bend Powerfool. Međutim, zbog neslaganja sa ostalim članovima, Hansen i Weikath izlaze iz benda i ponovo osnivaju Iron Fist zajedno sa Grosskopf-om i Schwichtenberg-om.

Njegov bivši kolega Piet Sielck prestaje da se bavi sviranjem i odlazi u Ameriku kako bi se posvetio karijeri producenta. Na Schwichtenberg-ov predlog bend menja ime u Helloween.

„Mini LP“ i „Walls of Jericho“

Mladi bend stupa u kontakt sa izdavačkom kućom Noise Records sa kojom ih povezuje tadašnji menadžer Limb Scnoor, i po prvi put se pojavljuje na nosaču zvuka na kompilaciji „Death Metal“ 1984. godine na kojoj su se našli i sastavi Running Wild, Hellhammer i Dark Avenger. Helloween su se na ovoj kompilaciji predstavili pesmama „Oernst of Life“ koju je komponovao Weikath i „Metal Invaders“, koju je napisao Hansen.

Reakcija na njihove pesme je toliko pozitivna da bend dobija ponudu da potpiše ugovor za Noise. Već sledeće godine bend izdaje eponiman EP, koji sadrži uglavnom materijal koji uglavnom potpisuje Hansen, sa par pesama u čijem komponovanju je učestvovao i Weikath. EP je snimljen u studiju Musiclab u Berlinu u januaru i februaru iste godine.

Uvod u prvu pesmu, bombastičnu numeru „Starlight“ u kome dečiji hor peva stihove „happy, happy halloween“ preuzet je iz filma „Halloween III: Season of the Witch“, i ostaće moto ovog benda do današnjeg dana. Produkciju albuma potpisuje sam bend, dok je inženjer zvuka bio Harris Johns.

• Intervju: HELLOWEEN – „Ova turneja je veća nego što smo se usudili da sanjamo“
• Izveštaj: Helloween u Sofiji – Trijumfalni povratak power metal legendi
• Specijal: Helloween – 20 godina ispunjene zakletve

Iste godine, 18. novembra Helloween izdaju i svoj prvi studijski album pod imenom „Walls Of Jericho“ čiji su kultni omot kreirali Eda i Uwe Karczewski, zaduženi i za omot EP izdanja. Produkciju i miks ovog puta potpisujeHarris Johns, dok je materijal takođe snimljen u studiju Musiclab u periodu između septembra i oktobra 1985. godine.

Kao i na EP izdanju, na debitantskom albumu sastava nalaze se pesme koje su nastajale u različitim periodima i sa različitim bendovima, pa su tako pesme „Metal Invaders“ i „Gorgar“ nastale tokom proba benda Iron Fist, dok je prototip pesme „How Many Tears“ Micheal Weikath napisao dok je bio u bendu Powerfool, samo što se tada zvala „Sea of Fears“.

Kako su imali punu kontrolu nad produkcijom zahvaljujući vlasniku izdavačke kuće Karl-u Walterbach-u, Helloween su hteli da kopiraju produkciju albuma „In The Beginning“sastava Malice, te je Johns dao sve od sebe da ponovi taj zvuk.

Na omotu albuma, kao i na EP izdanju, pojavljuje se maskota Fangface, koju je bend nakon ovog izdanja eliminisao usled prevelike sličnosti sa maskotom benda Iron Maiden.

I EP i debi album su bendu doneli brojne pozitivne kritike i armiju fanova zbog činjenice da je to što je Helloweensvirao bilo nešto novo. Debitantski album je prodat u preko 110.000 primeraka, što je bilo rame uz rame sa daleko popularnijim nemačkim sastavima Accept, pa čak i Scorpions.

Spoj brzine koju je donosio Hansen i melodije za koju je bio zadužen Weikath u to vreme bio je neobičan i svež, a najbliži njihovom zvuku bili su bendovi Iron Maiden i Metallica, sa kojima su često upoređivani. Ova pomama je bendu otvorila mnoga vrata i donela brojne nastupe, među kojima su turneja po Evropi sa bendom Grave Digger i turneja po Severnoj Americi sa thrash metal sastavom Exodus.

Međutim, Hansen je tu shvatio da ima poteškoća da istovremeno preuzme uloge pevača i gitariste, kako je pevao bez ikakve tehnike a sa izuzetnim naporom zbog čega je često imao upale grla. Tu bend odlučuje da potraži novog vokala kako bi se Kai u potpunosti posvetio gitari i zahtevnijim deonicama na istoj.

Bend izdaje još jedno EP izdanje pod imenom „Judas“, na kome se našla istoimena pesma koja je ujedno i poslednji put da se Hansen nađe u ulozi glavnog vokala benda Helloween.

„Keeper of the Seven Keys“ i uspon velike bundeve

Potraga za vokalom bila je mukotrpna. Pevač sastava Tyran’ Pace, Ralf Scheepers, odbio je brojne pozive benda da im se pridruži, što ih je dovelo u ćorsokak. U tom periodu članovi benda čuli su EP američkog sastava Queensryche pod imenom „Queen of the Reich“ i očarani vokalom Geoff-a Tate-a bili rešeni da nađu nekoga sa sličnim vokalnim mogućnostima.

Taj neko bio je Michael Kiske, frontmen Hamburškog sastava Ill-Prophecy. Nažalost, Kiske nije bio previše zainteresovan za njihov stil muzike, te je odbio više poziva od strane članova benda. Na insistiranje sastava da planiraju da promene zvuk, Kiske je ipak ušao u bend.

Bend je počeo sa radom na novom albumu 25. novembra 1986. godine  u izmenjenoj postavi, sa producentskim timom koji su činili Tommy Newton i Tommy Hansen.

Sa namerom da prošire i apeluju na drugačiju bazu fanova, Helloween su promenili zvuk, fokusirajući se na melodiju i na upečatljiv glas novog frontmena. Materijal za naslednika izuzetno uspešnog debi albuma ovog puta pisali su i Hansen i Weikath, sa par pesama koje je iz svog prethodnog benda doneo Michael Kiske.

Uz pomoć producentskog tima Newton–Hansen, bend je ispeglao svoj zvuk i dobio spoj brutalne muzike karakteristične za thrash i speed metal žanr i čistih, pevljivih vokala. Rezultat je bio revolucija u žanru čija je kruna bio 13-minutni ep „Halloween“ koji je napisao Hansen tokom proba na kojima je učestvovao i Schwichtenberg.

Bend je imao pregršt materijala i hteo da objavi dupli album, što nije bila česta praksa kod heavy metal bendova u to vreme. Međutim, izdavačka kuća Noise Records je odbila ovaj predlog, tipujući na veće prodaje ukoliko bi se album objavio iz dva dela.

Kao rezultat toga, prvi deo albuma „Keeper of the Seven Keys“ objavljen je 23. maja 1987. godine, i na njemu se uglavnom našao materijal koji je napisao Hansen, uključujući i pomenuti ep, kao i neke od njihovih najvećih hitova među kojima su „I’m Alive“ i „Future World“.

Producentski duo, inspirisan produkcijom albuma „Pyromania“ benda Def Leppard, dao je materijalu preko potrebnu čistinu i potpuno novu dimenziju i upravo ovaj zvuk će postati okosnica power metal žanra. Zbog činjenice da je Weikath bio bolestan, sve ritam gitare na albumu je odsvirao sam Hansen. Weikath je snimio gitarske deonice jedino za baladu „A Tale That Wasn’t Right“ koju je sam napisao.

Album je dobio odlične kritike, kako fanova tako i novina, što je bendu donelo dosta uspeha preko okeana. Zajedno sa sastavima Grim Reaper i Armored Saint, Helloween su se otisnuli na turneju po Severnoj Americi. Na inicijativu američkog distributera, izdavačke kuće RCA, bend snima spot za pesmu „Halloween“, koji je skraćen na četiri minuta kako bi mogao da bude prikazivan na kanalu MTV.

Međutim, nakon evropske turneje sa bendom Overkill javljaju se naznake prvih problema u taboru benda. Kai Hansen, iscrpljen od turneje apeluje na bend da na neko vreme pauziraju sa turnejama. Međutim, kako su se bendu u to vreme otvarala mnoga vrata, ostali članovi su smatrali da nije bilo pravo vreme za predah.

Bend se neminovno podelio u tabore, gde su najstariji članovi Hansen, Grosskopf i Schwichtenberg činili jedan, a pridošlice Weikath i Kiske drugi. Rasprave između njih su bile brojne, od muzičkog pravca, preko turneja do sitnijih detalja.

Nezadovoljan situacijom u bendu, činjenicom da su promovisani u brojnim pop časopisima pored imena kao što su Michael Jackson i David Hasselhoff, i željom ostalih članova da promene pravac, Hansen je počeo da razmišlja o napuštanju benda.

„I Want Out“ – Usklik generacije

Slogan kojim je naslednik izuzetno uspešnog prvog dela albuma „Keeper of the Seven Keys“ promovisan u američkim časopisima bio je jezivo proricljiv. A kako i ne bi bio, kada je upravo ovu pesmu Hansen napisao kao oproštajno pismo bendu pod naletom emocija koje su se već godinu dana krčkale u njegovoj glavi.

No kako bilo, Hansen je ostao sa bendom kada je izdat drugi deo albuma „Keeper of the Seven Keys“ u junu 1988. godine. Ovog puta na albumu se našlo više pesama koje je napisao Weikath, a ideja iza toga bila je da na prvom delu bude Hansen-ov materijal zbog stilske bliskosti sa debitantskim izdanjem, dok su Weikath-ove kompozicije koje su bile dosta komercijalnije svoje mesto našle na drugom albumu.

Hitovi kao što su „I Want Out“ i „March of Time“ koje je napisao Hansen, kao i „Eagle Fly Free“, „Dr. Stein“ i još jedan 13-minutni, naslovni ep koje je napisao Weikath i dan danas važe za neke od njihovih najvećih hitova. Drugi deo duplog albuma je bio prvi put da bend bude obeležen kao „power metal“ i „nemački metal“.

Uprkos izuzetnom komercijalnom uspehu drugog dela, unutar benda razdor je postajao sve veći. Bend je provodio više vremena svađajući se oko muzike nego komponujući istu, a Hansen-ov revolt pravcem kojim je bend hteo da nastavi došao je do kritične tačke. Gitarista je još jednom okupio bend na sastanku i izrazio želju da prestane sa turnejama bar na godinu dana.

Ipak, prostora za pauzu i dalje nije bilo. Bend je dobio priliku da svira na prestižnom festivalu „Monsters of Rock“, 20. avgusta 1988. godine u Doningtonu na jednom od najpoznatijih izdanja u istoriji tog festivala zajedno sa izvođačima kao što su Iron Maiden, David Lee Roth, Kiss, Megadeth, i Guns N’ Roses. 

Međutim, tu su nastale i začkoljice sa izdavačkom kućom Noise Records, čiji je rezultat bio dugogodišnja tužba te dve stranke. Bend je živeo od nedovoljno velikog honorara uprkos brojnim koncertima i neverovatnoj prodaji ploča, diskova i majica.

Na jesen 1988. godine bend se otisnuo na još jednu turneju pod imenom „Pumpkins Fly Free“ koja je ovekovečena kroz koncertni album „Live in the UK“ snimljen u Škotskoj. Isti album izdat je kao „Keeprers Live“ u Japanu i „I Want Out Live“ u Americi. U to vreme objavljen je i spot za pesmu „I Want Out“ koji je režirao legendarni Storm Thorgerson, proslavljen po radu sa sastavom Pink Floyd.

Bend je potpisao ugovor sa menadžmentom benda Iron Maiden, što im je donelo još jednu američku turneju pod imenom „Headbanger’s Ball“ zajedno sa sastavima Anthrax i Exodus. Međutim uoči te turneje, 1. januara 1989. godine Kai Hansen je saopštio ostalim članovima benda da napušta Helloween.

Svoj poslednji koncert sa bendom Hansen je održao u Birmingemu, u Velikoj Britaniji 8. novembra 1988. Hasnena u bendu menja gitarista Roland Grapow iz sastava Rampage. Skoro mesec dana nakon Hansen-ovog izlaska, 21. januara 1989. godine drugi deo albuma „Keeper of the Seven Keys“ postiže zlatni tiraž. 

Helloween napuštaju Noise Records istog meseca i potpisuju ugovor sa izdavačkom kućom EMI, kada počinje njihov sunovrat. Ali to je priča za drugi povod.

Vreme gazi dalje

Nastavak u drugom delu specijala…