Joacim Cans, HAMMERFALL: „Ostati veran sebi je duh heavy metala“

HAMMERFALL je bend koji uživa veliko poštovanje usled činjenice da su 90-ih godina tradicionalni metal izvukli iz naftalina i vratili ga na festivalske bine. Sada, skoro 20 godina nakon legendarnog debi albuma „Glory to the Brave“ bend svojim 10. albumom glasno poručuje ‘heavy metal se vratio!’ O predstojećem izdanju „Built to Last“, napuštanju dugogodišnjeg izdavača, razlazu sa dugogodišnjim bubnjarom i o tome šta zapravo znači biti „metal“ sa nama je pričao frontmen sastava, Joacim Cans.

HammerFall, postava benda iz 2016. godine

Pozdrav i hvala ti što si odvojio vremena za ovaj intervju. Imamo dosta tema za razgovor, ali počnimo od najočiglednije. Napustili ste izdavačku kuću Nuclear Blast nakon skoro 20 godina i potpisali ugovor za Napalm Records, za koje ćete izdati svoj predstojeći album „Built To Last“. Za mene lično HammerFall i Nuclar Blast su dugo bili sinonimni, u smislu da delite zajedničke skromne početke i da ste rasli jedni uz druge. Prema tome, šta je uzrokovalo ovu promenu, u kom trenutku ste prelomili?
Joacim Cans: Nekada je promena ono što vam je potrebno u životu da smognete snage i nastavite. Imali smo sjajan odnos sa ljudima iz Nuclear Blast i zajedno smo rasli proteklih 18 godina. Kada nam je ugovor istekao dali smo izdavaču Nuclear Blast prvu ponudu, ali nisu nam izneli dovoljno dobar marketinški plan sa kojim bi bend HammerFall nastavio dalje. Ljudi iz kuće Napalm Records su nas kontaktirali i ponudili marketinški plan koji je bio upravo ono što smo tražili.

Prelazimo na novi album, šta nam možeš reći o imenu – da li misliš da će ime „Built To Last“ biti talično?
Joacim: „Built To Last“ je album koji će izdržati test vremena. Kada se budu osvrnuli na ovaj album za 10 – 15 godina mislim da će fanovi smatrati ovaj album jednim od najboljih albuma u istoriji benda. „Built To Last“takođe označava fantastičnu karijeru benda HammerFall do sada. Izgradili smo veoma jaku karijeru koja će ostati jaka i nakon što prestanemo da se aktivno bavimo bendom.

Moram reći da album definitivno prirasta za srce, a neki od mojih favorita su himnična „Hammer High“, „The Star of Home“ i verovatno moja omiljena pesma na albumu, „Second To None“. Ovu pesmu krase sjajne vokalne i gitarske melodije i jeziva atmosfera. Možeš li nam reći nešto više o ovoj pesmi, da li neka posebna priča stoji iza nje?
Joacim: Ta pesma govori o čoveku koji istražuje svetlu i tamnu stranu kako bi video da li se odgovori na sva njegova pitanja kriju tamo, ali ih ne nalazi ni na jednoj ni na drugoj strani. Ova pesma govori o tome koliko je bitno da slušate sebe, da budete svoje jedino božanstvo. Na tom putu će se naći mnogo prepreka, u ovom slučaju planina koje morate preći. I kada dođete do vrha, vidite da nema ničega, da su vas pogrešno naveli. Ova pesma mi je veoma lična i značajna, i definitivno jedna od mojih omiljenih na albumu.

Drago mi je da to čujem. To je jedna od onih pesama posle koje tražite još, i stoga je sjajan izbor da zatvori album. Pored nje, na koje pesme biste skrenuli pažnju fanova? Koje pesme ćemo sigurno imati prilike da čujemo uživo?
Joacim: Mislim da bend HammerFall uvek izdaje albume, i to je veoma izbalansiran i razmotren proces biranja pesama koje će se naći na albumu. Interesantna činjenica vezana za ovaj album je da nikada nismo imali toliko brzih pesama kao sada. Mislim da je dobar način da slušate albume benda HammerFall od početka do kraja. To je veoma temeljno razmotren proces kada biramo redosled pesama na albumu. Zato je „Second to None“poslednja pesma, zato što smo hteli da slušaoci pomisle „Sranje, šta to bi? Želim još!“ Baš kao što si rekao. Ne mogu reći poslušajte ovu ili onu pesmu. Mi smo bend koji izdaje albume i to ne na način na koji moderni pop izvođači izdaju pesme a ne albume. Mi izdajemo albume. Preslušajte album od početka do kraja, pa posle toga slušajte kako god želite da programirate svoj Spotify, ili kako već slušate muziku danas. Ali i pored toga, smatram da će „Hammer High“ definitivno biti favorit uživo.

Kako ste komponovali materijal na albumu, da li ste svirali zajedno ili ste koristili moderne metode i delili i razvijali ideje preko interneta?
Joacim: Oscar i ja smo glavni kompozitori u bendu još od samog početka, uz pomoć ljudi oko nas. Ali nas dvojica nikada nismo sedeli zajedno, uvek smo komponovali zasebno. Oscar osmisli rifove i aranžmane i šalje to meni. Ja osmislim vokalne linije, i kada to završim pišem tekstove. To je veoma dobar način saradnje između nas dvojice. Ranije, na samom početku karijere smo slali kasete sa demo snimcima. Nakon toga smo slali diskove, a sada šaljemo fajlove. Ali to je način na koji radimo, napred – nazad. Kada završim rad na svojim stvarima šaljem njemu, zato što ponekada ne mogu sam da prosudim da li je melodija koju sam napisao dobra. Nemam pojma. Zato što se na neki način ubijate emotivno misleći „ovo je loše, potpuno užasno“.  Sa druge strane potreban mi je neko da to posluša, i kada dobijem njegovo odobrenje znam da sam osmislio dobru pesmu ili vokalnu liniju.

Klikom na sliku otvarate recenziju HAMMERFALL – „Built To Last“ (2016)

Pre par godina, 2014. tačnije bend je napustio Anders Johansson, a u bend došao David Wallin. Internetom su kružile priče da ste otkrili da Anders napušta bend preko svog koncertnog agenta, mislim da je Oscar to izjavio. Da li ste imali vremena da izgladite odnose u međuvremenu?
Joacim: (smeh) Da, to je bilo zbunjujuće. Imali smo par konfuznih dana kada je otišao. Ali i dalje smo dobri prijatelji. Anders i ja smo baš sinoć bili na večeri na jugu Švedske, tako da nema nikakvih razmirica među nama. Mislim da mu je jednostavno bilo dosta svega pa je pomislio: „Napuštam bend i ne želim da sada pričam o tome. Ne želim da branim svoju odluku.“ Zato je došlo do takve zbrke par dana, zato što nismo znali šta se dešava. „Da li je Anders i dalje u bendu? Ali treba nam za turneju po Brazilu. Ko će svirati bubnjeve?“ Bilo je dosta zabune, ali mislim da je to što smo doveli David-a u tom trenutku da svira na turneji i ovom albumu bila prava odluka i pozitivan podstrek za bend.

Upravo sam to hteo da pitam. Koliko je mlađi član sa drugačijom muzičkom podlogom za bubnjevima uticao na ishod albuma? Da li je revitalizovao ritam sekciju i ostatak benda?
Joacim: Da, dosta je doprineo našem zvuku. Veoma je pouzdan i svira ono što je najbolje za muziku, a ne za sebe. To je ono što mi se kod njega posebno sviđa.

Pred vama je dug put u okviru predstojeće turneje, počevši sa Evropom preko Južne i Severne Amerike. Imate dosta interesantnih gostiju na turneji, bendove Lancer i Gloryhammer u Evropi i Delain sa kojima delite poziciju zvezde večeri u SAD. Šta nam možeš reći o ovim aranžmanima, da li ste sami izabrali bendove ili su koncertne agencije to uradile za vas?
Joacim: Zapravo, Delain su prišli nama i pitali da li bismo bili zainteresovani za turneju po SAD. Planirali smo turneju po Severnoj Americi i kada su nas pitali odgovorili smo „hajde“ iz stopa. Oni su mlađi bend koji svira nešto drugačiju vrstu muzike. Mi smo stariji i na sceni smo dosta, dosta duže. Ovo će biti naša peta turneja po SAD pa mislimo da je ovo sjajan paket. Privući ćemo različite tipove ljudi na nastupe. Kada je reč o predgrupama u Švedskoj, Lancer je predlog benda HammerFall. Oscar je bio veoma zagrejan da nam se pridruže. Bili su izuzetno srećni kada smo im ponudili da krenu sa nama na turneju, i naravno da su bili za to. Oni su mladi, sveži i bend u usponu sa novim albumom, te bi ovo mogla da bude velika prekretnica za njih. Kada je u pitanju bend Gloryhammer, njih je predložila izdavačka kuća. Kada sam ih preslušao bio sam totalno zapanjen. Nikada pre nisam čuo za ovaj bend. Pomislio sam „sranje, kako su mi ovi momci promakli?“Smešni su, energični, imaju sjajan vokal i mislim da su sjajan paket. Odabrali smo bendove koji se nama sviđaju i za koje verujemo da će se svideti našim fanovima.

To se pokazalo kao sjajna praksa u prošlosti, kako su bendovi koji danas uživaju ogromnu popularnost dobili priliku da sviraju kao predgrupa vama, kao na primer bend Sabaton.
Joacim: Kao što naša nova pesma „New Breed“ kaže: „New breed, old breed, we are all the same breed“ (engl. „nova vrsta, stara vrsta, svi smo ista vrsta“). Tu smo da pomognemo jedni drugima.

Od samog nastanka ste identifikovali sebe i svoje fanove sa tematikom Templara. Odakle potiče ova fascinacija i zašto misliš da toliko dobro paše uz ovu muziku?
Joacim: Nisam baš siguran. Mislim da sam prvi put čuo za Templare iz filmova uz koje sam odrastao, kao i na albumu „Crusader“ benda Saxon. Uvek sam mislio da predstavljaju nešto dobro, ali sada kada znam njihovu prošlost mislim da su bili prilično loši ljudi. Išli su na krstaške pohode u ime hrišćanstva što je prilično neobično, ali tada za bolje nisu ni znali. Ono što smo mi uradili je pripisali to muzici benda HammerFall, predstavljajući sebe kao krstaše heavy metal zvuka. Svaka turneja je bila krstaški pohod da preobratimo nevernike i nateramo ih da slušaju heavy metal. Upravo tako smo iskoristili ovu tematiku. Templari benda HammerFall su naši fanovi, zato što su na svom pohodu da skrenu pažnju celom svetu na bend HammerFall. Mislim da smo iskoristili ovu tematiku na dobar, zabavan i kul način.

Da, bilo je kul u 90-im. Sada sa svom političkom korektnošću mogli biste se naći na nečijoj meti zbog toga.
Joacim: Da, s tim što se ja nikada ne bih trudio da budem korektan zato što je to danas… Mislim, recite ono što želite. Morate da se borite za ono u šta verujete. Nikada ne bih opravdao ono što su Templari činili tada, zato što je čudno. Mislim, kada pišemo pesme kao što su „Steel Meets Steel“ ljudi su u fazonu „podržavate ono što su Templari činili“. Ne, ne podržavamo. Pesma je napisana iz perspektive viteza tog reda. Ne podržavamo ništa slično i ja to lično nikada ne bih podržavao.

HammerFall, postava benda iz 2016. godine

Bavite se ovim već 20 godina i oduvek me zanimalo kako uspevate da održite stvari interesantnim za vas same, kada znate da odstupanje od norme može dovesti do loših reakcija fanova kao što je bio slučaj sa albumom „Infected“? 
Joacim: Naša najveća nagrada, bonus i dobitak na lutriji je kada smo na bini. Svake večeri kada upoznate ljude i vidite u njihovim očima da se zabavljaju kao nikada do tada i koliko vole ono što radite. Tada sam presrećan. Pisanje pesama je na neki način emotivno samoubistvo. Rad u studiju je zabavan, ali ume da bude dosta stresan. Ali na bini možete da se opustite i zajedno sa fanovima dobro provedete. Radimo ono što želimo i pišemo pesme kakve želimo da pišemo. Ako se ljudi žale „sve je potpuno isto“ možda ova muzika nije za njih. Zato što postoje ljudi koji to cene i koji vide dalje od prvog preslušavanja. „To zvuči kaoHammerFall„. Odlično, zato što mi jesmo HammerFall. Nemamo nameru da se menjamo previše drastično. Kada je album „Infected“ u pitanju, mislim da su ljudi sudili album po omotu. Čim su videli omot rekli su „ne, ovo mi se neće svideti“ i nije im se ni svidelo na kraju. Ali ako preslušate album na njemu ima sjajnih pesama, bar po meni.

Slažem se. Nakon objavljivanja albuma „Infected“ napravili ste pauzu sa bendom HammerFall. Čitao sam u brojnim intervjuima sa raznim članovima benda kako je ta pauza preporodila bend. Šta je ovu pauzu učinilo tako značajnim trenutkom u vašoj karijeri, kako je album „(r)Evoluton“ koji je usledio nakon nje pokupio sjajne kritike?
Joacim: Kada smo odlučili da odmorimo od svega, radost sviranja muzike, rada sa bendom i turneja je nestala. Trebalo nam je da se posvetimo drugim stvarima, da se malo izgladnimo od svega toga ili pokušamo da ponovo nađemo tu radost. Onog dana kada me bavljenje muzikom i sviranje u bendu ne bude ispunjavalo neću se više time baviti. Bio bih budala da zavaravam i sebe i fanove. Slava i novac nisu ono što me vodi, već strast koju osećam prema muzici. A kada strast više ne bude tu, vreme je da se bavite drugim stvarima. To smo i učinili. Ubrzo su pisanje pesama, turneje i sviranje pesme „Hears on Fire“ svake večeri počeli da nam nedostaju. Tada smo odlučili da želimo da snimimo novi album, odredili datum izdavanja i bacili se na rad. Taj album je bilo toliko lako napisati zato što je rad na njemu bio izuzetno zabavan. Volim svaki trenutak, svaku sekundu tog albuma. Tako da je ova pauza bila najpametniji potez u našoj karijeri.

Tokom pomenute pauze snimio si solo album čije ime se neću ni truditi da izgovorim (smeh). Album je pun sjajnih pesama i neke od njih imaju sjajnu, mračnu skandinavsku atmosferu pomešanu sa malo country i tradicionalne muzike. Da li je to nešto što si želeo da izbaciš iz sebe ili je to muzika u kojoj lično uživaš?
Joacim: Hvala ti puno. Dok sam odrastao stalno sam slušao švedske kantautore, sve te folk muzičare. Zaista volim izražaj koji neguju, tu priču koju kroz tu vrstu muzike pričaju. Nemojte me pogrešno shvatiti. Heavy metal je moj žanr. Imam preko hiljadu heavy metal ploča u svojoj kolekciji. To je moj fah. Ali u isto vreme volim dobru muziku. I umesto pisanja knjige, tipa autobiografije želeo sam da uradim muzičku autobiografiju. Takođe sam hteo da malo šokiram ljude, pokažem im drugu stranu sebe. Seo sam sa gitarom i počeo rad na ovom albumu. Sve pesme sam napisao sam, osim njih dve. Dodao sam sve te čudne instrumente kao što su harmonike, nikelharpa, sve što sam želeo da imam. Na albumu je gostovalo preko 28 muzičara kako bi materijal zvučao onako kako sam ga zamislio. I veoma mi je drago što ti se dopada zato što je to veoma emotivan i veoma ličan album. Nažalost, namenjen je pretežno skandinavskom tržištu i Švedskoj, zbog švedskog jezika, ali tako je kako je.

Da, ali mislim da to više ne predstavlja prepreku. Znaš za sve te silne islandske bendove kao što je Sólstafir, koji su izuzetno popularni uprkos činjenici da pevaju na maternjem jeziku. Zaista mi se svidela ta strana tebe, a posebno vokali! Vokali su fantastični i potpuno drugačiji. A i pored toga, većina metal bendova bi ubilo da imaju pesmu kao što je „Svart“ sa takvom mračnom atmosferom.
Joacim: Da, to je poslednja pesma koju sam napisao. Nisam bio siguran da li da je ubacim na album, ali na kraju ipak jesam.

Da li si dobijao negativnih komentara od metal zajednice, pošto znamo kako fanovi ovog zvuka znaju da budu prilično strogi prema metal muzičarima koji se oprobavaju u drugim vodama? Pored toga si učestvovao i na festivalu Melodifestivalen i takmičio se da predstavljaš svoju zemlju na Evroviziji, a znamo kakav stav ljubitelji heavy metala imaju prema tom događaju.
Joacim: Sam znaš kakvi metalci umeju da budu. Uvek će biti ljudi sa negativnim komentarima. Bez obzira šta radim, šta radimo sa bendom HammerFall, uvek će biti onih koji se žale, žale u vezi ovoga ili onoga. „Zvučite potpuno isto“ ili „Ne, opet pišete pesme o čekićima“, bla bla bla… U redu, izvinite ali ako je sve što radimo pogrešno zašto ne osnujete bend i radite stvari na pravi način? Zašto sami ne pišete pesme? Ali ja radim ovo zbog sebe. Radim u pozorištima, glumim u mjuziklu, pišem scenario. Radim ono što želim. Po meni, ostati veran sebi je duh heavy metala.

Slažem se. Pomalo je ironično da su fanovi metala tako strogi prema drugačijim stilovima muzike kao što je pop, a opet su bendovi krcati pop uticajima kao što su Ghost ili Amaranthe popularni među istom tom publikom.
Joacim: Istina. Ali ljudi se uvek žale. A izuzetno je lako žaliti se putem društvenih mreža. Ne morate da pokažete svoje lice, mogu anonimno da izgovore toliko gadne stvari da bi ih trebalo zatvoriti i oduzeti im internet zbog toga (smeh).

Nažalost na ovoj turneji nema datuma na Balkanu, a najbliži koncert nama je u Mađarskoj. Da li misliš da ćete organizovati još jedan deo turneje tokom koga ćete posetiti i zemlje istočne Evrope?
Joacim: Otpočinjemo ovu turneju sa zapadnim delom Evrope zato što ćemo imati ogromnu produkciju i sa njom ne možemo posetiti određene zemlje zato što su bine premale. Tako da sada radimo na tome, a nakon festivalske sezone ćemo planirati dodatne datume. Ali i dalje je prerano reći. Nadam se da ćemo posetiti i vaše krajeve.

Imaš li nekih dragih sećanja vezanih za Srbiju? Bili ste ovde u više navrata, održavali koncerte ali i snimali spotove.
Joacim: Da, umalo nismo i spot za „Hammer High“ snimili u Srbiji ali nismo imali vremena. Nažalost utrošili bismo previše vremena. Svaki koncert i svaka poseta Beogradu su bili fantastični. Zaista mi se dopada grad, a tu je i jedan sjajan rock bar koji posećujemo. Naši fanovi u Srbiji su sjajni i zaista se radujemo ponovnom dolasku.

Mi takođe. To bi bilo sve za ovaj intervju, da li imaš neku poruku za fanove u Srbiji i čitaoce Nocturne magazina?
Joacim: Kao i uvek, hvala vam na neizmernoj podršci. Bez fanova bend je niko i ništa. I dalje bismo svirali ovu muziku, ali kada niko ne bi kupovao albume ili dolazio na koncerte bend bi nestao. Gajim dosta poštovanja prema našim fanovima, i nadam se da će biti sa nama dugo, dugo vremena.