INTERVJUI

Janine ‘Jah9’ Cunningham – U potrazi za sopstvenim glasom

jah9-promo-2015
Written by Nenad Pekez

“Sve počinje od poniznosti“, kaže Janine dok odgovara na pitanje o prevazilaženju strahova. Ali ne počinje samo prevazilaženje strahova tako, već kompletno duhovno putovanje takođe, što je i glavna tema ovog intervjua. Janine Cunningham poznatija kao Jah9 novo je ime jamajčanske i rege scene, snažan duhovni glas koji dolazi sa novim stilom koji se zove Jazz on Dub. Ali uz to dolazi još mnogo toga. Ona je pesnik, aktivista, filozof i izuzetno je uključena u razvojni program društva i zajednice. Samim tim, ovaj razgovor je izvanredna avantura koja prevazilazi obične muzičke činjenice, ovo je smernica za buđenje i svesno življenje života.

jah9-promo-2015

Kako, kada i zašto je muzika postala važan deo tvog života?
Jah9: Kako? Kroz crkvu. Moj otac je sveštenik ovde na Jamajci, tako da sam odrasla u crkvi. Crkveno iskustvo na Jamajci znači pevanje i muzika, tako da sam tu po prvi put došla u dodir sa muzikom. Počela sam da pevam veoma rano, mislim da sam pevala već sa 6 godina, a onda se moj odnos sa muzikom nastavio kroz horove, prvo školski hor, crkveni hor, pa onda i univerzitetski. Oduvek imam tu vrstu odnosa sa pevanjem. Moja muzička karijera je pre svega počela poezijom, jer sam pisala poeziju pre nego što sam uopšte počela da radim na svom originalnom muzičkom materijalu. Počela sam sebe da guram kao izvođača pre nešto više od 7 ili 8 godina. Onda sam se povukla sa svih drugih radova i potpuno se usredsredila na muzičko putovanje. To je ujedno i potraga za dušom, jer muzika nije odvojena, ona je deo mog duhovnog putovanja takođe.

Koja je glavna tema ili ideja koju tvoj debi album “New Name” donosi?
Jah9: Album “New Name” je deklaracija oslobođenja po meni. To je moje oslobođenje od ideje institucionalizovane religije i deklaracija moje posvećenost upoznavanju sopstvenog duha. Govori o različitim aspektima tog putovanja, bilo da je to odnos sa muškarcem ili je to moj odnos sa crkvom ili moj odnos sa samom sobom.

Koja je najveća prepreka koju jedna osoba mora prevazići na tom duhovnom putovanju upoznavanja istinskog sebe?
Jah9: Jedna od glavnih stvari koju mora prevazići su uticaji drugih glasova u svojoj glavi, jer, društvo ima svoj glas koji igra bitnu ulogu u onome što mislimo. Mediji mnogo odlučuju o tome šta volimo, šta ne volimo, u šta verujemo, šta mislimo da znamo. Smatram da je to putovanje pre svega lična posvećenost traganju sopstva umesto uzimanja zdravo za gotovo onoga što nam serviraju. To se pre svega može videti na primeru religije. Mnogi od nas se drže svojih religioznih verovanja zato što smo vaspitani u takvom duhu, sa puno poštovanja prema tradiciji, i nije kao da imamo neku ličnu vezu sa tom određenom religijom ili sa onim što ona predstavlja. U suštini, to nema veze sa religijom, već sa duhom i posvećenosti učenju za sebe, kao i testiranju sopstvenog duha i učenju kako da identifikujemo svoj glas i pronađemo svoje zadovoljstvo usred buke.

jah9-promo-2015Jedan od svakodnevnih problema za svesnu osobu jeste suočavanje i prisustvovanje svim tim nelogičnim i nepravednim stvarima koje se događaju oko te osobe, pre svega u njenom gradu, potom državi, i na samom kraju i u celom svetu. Na koji način bi ta osoba mogla da nastavi sa svojim putem, a da istovremeno ostane otporna na sve te negativnosti ili buku, kako si ti rekla, koja je okružuje? 
Jah9: Originalna misija rege muzike bila je da ujedini ljude koji osećaju tu borbu, i da na neki način predstavi ideju Rastafarija kao način izbavljenja od patnje. Isto tako postoje ljudi koji se bave jogom kako bi se oslobodili patnje, zalazeći u sebe i tražeći snagu u sebi. Na sličan način se i ja kroz meditaciju podsećam da je sve onako kako bi trebalo da bude. To je nešto što ja ZNAM. Da čak iako izgleda da stvari ne idu kako treba i da se ceo svet raspada, postoji način na koji se univerzum brine o sebi, način na koji se priroda takođe brine o sebi.  Ako provodimo vreme radeći na sebi dajući primer ljudima koji nas vide kako dajemo sve od sebe dok radimo ono u čemu smo najbolji, onda ćemo oblikovati svet oko nas. Imam pesmu koja se zova „Gratitude“ koja govori o tome da je „čovek ono što je u srcu“. Ideja iza takve  pesme jeste – da, svesni smo stanja u kojem se svet nalazi, ali u isto vreme smo mi sami najmoćniji alat koji posedujemo kako bismo promenili svet. Znači, menjanjem sebe menjaš svet. Čineći sebe boljom osobom činiš svet boljim, jer, to je ono nad čime imaš kontrolu. To znači da nema smisla držati se negativnosti na koje ne možeš da utičeš, već koristiti koncentraciju kako bi stvorio okruženje koje želiš oko sebe u svom životu.

Donekle si već odgovorila na moje sledeće pitanje koje se tiče upravo pomenute pesme “Gratitude”, jedne od najmoćnijih numera koju sam imao prilike da čujem u poslednje vreme, ne samo u rege muzici, već uopšte. To je jedna retka pesama za koju mogu reći da je bukvalno svaki stih neverovatan, i još ispraćen snažnom bas linijom koja čini celu stvar moćnijom. Spomenula si jogu, a upravo ova veština ima bitnu ulogu u spotu za ovu pesmu, pa, da li je Joga, kao i slična učenja sa Istoka, takođe deo Rastafari načina života?  
Jah9: Rekla bih da postoji veza između Rastafarija i joge, čak i u zajednici, najviše zbog interakcije između domorodačkih radnika iz Indije i Jamajčana, kao i zbog činjenice da je jedan od osnivača Rastafari pokreta, Leonard Howell, radio na moru i bio u dodiru sa mnogim kulturama koje se na moru mogu susresti, tako da je zabeleženo da je i on praktikovao jogu. Zabeleženo je da je čak i Njegovo Veličanstvo, Haile Selassie, takođe praktikovao principe joge. Moramo se prisetiti da je joga više od vežbe. Joga je princip, način na koji pristupamo životu i veoma je slična Rastafariju po pitanju kako pojedinac treba da se ophodi prema zajednici, prema sebi, meditaciji, koncentraciji i fokusu na Najuzvišenije. Smatram da velika sličnost postoji i po ideji da Haile Selassie predstavlja taj Ideal Krune, Krunske čakre, najviše vibracije. Tako da Rastafari predstavlja lak način da se poruka joge približi ljudima, kako bi videli primer Njegovog Veličanstva, idealni jogi način života, kako se on ophodio prema naciji i prema svojoj porodici, i to je traganje za vezom između Rastafarija i tih urođeničkih načina života. Takođe treba zapamtiti da joga potiče iz Afrike. Ako pogledate zidove afričkih hramova videćete tekst i crteže ljudi kako rade joga asane. Sama joga je afrički princip takođe. Iako je evoluirala na Istoku, recimo pre 2000 godina, mi ovde pričamo o mnogo više hiljada godina, pričamo o antičkim vremenima. To nije nešto novo za naše ljude, samo je potrebno da se opet povežemo sa tim jer nas je institucionalizovana religija, koju su naši kolonisti doneli, razdvojila od duhovnog puta. 

Da li misliš da danas živimo u svetu koji je u balansu, u smislu količine loših i dobrih stvari koje čovečanstvo radi na globalnom nivou, ili do tog balansa tek treba da dođemo?
Jah9: Balans je relativan, jer opet, veoma je teško govoriti u ime celog sveta i izjaviti nešto slično zbog našeg neznanja o tome šta se dešava u drugim delovima sveta. Opet, sve se svodi na perspektivu pojedinca i sa čime je taj pojedinac voljan da bude zadovoljan i šta smatra uspehom i srećom. Živimo u svetu u kome nas uče da je uspeh imati mnogo materijalnih stvari, i neko ko živi tim principom biće nezadovoljan jer nema fizičkih stvari. Ali osoba koja je tako usmerena da razume da je životno putovanje u vezi sa duhom i da uopšte nije bitno šta od fizičkih stvari ima oko sebe, onda percepcija života takve osobe može biti predivna, jer ona prati svoju životnu progresiju na svom putu. Opet, svodi se na to ko je voljan da preuzme stvar u svoje ruke i bude ta osoba. Zapamtite, pod individualnošću se podrazumeva nerazdvojiva dualnost. Ti si jedinstveno biće, ali u isto vreme si u dodiru sa drugim ljudima i kreacijom. Što znači da je kreacija u balansu ako si ti u balansu. Ako mene pitaš da li mislim da postoji balans, moraću na osnovu svog iskustva da odgovorim na to pitanje. Sve te stvari su relativne, ne možemo se držati ideje stvaranja savršenog sveta jer je svet savršen samo onda kada je savršen za pojedinca. Imamo vodiče, nije kao da smo slepo ostavljeni sa strane bez ideje šta je dobro a šta loše. Imamo sjajne primere, od velikih učitelja, tu je Njegovo Veličanstvo kao primer i On je ostavio toliko mnogo reči za nas da pratimo. Nema pitanja kojeg se on kroz svoje govore nije dotakao. Znamo, imamo smernice kako da živimo, preostaje samo da živimo na taj način i posmatramo kako našim delima uobličavamo svet oko nas.

jah9-promo-2015

Sada se moram vratiti na našu diskusiju o preprekama koju smo vodili ranije. Šta misliš o strahu kao prepreci sa kojom su svi ljudi na svetu sigurno upoznati i načinima prevazilaženja strahova koji god da su strahovi u pitanju?
Jah9: 
Pre svega tu je poniznost. Od poniznosti sve počinje i samog razumevanja da bez obzira koliko moći imaš i dalje si podložan zakonima prirode. Cilj je pronaći samopouzdanje u kreaciji i duhovni napredak je to što će pojedincu pomoći da dođe to tog samopouzdanja i eliminiše strah. Takođe smatram da što više ljubavi pružamo u svom prostoru, u svetu oko sebe, to ćemo biti zaštićeniji od stvari kojih se plašimo. Treba proučavati svoje strahove. Kroz samoizučavanje, što je jedan od principa joge, saznaćeš šta je izvor naših strahova. Ali, ne možeš samo pričati o njima bez proučavanja sebe jer dvoje ljudi se mogu plašiti iste stvari iz dva potpuno različita razloga. Zato moramo izučavati stvari na individualnom nivou – zašto se plašim ovoga, strah me obuzima, zašto imam ovaj strah? Taj proces eliminisanja straha iz života je lakši kroz samoispitivanje, osvrtanje i rad na sebi. Strah ne možeš samo prekriti, jer je on usađen u naš sistem – strah drži tržište, medije i sve ostalo. Bilo da te je strah da ćete partner ostaviti ili te je strah od napada terorista ili bilo čega drugog, moraš da ispitaš šta je tvoja moć. Ako ti teroristi dođu ili ako će me ta osoba napustiti, šta će se desiti, šta je to što se dalje dešava? I najzad, smatram da je strah u vezi i sa ljudski ubeđenjima o životu i smrti. Ako posmatraš princip reinkarnacije ili ideje da je život beskonačan, jer si međusobno povezan sa svime, ti nikada nećeš umreti. Znači radi se o izučavanju izvora strahova i eliminaciji istih kroz samoispitivanje, meditaciju, ljubav i pozitivne afirmacije.

Obrazovanje zauzima bitno mesto u našim životima pa samim tim i u tvojim delima. Prvo što nam padne na pamet kada kažemo obrazovanje jesu škola i fakultet, ali svesni smo da kroz te institucije ne dobijamo obrazovanje u pravom smislu te reči. Kako danas možemo obrazovati decu i mlade ljude na pravi i iskren način? 
Jah9: Zamislite da živimo u svetu u kojem se na obrazovanje, religiju i razvoj posmatra kao jedno. Svet u kojem ljudska bića obrazujemo holistički, spremajući ih za bilo koju ulogu koju će imati, bilo koju ulogu koju im je univerzum dodelio. Mi ne razmišljamo tako, sistem edukuje u svoju korist, da stvori nove radnike koji će hraniti sistem. Ali, ako mi kao ljudi posmatramo obrazovanje kao način da eliminišemo patnju naših generacija, to znači da ćemo pre svega naučiti decu kako da jedu, kako da hrane sebe, kako da održavaju svoje mišiće i kosti zdravim, kako da održe svoj imunitet snažnim, kako da budu uvek negovana. To su primarni principi obrazovanja. Takođe, kako da se brinu o svojoj Zemlji, kakav odnos da izgrade sa okruženjem u kojem žive. To su fundamentalne stvari i najbolji način da naučimo decu tim principima jeste vežbanje istih. To znači da moramo opet razmisliti o ideji kako da podižemo svoju decu, da li je odgovornost samo na ocu i majci ili i na selu, možda je i zajednica potrebna. Jer, ponekad samo muškarac i žena nisu dovoljni da nauče decu sve što je potrebno da znaju i to ne možemo prepustiti sistemu. Stvar je u građenju zajednica koje uče kako se oslanjati na sebe, pa tako mladi mogu da uče usput. Živimo u dobu interneta gde mladi sve mogu da nauče putem interneta ili online škole, štagod da im je potrebno, mogu to pronaći. Principe koje ne mogu pronaći na internetu su principi življenja sa drugima i življenja sa Zemljom. Čak i ako pogledaš matematiku i nauku, sve te stvari su dostupne. Ovde na Jamajci ljudi se plaše matematike i način na koji ih uče matematiku je poprilično ograničavajući, jer pre svega moraju da znaju dobro kraljevski engleski kako bi razumeli matematiku. To su ograničenja koja postoje a ne mora ih biti ako mi kao zajednica preuzmemo odgovornost za obrazovanje naše dece i njihovu zaštitu.

Jedan od najznačajnijih i najpoznatijih rege pesnika je Linton Kwesi Johnson. Pitao sam se da li je on imao ikakav uticaj na tvoj rad?
Jah9: 
Saznala sam za njega mnogo kasnije, nisam oduvek znala za njega. Stvarno poštujem umetnika koji se tako jasno izražava, ali je opet društevno svestan, politički oprezan i afrocentričan. To su stvari na osnovu kojih se definitivno mogu povezati sa njim. Nisam slušala njegove radove dok sam odrastala, tako da nije uticao mnogo na moju muziku, ali mislim da stvari koje su uticale na njega su verovatne neke od stvari koje su i mene inspirisale.

jah9-promo-2015On je poznat i po tome što peva na jamajčanskom slengu i što je uopšte uneo patois u modernu rege muziku. Sa druge strane, ti pevaš na čistom engleskom, zašto si se za to odlučila?
Jah9: Nije da sam ja odlučila da ne pevam tako. Ako si primetio u pesmi „Avocado“ koristim patois. Imam druge pesme u kojima se prebacujem sa engleskog na patois i imam neke strofe koje su u celini na jamajčanskom slengu. Moja osnova je engleski jezik. Odrasla sam sa obrazovanim roditeljima i to u seoskom predelu, tako da su želeli da budu sigurni da dobro govorim engleski. Počela sam da čitam veoma rano, već sa 3 godine, i pre nego što sam počela da pevam, čitala sam, tako da je moj odnos sa rečima veoma, veoma dubok. Čak i čitanje crkvenih rukopisa i himni odvelo me je u pisanje poezije i proze. S obzirom da sam počela kao pisac nisam pisala na slengu, već na engleskom. Znači, počela sam da pišem stihove za moju muziku na engleskom jeziku, ali kako evoluiram kao umetnik više se igram sa muzičkim stilovima, izvornim i rege muzičkim stilovima, pa tako i sve više ubacujem patois u njih.

Da li su neke dive reggae muzike imale uticaja na tvoje radove ili možda na stil pevanja ili bilo šta drugo?
Jah9: Opet, tek kasnije sam saznala za Sister Carol i Judy Mowatt, i ti glasovi sada utiču na mene. I utiču na mene u pogledu na to kako su se održale u industriji, mnogo više nego što utiču po pitanju pisanja. Izvan sebe nemam puno uticaja po pitanju pisanja ili inspiracije, ali po pitanju načina života sigurno postoje uticaji. Kada pogledam umetnice kao što je Sister Carol i kako se ona održava u muzičkoj industriji, muziku koju neprestano stvara i kad vidim samo o kakvoj osobi je reč kao ženi u ovoj industriji, to je veoma inspirišuće za mene. Kada vidim Judy Mowatt i kako se ona čvrsto drži bez obzira gde se nalazi, sama ta snaga koju su morale da imaju da bi došle tako daleko, to je nešto što utiče na mene mnogo više od reči. Ali njihove reči takođe utiču kada ih slušam sada, jer mogu da se povežem sa tim ženama, mi imamo isti cilj.

Koliko je rege muzika danas snažna i popularna na Jamajci?
Jah9: Rege će uvek biti deo jamajčanske kulture, biće snažan i ostaće jedan od naših najsnažnijih izvoza. Što se tiče izvorne rege muzike, Rastafari rege muzike, to je nešto što je takođe usađeno u kulturu. Kao mlada muzičarka i neko ko predstavlja Rastafari rege muziku sa dodacima džeza, to je nešto novo bazirano na nečemu starom i kako dolazi sa puno poezije to nije nešto na šta se jamajčanska publika navikla. Mnogo muzike koju moja generacija danas pravi je na neki način spoj starog i novog, pa su ljudi sve bliži takvim kombinacijama. Postoji interesovanje za izvorni Rastafari rege zvuk mnogo više nego za dancehall koji je bio dominantan do pre nekoliko godina.

Kako su se stvari na Jamajci promenile za sam Rastafari pokret, jer znamo da pre nego što je rege postao svetski popularan žanr, pristalice Rastafari pokreta nisu bile baš prihvaćene? 
Jah9: To je tačno. Sve do ranih 60-ih policiji je bukvalno bilo dozvoljeno da idu u potragu za pripadnicima Rastafari pokreta i ubiju ih kasnije ako bi postavljali puno pitanja. To je bilo u vezi sa političkim uticajima svetskih država kojima se nije svidela ideja društevno svesnog pokreta ljudi koji su koristili marihuanu. Znači, bila je to velika borba sa njima. Ali, mnogo toga se promenilo zbog uticaja rege muzike, posebno onda kada je Bob Marley postao društevno prihvaćen. Takođe, živimo u dobu u kojem je teško sakriti informacije od ljudi. U početku, Rasta je bio skroman pojedinac koji je živeo u brdima sadeći biljke, ne jedući životinje i živeći na takav čist način. Sada, to je neka vrsta trenda. Rastafari je rekao pre mnogo vremena da se mora jesti i živeti na određeni način, ali to je sada stil. Svi su vegani i svi pokušavaju da jedu organsku hranu. Sve te principe sam ja pratila od početka, a čemu su se ljudi ovde na Jamajci smejali. Ali, kako se svet menja ljudi se približavaju istoj vrsti svesti i to je ono što Rastafari predstavlja za zapad – neku vrstu zdravog razuma koji se nalazi na Jamajci poput nekog čuvara.

Šta očekuješ od svog muzičkog putovanja u budućnosti? Kakvi su dalji planovi?
Jah9:
 Naravno, želim da nastavim da pravim ovu vrstu muzike koja će inspirisati ljude da krenu na svoja putovanja i daju snagu onima koji su na tom putovanju. Želim takođe da dotaknem ljude na pravi način. Ovde na Jamajci posebno tražiću pristup zajednicama i kroz jogu i muziku pomagaću ljudima da oslobode sebe patnje umesto da prose i očekuju pomoć od vlade ili bilo koga drugog, promovišući tu ideju o muzici i putem interakcije sa ljudima. To mi je cilj da radim ovde na Jamajci, ali i u Africi takođe. Da na neki način opet osnažim samopouzdanje Afrikanaca kao i svih onih potlačenih ljudi širom sveta, ljudi koji se osećaju kao da ih nešto koči, kako bi ih podsetila njihove sopstvene snage. Smatram da, pored muzike, kroz jogu, dah i istezanje, ljudi postaju fokusiraniji, i primaju informacije i održavaju prave frekvencije neophodne za promene u svojim životima. To je ono što stvarno želim da radim. Na fakultetu sam proučavala kako ljudski um funkcioniše, u korporativnoj Jamajci sam naučila kako sitem funkcioniše, a potom sam kroz Rastafari i Afriku shvatila kako kreacija funkcioniše. Odgovornost nas obrazovanih  jeste da pomognemo onima koji nemaju pristup. Osetila sam da umesto da budem terapeut, sedim u kancelariji i bavim se ljudima jednim po jednim, najbolji način bi bio da pružim bratsku ruku, da ohrabrim ljude, jer, to pogađa duboko, kada si izuzetno osećajna osoba i gledaš nasvet vrlo lako možeš početi da razmišljaš negativno i pesimistično. U isto vreme, bitno je podsećati se primera velikana koji su govorili: „Putovanje počinje sa tobom i podseti sve one koji još uvek nisu čuli tu poruku“.

O autoru

Nenad Pekez

Journalist

Contact
nenad@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.