Jadranka Balaš je novinar Hardwired magazina koji joj je omogućio da spoji dve najveće ljubavi – muziku i pisanje.
Jadranka Balaš, fotograf Marko Ristić
Najpotcenjeniji i najprecenjeniji bend?
Jadranka:Kada su ovi najprecenjeniji u pitanju uvek mi padne jedan ogroman bend na pamet ali neću reći koji da me ne bi proterali sa scene. No, u poslednje vreme nikako ne mogu da shvatim čemu tolika fama oko benda Sabaton. Meni su apsolutno nezanimljivi. Sa druge strane, postoji čitav niz bendova koje bih volela da mnogo više gledam u javnosti, koji su na sceni dovoljno dugo, definitivno imaju svoju publiku ali nekako uvek budu skrajnuti, među njima izdvojila bih Baroness kao nešto super kvalitetno i unikatno što zaslužuje mnogo više pažnje nego što dobija.
Koji bend bi volela da se okupi ponovo?
Jadranka:Volela bih da jednog dana imam priliku da čujem Rage Against The Machine uživo. Iako Prophets Of Rage rade jako dobar posao ne dozvoljavajući da energija ovog benda padne u zaborav, ako Zack de la Rocha nije za mikrofonom, onda to nije to. Koliko god da obožavam sve ono što radi Steven Wilson, bilo bi neverovatno da Porcupine Tree ponovo zasvira.
Bend koji bi volela da čuješ uživo a još nisi imala prilike?
Jadranka:Ne znam da li sam samo ja u pitanju, ali nekako mi se čini da na što više koncerata idem da se ovaj spisak sve više povećava. Nikada nije dosta. Ako zanemarimo one najveće koje još nisam skinula sa spiska poput System Of A Down na primer, Gojira mi je trenutno najveća želja. Propustila sam nekoliko prilika, poslednju pre par nedelja u Budimpešti ali srećom ovaj bend tek počinje svoju vladavinu i ne sumnjam da ću uskoro iz prvih redova vrištati „Back Fu*king Bone“ sa braćom Duplantier.
Jadranka Balaš, fotograf Tamara Samardžić
Tvoj ‘guilty pleasure’? Bend ili album koji voliš a sramota te je da priznaš?
Jadranka:Uh, ovoga stvarno ima previše, i ne nije me sramota ni jednog od njih, toliko je fantastične muzike na svetu da bi trebalo biti zakonom kažnjivo ograničavanje na samo jedan žanr. Od onih najomraženijih kao što su U2, Nickleback, Bon Jovi, preko „boy bendova“ The Script, Train, Plan B, do elektronike, Skrillex-a, Dubfire, Maceo Plex, Caribou, Tim Hecker i gomile, gomile sličnih. Volim muziku. Tačka.
Koji je bio prvi album koji si kupila?
Jadranka:Bio je to Linkin Park „Meteora“. I dan danas jedan od najdražih. Vredeo je džeparca i nekoliko preskočenih doručaka u školi.
Idealan album za opuštanje i nedeljno popodne?
Jadranka:Posao mi je takav da su jako retka nedeljna popodneva kada zaista mogu da se opustim i odmorim. Kada se to nekim čudom desi na listi je uglavnom neku post metal/rock, instrumentalni prog ili neka eksperimentalna muzika. Ako bih morala da izdvojim jedan to bi bio Godspeed You! Black Emperor i album „Lift Your Skinny Fists Like Antennas To Heaven“.
Jadranka Balaš, fotograf Marko Ristić
Najbolji album svih vremena?
Jadranka:Pearl Jam “Ten”, drugo mesto bih podelilo bar njih deset. Iako mnogo češće puštam “MTV Unplugged”, ovaj album vremenom samo postaje sve bolji. Neponovljiva sirova energija i emocija koja me uvek dotakne na pravi način, onako kako muzika treba iako je preslušan toliko puta da mislim da bih znala sama da ga odsviram od početka do kraja iako ni jedan instrument nikad nisam uzela u ruke.
Najiritantnija muzička zvezda?
Jadranka:Uz svo dužno poštovanje i skidanje kape za sve što je uradio u muzičkom svetu, ipak ne mogu da opravdam toliku prepotentnost koju ima Dave Mustaine. Jednostavno rečeno, jako mi je antipatičan.
Klinac te pita šta je to metal ili rock, ti mu preporučuješ da sluša?
Jadranka:Obavezna lektira što se metala tiče Pantera “Vulgar Display Of Power” i Metallica “Master Of Puppets”, kada je mekši zvuk u pitanju Pink Floyd “Wish You Were Here”, Rush “Moving Pictures”, Eric Clapton “Slowhand” i recimo Led Zeppelin “Led Zeppelin IV”.