IRON MAIDEN – „The Book Of Souls“ (2015)

Iskreno, ne ložim se preterano na promotivne kampanje bendova kada su novi albumi u pitanju, pogotov što je poslednjih godina jako retka situacija da me neki bend oduševi, jer su obično najave mnogo značajnije i bolje od samih albuma, ali ovu kampanju sam pratio u korak. I osećao sam se kao kada smo moj prijatelj Sale i ja vrteli koncert „Live After Death“ na video rekorderu u beskonačnost. Vratio sam se u godine kada sam muziku otkrivao na krajnje zanimljiv način. Kroz trake audio i video kaseta, kada nismo imali skip opciju i naravno, kada smo album nismo mogli da čujemo pre zakazanog datuma. Tu privilegiju su imali odabrani. Oni čije smo mišljenje cenili, ili ako pak nismo, po njihovim tekstovima smo znali kakav muzički ukus imaju i po tome pretpostavljali šta nas čeka. I tako donosili odluke na šta ćemo potrošiti novac koji smo odvajali od užine. Danas je to potpuno drugačije. Danas je većina vas čula ovaj album o kojem pišem i ako je zvanično izdanje zakazano za 4. septembar, a cenim da recenzije nemaju nikakvu težinu ako se objave nakon izdavanja albuma. Sem da vam daju opciju da me razapnete ako vam se recenzija ne svidi. Ili da potpuno ravnodušno pretrčite kroz tekst ako se slažete. Potvrdno klimnete glavom i produžite dalje. No, da se ne bavim temom kojoj ovde nije mesto…

Ne znam kako ste vi reagovali na albume između izdanja „Brave New World“i novog albuma, ali već posle prvog preslušvavanja „Knjige duša“ ja jedva i da ih se sećam. Ne kažem da su to (baš) loša ostvarenja, već samo dobijaju vrlu bledu sliku nakon ovog 90 minuta dugog putovanja. Ali na žalost, „The Book Of Souls“ je daleko ispod očekivanja koje sam imao od njega. Da ne mislite da pokušavam da izvadim situaciju i da ni sam nisam siguran šta hoću da kažem ovom mišlju – pojasniću.

Ova zbirka od 11 pesama je na žalost svoj jedini hit iznedrila u vidu prvog singla. „Speed Of Light“ je vrlo promišljeno stavljen u prvi plan i ceo koncept reklame se zasniva na najjačem adutu koji imaju na ovom albumu. Ostatak pesama nije loš, već je nešto što smo čuli nebrojeno puta i ni u jednom momentu me nije oduševio na način na koji je ovaj bend to nekada umeo. Ne, nisam u fazonu da „nije to to“ i da „to više nije isti bend“. Jeste to to, i jeste to Iron Maiden, samo je sada 2015. godina. I oni verovatno ne žele da pričaju iste priče, mada na momente zvuči kao da se nećkaju.

Album ne samo da je podeljen u dve celine fizički, već i po kvalitetu i stukturi samih numera možete i sami čuti da je drugi deo albuma znatno dinamičniji i manje predvidiv nego prvi. Pesme će vam same reći to i bez da ja palamudim. Veći deo albuma je napravljen u mid-tempu i to je možda i najveća boljka ovog benda poslednje decenije. Odgovorno tvrdim da bi „The Man Of Sorrows“ bila još jedan hit kao prvi singl da je kojim slučajem aranžirana da bude duplo brža. Ali, ko sam ja da se tu pitam. U taj koš spadaju numere kao što su „If Eternity Should Fail“ i „The Great Unknown“.

Da ne bude da sam udario po depresiji, ima ovaj album i dobrih momenata. Prvi, tačnije drugi (pošto je prvi „Speed Of Light“) dolazi tek na kraju prvog dela u vidu numere „When The River Runs Deep“ koja uz pomenutu prvu brani boje bržih pesama na albumu. Svakako je zanimljivo da su u tri najduže numere briljirali. Kroz te tri numere se može čuti sve ono po čemu je ovaj bend prepoznatljiv i to na vrlo elegantniji i zanimljivi način nego što su to uradili na ostatku albuma.

Po mom skromnom mišljenju „Empire of the Clouds“, „The Red and the Black“i naslovna „The Book Of Souls“ jesu najzanimljivije pesme koje ćete čuti na ovom albumu, a svojim trajanjem nose nešto više od trećine albuma, pa im to donekle vadi prosek. Sav raskoš benda sa tri gitare i glas koji Bruceposeduje se u ovih 33 i po minuta mogu čuti u više navrata. Numere ni jednog trenutka nisu dosadne (kao što je to bio slučaj sa celim prethodnim albumom) i vrlo zanimljivom stukturom voze na način na koji su to Mejdeni i ranije radili. Ruku na srce, daleko slabije nego što je to bio slučaj sa „The Rime of the Ancient Mariner“, ali ako uzmemo u obzir da je ovo „samo“ 31 godinu kasnije, ne možemo reći da smo ravnodušni.

Suma sumarum jeste da smo dobili jednu sasvim prosečnu ploču koja nije puna prekoreta koji će pisati nove stranice istorije što ovoj šestorici nije nepoznanica, ali smo svakako dobili bolji album od prethodna tri studijska ostvarenja. U svakom slučaju smo dobili razlog za još jedan krug koncerata širom sveta, što je ovom bendu možda i najjače oružje koje trenutno poseduje.

Piše Marko Ristić

Lista pesama:
CD1
01. If Eternity Should Fail
02. Speed Of Light
03. The Great Unknown
04. The Red And The Black
05. When The River Runs Deep
06. The Book Of Souls

CD2
07. Death Or Glory
08. Shadows Of The Valley
09. Tears Of A Clown
10. The Man Of Sorrows
11. Empire Of The Clouds