IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Iron Maiden na Kalemegdanu – Novi dolazak bogova metala

bruce-dickinson-iron-maiden-featured
Written by Marko Ristić

Crne majice, crne kožne pantalone, duge kose viđene su u samom centru Beograda još tokom prepodnevnih časova… Ovako su srpski mas-mediji započeli svoje izveštaje o koncertu legendarnih IRON MAIDEN, a mi ćemo, recimo to tako, krenuti od samog kraja – kultni Britanci su zbilja čudo koje je veoma teško objasniti. Fenomen kojim bi se mogli pozabaviti i naučnici, dok se isto može reći i za našu publiku, a bogme i organizatora. Fenomen – svako na svoj način.

Iron Maiden rade još od davne 1975. godine, najmlađi član ima 55, a najstariji 62 godine. Nije malo, isto kao što nije malo sviračko iskustvo iza njih, isto kao što im nisu mali bankovni računi. Ipak, te godine se „ne osete“, bar kad je u pitanju koncertna izvedba, dok se može voditi polemika u vezi sa njihovim novi(ji)m albumima. Ali, koncerti – bespogovorno su spektakularni i greh ih je propustiti. Upravo zbog toga važi sledeće – šta treba uraditi kada saznate da dolaze Iron Maiden? Prvog dana prodaje ulaznica uzmete kartu za fanpit. I problem je rešen. Istina, 4.500 dinara jeste previše za naš standard, ali nije za ove legende. Potpis.

ghost-live-belgrade-2014-photo-marko-ristic

Ghost uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić

Kad smo već kod greha, lepo je što je naša publika konačno doživela da vidi i bend koji je u ovom trenutku u svetu jedna od glavnih atrakcija u metal i rock muzici. GHOST, fantomski projekat najverovatnije (nikad nije zvanično potvrđeno) Mary-a Goore-a iz odličnog švedskog sastava Repugnant, tek nekoliko godina postoji, a slobodno se može reći – probio se za tili čas. Ako nekome nije bilo jasno kako se to zgodilo, zahvaljujući koncertu u Beogradu trebalo bi da shvati – više predstava nego koncert, više sprdnja nego ozbiljnost, više pop nego metal. Naravno da će brzo doći do dosta fanova.

Obrativši posebnu pažnju na debi „Opus Eponymous“ iz 2010., Ghost su se pokazali kao odlična predgrupa, a zanimljivo je da su mnogi fanovi znali sve reči pesama. Verovatno zbog naše velike ljubavi prema Vatikanu, ha. Međutim, mene nisu uspeli da zaintrigiraju – nije reč o fenomenalnoj izvedbi, već samo o odlično osmišljenom konceptu, što ne može večito da drži pažnju.

 

ghost-live-belgrade-2014-photo-marko-ristic

Ghost uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić

Nestrpljenje pred nastup legendi donekle je umanjio Vladimir Bulat, pilot iz zrenjaninskog aerokluba Falcons, koji je izvodio razne akrobacije avionom Zlin 526F. Dakle, ne – nije bio u pitanju Bruce Dickinson himself“, kao što su neki lupili i preživeli. Nastup Bulata jeste bio interesantan, ali zna se zašto smo došli na Kalemegdan – da bismo gledali akrobacije Maiden ekipe. Tako i bi, tek koji minut nakon 21 časa.

Fenomenalna konstrukcija bine dobija na potpunom značaju kad je ekipa izletela pred fanove. „Seven deadly sins, seven ways to win…“ već je odzvanjalo, a prva komešanja u fanpitu su počela. To je ono što najviše volim na velikim koncertima; stariji i mlađi, raznovrsni ljudi, naši i strani, a svi okupljeni oko iste ideje. Da se dobro provedemo, da uživamo u legendarnom bendu – no, razmimoilaženje poče kad se krenulo sa idiotskim snimanjem telefonima i idiot-aparatima. Razumem da mnogi žele neku uspomenu sa koncerta, razumem da je tako nešto u ovo suludo vreme „normalno“ u fanpitu, ali… Strpljenje nije večno, naročito kod čoveka poput mene.

iron-maiden-live-belgrade-2014-photo-marko-ristic

Iron Maiden uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić

Takva atmosfera u delu fanpita gde smo bili umanjila je ugođaj za klasike poput „Can I Play With Madness“ i „2 Minutes To Midnight“, ali kad je krenula „The Trooper“ mi normalni (da, u ovoj situaciji smo mi normalni!) napravili smo „gurku“, probili se do prvih redova i prosto naterali „telefondžije“ da zaborave na nakaradne spravice i pomogli im da osete pravu magiju koncerata. Napred smo svaki ton čuli, svaku kretnju na bini primetili, a atmosfera među fanovima je bila uzavrela. Ljudi su skakali, gurali se, pevali zagrljeni – jednostavno uživali. Atmosfera u prvim redovima zaista je bila atipična za fanpit na velikim koncertima i neizmerno mi je drago zbog toga. Takođe, nije mi jasno kako je organizator uspeo da „iskamči“ onoliki fanpit – jednostavno je bio prevelik, bilo je previše ljudi i možemo se samo nadati da to neće postati praksa na narednim velikim koncertima, naročito na otvorenom.

Kako god, znojili smo se zbog skakanja, gužve, ali i vatrenih udara na bini, a vrhunac ludila kreće zahvaljujući obožavanoj „The Number of the Beast“, a zatim i fantastičnoj „Phantom of the Opera“. Kontrolisani haos je doprineo tome da ljudi izgube telefone, majice, patike, dukserice, mp3 plejere, slušalice…ali kao da nikoga nije bilo briga za to jer ne izgubismo dušu. Naprotiv, SteveDaveNickoAdrianBruceJanick i, naravno, Eddie (the Head), ponovo su nam obogatili duše do te mere da je to bilo nezamislivo.

iron-maiden-live-belgrade-2014-photo-marko-ristic

Iron Maiden uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić

Spektakularni kao i uvek, Maiden su mnoge vratili u „zlatnu prošlost“, što je i bila poenta ovog koncerta, odnosno to je suština cele Maiden England turneje. „Seventh Son of a Seventh Son“ kao da je raspukla nebo i učinila da se nađemo u samoj vasioni. Silno su zvučali i do sada bezbroj puta ponovljeni epitet postade stvarnost – Iron Maiden su bogovi metala!

Svakako, nisu jedini u tom panteonu, ali ono što su pružili tokom „Run to the Hills“ ili „Fear of the Dark“ ukazuje upravo na to da su i dalje, nakon svih ovih godina – u samom vrhu. Obožavali ih mi ili ne, jasno je zašto Britanci imaju toliko vernika. „Aces High“„The Evil That Men Do“ i „Sanctuary“ je triling kojim je završena ova nesvakidašnja misa i to na neverovatno efektan način.

Znoj, iscrpljenost, bolovi, neverica… Kao da smo bili razneti pravim britanskim bombarderom, kao da nas je smrvio neki tenk iz II Svetskog rata, a da smo pritom neizmerno oplemenjeni, duhovno bogatiji i, bar na određeno vreme, srećniji…

iron-maiden-live-belgrade-2014-photo-marko-ristic

Iron Maiden uživo u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić

Sigurno je da neće svi imati takav utisak, ali to je normalno za koncerte ovog kalibra. Jednostavno, negde se sve savršeno čuje i vidi, a negde gotovo ništa. Negde ste okruženi tzv. true fanovima, a negde polu-zainteresovanim facama. Ovoga puta (za razliku od koncerata na Sajmu i u Areni), imali smo tu sreću da sve bude savršeno, što znači da smo prisustvovali događaju koji je mnogo više od pukog koncerta.

Pitanje je kad će Iron Maiden doći sledeći put. Pitanje je koliko će interesovanje biti za neku narednu turneju. No, posle ovoliko emocija, fantastične izvedbe i prolivenog znoja na bini i ispred nje imaćemo sećanje koje nikad neće izbledeti. Upravo je to najvažnija uspomena sa koncerata, pogotovo kada je reč o istinskoj magiji kojom su nas Iron Maiden zauvek svezali.

Piše Boban Pantoš

O autoru

Marko Ristić

Editor-in-Chief

Contact
marko@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.