Par pesama mogu da učine mnogo. Pre samo nekoliko godina, kada je IRIEFM (koliko se sećam) poslednji put nastupao u Novom Sadu, svirci je prisustvovao izuzetno skroman broj ljudi, koji su zapravo bili tu zbog bendova koji su posle njih nastupali. Ali ono što smo videli sinoć, bila je apsolutno druga priča. Gerila bar je bio krcat u potpunosti, a ispred ulaza se tražila karta više do poslednjeg momenta.
IrieFM uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Jelena Aćin
Od poslednjeg nastupa promenilo se mnogo toga, ali svi znamo da su singlovi „Kliziš“ i „Svi“ najviše zaslužni za taj nagli porast popularnosti. Očigledno je da je njihov novi stil privukao veliku pažnju, ali neminovno je da IrieFM ne bi uspeli da se probiju bez reggae zvuka, pa je tako i sinoć reggae definisao koncert. Iznenađujuće, ali publika je sjajno reagovala i na reggae numere, iako mnoge duge dub deonice nisu proizvele velika oduševljenja.
Od prvog momenta kada su izašli na binu, videlo se da je bend fokurisan na jedan cilj – da napravi fenomenalnu žurku. Malo je reći da su u tome uspeli. Već prva pesma („Samo budi tu“?) zvučala je tako intezivno da nas je sve ispomerala. Energija i intezitet svakom pesmom su samo rasli, da bi do kulminacije došlo pre svega tokom pesme „Mystic Twilight“ kada sam pomislio da će bas linija srušiti klub. Usledili su već pomenuti hitovi koje su svi čekali. Da li uopšte moram da opisujem kako su te dve pesme prošle? Blago i najkraće rečeno – euforično.
IrieFM uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Jelena Aćin
Dok su smenjivali pesme sa prvog albuma i nove stvari, najbolje se mogla primetiti velika razlika u stilu. Kao da smo slušali dva različita benda. Međutim, to nikome nije smetalo, štaviše, učinilo je da dinamika koncerta bude na izuzetno visokom nivou. U novim pesmama se mogu čuti najraznovrsniji uticaji (reggae definitivno nije u prvom planu), predvođeni često kompleksnim ritmovima na bubnjevima i funky duvačkom sekcijom. Bilo je tu čak i disco-techno momenata.
Tokom prvog bisa Vukašin je seo za bubnjeve i pokazao da ume da svira i taj instrument. Zapravo, meni se lično više svidelo sa koliko je osećaja on svirao reggae gruv, nego sam bubnjar. Tokom tog dugog dub uvoda u pesmu „Midnight Train“, bas je još jednom izdominirao, u moćnom roots reggae stilu. Povratak na još jedan bis bio je neminovan, jer je je publika bila apsolutno oduševljena. Čak i je i treći bis bio neizvestan, ali ipak nije došlo do njega.
IrieFM uživo u Novom Sadu 2016. godine, photo Jelena Aćin
Bila je to najjača svirka koju je Gerila bar organizovao od prelaska na novu lokaciju. Bend je sve osvojio svojom neverovatnom energijom, ne dopustivši nikome da ostane imun na te ritmove i zvuke. Odavno nisam video da je jedan domaći bend podigao ovoliku prašinu i napravio ovakvu žurku u Novom Sadu.
Piše Nenad Pekez
