RECENZIJE ALBUMA

INSOMNIUM – „Winter’s Gate“ (2016)

insomnium-winters-gate-2016
Written by Jovan Ristić

INSOMNIUM
„Winter’s Gate“
Melodic Death Metal
(Century Media Records, 2016)

Ako ste se pitali kako to da do sada nije izašao nijedan singl sa albuma, prosto je. Singlova nema, niti će ih biti. Ako želite da poslušate novi album benda Insomnium spremite se da odvojite od svog užurbanog života 40 minuta i posvetite ih putovanju kroz ovu zimsku kapiju. Verujte mi na reč, to će biti jedno od uzbudljivijih putovanja u vašem životu.

Uz rizik da ću zvučati kao džangrizavi starac, ne mogu a ne održati jednu kratku „u moje vreme“ lekciju. Ono što primećujem i što mi sve više oduzima veru u ovu publiku je pojava koja se javlja u muzici generalno, a kojoj čak ni žanr kao što je heavy metal nije uspeo da odoli. Govorim o tome što se fokus sa albuma prebacio na singlove, te su mnogi zamenili slušanje muzike za usputno praćenje lyric videa na Youtube-u i rasuđivanje o kvalitetu albuma bazirano na istim, čega sam se već dotakao u jednoj od prethodnih recenzija. Za mene, čak i album pun takozvanih filler-a može biti dobar ako funkcioniše kao celina i ako kvalitetan materijal pravi kontrast tim filerima. Neretko se dešavalo da bend ne izbaci svoj najjači adut sa albuma već potpuno levu pesmu, zbog toga što će se možda bolje plasirati ili zbog toga što apeluje na šire mase. Međutim, čini mi se da danas sav trud koji se ulaže u kompoziciju albuma uzaludan, zato što mnogi kroz te albume prolete polu-koncentrisani, i najčešće vrate upravo onim pesmama koje su dostupne na internetu.

Slušanje albuma za mene je oduvek predstavljalo ritual, koji je shodno tome prekinuti bilo svetogrđe. Tako sam neretko pri slušanju albuma, posebno ako je to sa originala, umeo da gasim telefone, internet i obaveštavam ukućane da sat vremena ne računaju da sam tu. Tu naviku sam stekao u vreme kada albumi nisu bili na klik od vas, a kako je doći do njih bilo teško, konzumirati ih je bilo utoliko više zadovoljavajuće. No ipak, i ja pripadam onoj tranzicionoj generaciji koja je rasla istim korakom kao i internet, pa se stoga divim pričama starijih prijatelja koji su bili primorani da rastu u Srbiji 90-ih, i u tim teškim uslovima dolaze do albuma kada je čak i Mp3 bio nepoznat pojam. Bilo da su bugarske kasete na buvljaku ili diskovi ispred SKC-a, doći do bilo kakve kopije albuma je bio trijumf. Tada su ljudi imali priliku da otkriju potpuno novi bend sudeći samo po omotu, pošto su informacije bile podjednak luksuz kao i sama muzika. Upravo u tim okolnostima je mogao da nastane album kao što je „Crimson“, sastava Edge of Sanity.

Igrom slučaja, upravo je ovo album koji je inspirisao momke iz benda INSOMNIUM da snime svoje najnovije izdanje, i verovatno svoj magnum opus pod imenom „Winter’s Gate“. Sve najbolje ideje nastaju upravo u ovakvim uslovima, kada se prijatelji uz piće okupe i uživaju u muzici koju vole, te je i ovaj album proizvod takve seanse. Što se tiče podugačkog, i naizgled nepovezanog uvoda, smatram da je on bio neophodan kako bih dodatno naglasio činjenicu da je potrebna izuzetna hrabrost u vreme manjka pažnje i instant dostupnosti objaviti album koji se sastoji od jedne, 40-minutne pesme. Sa druge strane, oni koji nisu imali živaca da pročitaju ceo uvod da bi došli do ovog dela verovano neće imati ni živaca da se posvete ovom albumu onako kako treba. No, dobro ste pročitali. Iako su svojim prethodnim albumom „Shadows of the Dying Sun“ stekli izuzetnu popularnost, umesto da izdaju album pun pitkih singlova koji će zacementirati tu popularnost, Insomnium su se odlučili na daleko rizičniji korak. Ako ste se pitali kako to da do sada nije izašao nijedan singl sa albuma, prosto je. Singlova nema, niti će ih biti. Ako želite da poslušate novi album benda Insomnium spremite se da odvojite od svog užurbanog života 40 minuta i posvetite ih putovanju kroz ovu zimsku kapiju. Verujte mi na reč, to će biti jedno od uzbudljivijih putovanja u vašem životu.

insomnium-metaldays-2016-photo-marko-ristic

Insomnium @ MetalDays 2016, photo Marko Ristić

Kao što se nakon izrečenog i da očekivati, „Winter’s Gate“ je daleko manje komercijalan od svojih prethodnika. Takođe, album je žanrovski verovatno njihov najraznovrsniji rad, koji pored standardnog melodic death ruha bend predstavlja u novom svetlu, dotičući se black, progressive i doom metal pravaca. Na albumu ima dosta materijala za svakoga, preko krvožednih Vikinških rifova na kojima bi im pozavideo i Amon Amarth, preko akustičnih delova koji prizivaju sećanja na najbolje dane benda Opeth, do psihodeličnih, basom vođenih deonica iz udžbenika benda Amorphis. Sve ove deonice su savršeno uklopljene, te i pored svih jasnih uticaja ponosno nose pečat benda Insomnium. Album je komponovan tako da u svakom trenutku drži slušaoca prikovanim, pa tih 40 minuta prođe naizgled bar upola brže. Prelepe instrumentalne i klavirske deonice nešto umerenijeg tempa i prožete naracijama razdvajaju album na tematske celine. Kao rezultat toga, album funkcioniše podjednako dobro i kao koherentna celina i kao skup jasno definisanih delova iste. Atmosfera na albumu savršeno prati lirsku temu albuma, zasnovanu na nagrađenoj kratkoj priči baziranoj na bogatoj Skandinavskoj mitologiji koju je napisao frontmen Niilo Sevänen, te se tako smenjuju trijumfalne i melanholične melodije kakve samo Skandinavci umeju da ispletu. Posebnu draž albumu daje često ponavljanje tema i razne varijacije na iste, kao na primer interpretacija vokalnih linija na gitari u sklopu različitih celina na albumu, tipični black metal rifovi prilagođeni i odsvirani na akustičnoj gitari ili modulacija stihova sa početka albuma na kraju istog. Iz svega navedenog (i odsviranog) vidi se da je dosta napora uloženo u kompoziciju i da je bend istoj pristupio sa mnogo razmišljanja.

Svo majstorstvo u izvedbi i kompoziciji krunisano je izuzetnom produkcijom za koju su kao i na prethodnom albumu zaduženi Teemu Aalto and Kimmo Perkkiö. Miks albuma potpisuje niko drugi do Dan Swanö, ne slučajno pevač sastava Edge of Sanity, kome se bend okrenuo kao stručnjaku za duge i impozantne pesme. Tako produkcija i miks odaju utisak kao da je album snimljen 90-ih ali bez da to utiče na kvalitet zvuka. Rezultat toga je sjajna atmosfera koja dočarava zimu i kristalna jasnoća, dobitna kombinacija kojoj streme mnogi.

Zaista je nezahvalno pretvoriti ovo remek delo u reči i pritom sakriti fascinaciju onim što su Insomnium ovim albumom postigli. U drugom slučaju bih se bojao da ću ovakvim hvalospevom nekome previše podići očekivanja, no u ovom slučaju verujem da „Winter’s Gate“ lako može da nadmaši i ona najviša. Iako je ova godina bila izuzetno dobra kada je ova scena u pitanju, nijedan album nije više zaslužio titulu najhrabrijeg, niti je bliži ubedljivoj listi tri najbolja izdanja kao ovaj. Zato poslušajte ovog džangrizavog starca, odvojite 40 minuta svog vremena koje biste verovatno uzalud potrošili i otisnite se na muzičko putovanje za kakvim ova scena već dugo vapi.

Piše Jovan Ristić

5

Summary

Ako ste se pitali kako to da do sada nije izašao nijedan singl sa albuma, prosto je. Singlova nema, niti će ih biti. Ako želite da poslušate novi album benda Insomnium spremite se da odvojite od svog užurbanog života 40 minuta i posvetite ih putovanju kroz ovu zimsku kapiju. Verujte mi na reč, to će biti jedno od uzbudljivijih putovanja u vašem životu.

O autoru

Jovan Ristić

Editor

Contact
jovan@hardwiredmagazine.com