Hornsman Coyote
„Breathing Fyah“
Roots Reggae/Dub
LP/CD/DL
(Earth Works, 2020)
Iz same srži roots reggae i bass kulture stiže neophodno otrežnjujući „Breathing Fyah“. Ako postoji jedan osećaj kojim čitavo izdanje odiše, onda je to militantnost.
Ako ikada primetite kombinaciju koju čine Nemanja Kojić Kojot (Hornsman Coyote) i Earth Works u bilo kom obliku, znajte bez razmišljanja, bilo da ste reggae ljubitelj ili ne, da se radi o ozbiljnom i kvalitetnom materijalu koji vredi poslušati, u najmanju ruku. Već dugo Kojot sarađuje sa ovom amsterdamskom ekipom koja svojom jedinstvenom produkcijom i opremom pre svega analognom (računar se koristi jedino kao snimač) privlači ozbiljne reggae autore iz celog sveta. Međutim, tek sada je Kojot izbacio celo solo izdanje sa njima (ako ne računamo „Brass Roots“ koji je je kao i „Breathing Fyah“ producirao i miksao Jah Rej), inače svoje 15. po redu (!) i bilo je krajnje vreme da se ovi umetnici i inženjeri udruže. Posebno to važi nakon uspešnih albuma „Third Worldism“ i „Dub Worldism“ koje je beogradski FC Apatride UTD predstavio prethodne godine takođe u saradnji sa Earth Works.
Iz same srži roots reggae i bass kulture stiže neophodno otrežnjujući „Breathing Fyah“ u uvek potrebno vreme, ali sada posebno, tokom ove svetske krize koja nas je zadesila. Srž se prepoznaje od forme albuma kojeg čine 6 vokalno-instrumentalnih traka i 6 odgovarajućih dub verzija koje su isprepletene po receptu 1 vokalna, 1 dub verzija, preko korišćenja već nekih slobodno možemo reći prepoznatljivih Earth Works riddima kojima je Kojot dao novu dimenziju, do old skul analogne produkcije i bass linija vešto namincanih da budu dobrodošle na bilo kom značajnijem saund sistemu (a preporučujem i da slušaoci pripaze na svoje male saund sisteme kad budu puštali ovaj album). Kada je reč o tajmingu dolaska ovog izdanja, vokali i teme proročnički nagoveštavaju krizu u kojoj se nalazimo, iako za bilo kog roots reggae autora trenutna situacija nije ništa isuviše iznenađujuća jer se radi o nečemu što autori iz ovog žanra već dugo predosećaju i na šta dugo upozoravaju, pevajući o odnosu prema prirodi, bližnjima, samima sobom…
Ako postoji jedan osećaj kojim čitavo „Brathing Fyah“ izdanje odiše, onda je to militantnost. Disciplinovanost ritmova, ideja i atmosfere u metaforičnom i bukvalnom smislu (poslušati samo marching ritam koji donosi „Kool Kool Fyah“) su neminovni na svakoj od 12 traka. Iako na momente upravo ovo čini izdanje i mračnim, pomalo bi možda neki rekli i neočekivano za reggae album, upravo je to ono što se prema pravoj i prvobitnoj definiciji roots reggae, sufferah muzike očekuje da reggae izdanje bude. Istovremeno, to ne znači da ne postoji doza zdravog optimizma i iskrene želje za boljim sutra, pa tako Kojot poziva sve milenijalce, a neki nas zovu i „Petar Pan“ generacijom, da najzad počnemo da se obaziremo na istinski vredne životne stvari koje će nam pomoći da se konačno otkačimo od neugodnih prošlosti koje su nas dočekale i koje neminovno nasleđujemo kroz društvo želeli mi to ili ne, i najzad preusmerimo ovo čovečanstvo ka nekom boljem smeru (poruka postane još malo jasnija kada se pogleda spot pesme). Ako nećemo to mi uraditi, onda će nam u tome svakako „pomoći“ virusi, poplave, zemljotresi, uragani, klimatske promene i ostale prirodne pojave koje samo nagoveštavaju da samo zaboravili ono najbitnije – osetiti Zemlju („Feel The Land“).
U dobroj meri „Breathing Fyah“ naravno deluje i meditativno, da jedno svesno i prepušteno preslušavanje ovog izdanja zaista regeneriše, kako um, tako i duh. Baš kako i nagovešatava „Rejuvenate“. A u vreme jedne od velikih svetskih kriza, možda i najveće u modernoj ljudskoj istoriji, nepotrebno je napominjati koliko će regeneracija biti potrebna, kako na individualnom i lokalnom, tako i na globalnom nivou. Talas ozbiljne i kvalitetne roots reggae muzike na ovim prostorima koji su prethodne godine pokrenuli FC Apatride UTD i Del Arno Band, preneo se i na ovu godinu, i to ne samo Kojotovim albumom, već i novim izdanjima makedonskih Conquering Lion i slovenačkog umetnika Harisa Piltona, o kojima ćemo uskoro pisati. Sve ovo podseća na iskaz sa dub ploče „Majestic Dub“ iz ’79 godine koji vremenom deluje sve tačniji: Roots reggae je lek za ovaj svet.
Lista pesama:
01. Feel The Land (04:09)
02. Dub The Land (04:06)
03. Rejuvenate (05:02)
04. Rejuvenated Dub (04:59)
05. Children Of The Millenium (03:56)
06. Millenium Dub (03:53)
07. No Dog, No Bone (03:41)
08. No Dog, No Bone Dub (03:32)
09. Buss People (05:03)
10. Bussing Dub (04:54)
11. Kool Kool Fyah (04:42)
12. Kool Fyah Dub (04:28)
Iz same srži roots reggae i bass kulture stiže neophodno otrežnjujući „Breathing Fyah“. Ako postoji jedan osećaj kojim čitavo izdanje odiše, onda je to militantnost.
