INTERVJUI

Herman Li, DRAGONFORCE – „Energija je važnija od savršenstva“

herman-li-dragonforce
Written by Jovan Ristić

Kultni power metal sastav DRAGONFORCE objaviće svoj sedmi studijski album pod nazivom „Reaching Into Infinity“ 19. maja za izdavača earMusic. Tokom svoje posete Beogradu gde su boravili tokom snimanja spota, gitarista i osnivač sastava Herman Li za naš portal govorio je o evoluciji njihovog zvuka, viđenju scene, ranim danima benda i lošoj reputaciji koja ih je pratila.

herman-li-dragonforce

Već tri godine radite na novom albumu pod imenom „Reaching into Infinity“ koji će konačno biti objavljen u maju. Šta nam možeš reći o njemu, kako bi ga uporedio sa prethodnim izdanjima?
Herman Li: Znam da je ovo možda dosadan odgovor, ali mislim da svaki novi album benda Dragonforcepredstavlja našu konstantnu evoluciju. Sada više nego ikada smo kombinovali više stilova i razvili svoj stil van granica brzog sviranja kao što je bio slučaj na prva četiri albuma. Na tim albumima svaka pesma je bila brza. Ali sada smo razvili pesme koje i dalje zvuče kao mi, iako nisu i istom tempu.

Pročitao sam da će se na albumu naći i jedna 12-minutna pesma. Kako će ona zvučati, da li će kombinovati više stilova?
Herman: To je epska pesma, koja po prvi put nije brza. Obično imamo neku brzu deonicu u svakoj pesmi, čak iako ona nije brza. Iznenađujuće, toga u ovoj pesmi nema. Probali smo da uradimo nešto drugačije. Ali kada je budete čuli pomislićete „da, ovo je Dragonforce„. Ne sumnjam da jednom kada čujete gitaru i solaže, sve dođe na svoje mesto. Zapravo je duga 11 minuta, pogrešio sam u jednom od prethodnih intervjua (smeh). Samo minut je duža od jedne od naših starijih pesama, tako da nije previše duga. Mislim da je pesma „Soldiers of the Wasteland“ koju smo snimili bila duga, i brza od početka do kraja. Sve same sitne note u toj pesmi (smeh).

Otisnućete se na turneju nakon objavljivanja, i početi sa istokom, suprotno od onoga što je obično slučaj pošto bendovi obično krenu iz Evrope, preko Amerike do Azije na kraju. Prema tome, kada možemo da očekujemo turneju po Evropi?
Herman: To je problem, zato što pokušavamo da nešto promenimo svaki put. Ranije bismo uvek počeli u Velikoj Britaniji. Ali sada ne, počinjemo turneju u Australiji i Japanu, tako da svaki fan može da iskusi taj početak albuma na turneji. Onda prelazimo na SAD pa se nakon toga vraćamo u Evropu. Planiramo da ove godine završimo koncerte na turneji kojom promovišemo ovaj album. Nećemo ponavljati praksu iz ranih dana kada bismo išli na turneje u trajanju od dve godine, završićemo sve ove godine da ljudi mogu da nas vide brzo, a ne da čekaju mesec i više dana.

herman-li-dragonforce-live-metaldays-2016-photo-Marko-Ristic

Herman Li, DRAGONFORCE on MetalDays 2016 | photo Marko Ristić

Imate li predstavu ko će nastupati kao predgrupa?
Herman: Biće drugačije za svaku teritoriju. Nismo još uvek objavili predgrupe za bilo koji nastup. Znate, teško je. Uvek nam kažu ’povedite ovaj ili onaj bend’, ali nije toliko prosto. Teško je naći bend koji je u mogućnosti da odradi turneju i ima dovoljno novca za to. U našem slučaju teško je izabrati i pravi stil. Moramo da izaberemo bend u kome će publika uživati, neki bend koji od toga može da ima koristi. Ako stavimo neki black metal bend da otvara nastupe verovatno neće dobiti ništa od toga.

Pa, možda se i iznenadite (smeh).
Herman: (Smeh) Da, pretpostavljam da zavisi od toga gde nastupate.

Angra, Amorphis, Sepultura i Kreator su objavili sjajne albume, možda svoje najbolje u poslednjih desetak godina. Svi oni imaju zajedničko to što je za produkciju bio zadužen Jens Bogren. Kako uspeva da izvuče najbolje od bilo kog benda, bez obzira na žanr?
Herman: Zar je Angra dobila dobre recenzije za poslednji album?

Nemam pojma, ali je album sjajan (smeh). Od mene jesu.
Herman: Iskreno, nisam slušao nijedan od tih albuma, pa ne mogu reći ništa o tome. Došao sam do tačke u životu kada nemam vremena da slušam tuđu muziku. Pokušam kada imam vremena, ali ne mogu reći da li je album na ovom ili onom nivou ili na kom je uopšte nivou. Ionako se radi o različitoj muzici. Interesantno je što smo odlučili da Jens Bogren bude zadužen za produkciju našeg albuma zato što obično ne radi sa power metal bendovima. Izabrali smo ga zato što ne radi sa istim stvarima kao mi, tim stilom muzike. To je bila i poenta. Zato što vam ne treba neko ko razmišlja kao i ostali članovi benda Dragonforce, već neko ko će reći ’to je sranje’. Mislim, slažemo se sa njim u većini slučajeva. Ali dobro je imati drugačiju perspektivu.

To je definitivno slučaj i sa vašim prethodnim albumom i poslednjim albumom benda Angra, sa moje tačke gledišta. Ume da stvori zaista organski zvuk.
Herman: To je nešto što nam je trebalo zato što smo na prvim albuma produkciji prilazili drugačije, hteli smo da budemo kao mašine, čisto savršenstvo. Toliko smo bili opsednuti savršenim sviranjem i nakon što bi snimili nešto gledali bi u kompjuter i u taj audio zapis. Razmišljali smo da li nam je tajming savršen. Sada imamo više old-school metal pristup. Energija je važnija od savršenstva, zato što prava energija čini savršenstvo.

herman-li-dragonforce-live-metaldays-2016-photo-Marko-Ristic

Herman Li, DRAGONFORCE on MetalDays 2016 | photo Marko Ristić

Slažem se. Ako bend uspe da uhvati svoju koncertnu energiju u studiju, to je prava magija. Pre par godina ste sarađivali sa bendom Babymetal na njihovoj pesmi „Road to Resistance“ sa aktuelnog albuma „Metal Resistance“ objavljenog prošle godine. S obzirom na to da su mišljenja o njima izuzetno podeljena, da li ste imali nekih negativnih komentara na ovu saradnju?
Herman: Da budem iskren, zaista ne čitam komentare, posebno one negativne, na Facebook-u ili Twitter-u. Nekada i pročitam, ali mi isto tako brzo ispari. Zaista mi nije bitno šta ljudi pričaju zato što smo imali negativnih komentara i ranije, kada smo objavili svoj prvi album i kada smo osnovali bend. Oni zaista ne prave neku razliku zato što se čini da svako na Internetu ionako sve zna bolje od vas. Kažu da znaju bolje, ali niko ništa ne radi povodom toga. Ako je neko pametniji i ima nešto da pokaže poštovaću njihovo mišljenje. Ali ako nisu ništa uradili, naravno da imaju svoje mišljenje i vole muziku, ali mi radimo ono u čemu mi uživamo. O tome se radi. Pritom, zaista sam uživao tokom naše saradnje, bio je to najglađi projekat na kome sam radio. Mnogo glatkije nego snimanje albuma sa bendom Dragonforce (smeh). Sarađivali smo sa njima i uživo, izuzetno su profesionalni. Kada smo imali probe u to smo se uverili. Nastupili smo bez da smo ikada ranije svirali zajedno. Tada smo imali prilike da probamo i odradimo tu jednu pesmu zajedno, bilo je zabavno.

Da li ste videli njihovu scensku produkciju tom prilikom?
Herman: Zapravo ne, nastupili smo u Engleskoj na dodeli nagrada Golden Gods. Rekli su nam ’vi ste zaduženi za muziku’. Stvarno je sjajno što su mi poverili produkciju, sastavljanje svega pa čak i miks za televizijski prenos. Zato što je nastupao naš bend, imali smo više insturmenata od njih. I bilo je kul, stvarno je teklo glatko. Razumeli smo se i ono što smo hteli da postignemo.

Danny-North-Dragonforce-Baby-Metal-Download-2015

DRAGONFORCE & BABY METAL on Download Festival 2015 | photo Danny North

Sve češće viđamo bendove kao što su Ghost, Babymetal i druge koji stiču neverovatnu popularnost. Ono što ih sve povezuje je što svi imaju taj neobičan fazon ili etiketu. Da li misliš da je bendovima to potrebno da bi se probili? 
Herman: Može se reći tako, a može se reći da imaju neki X faktor. Neki bendovi imaju to, drugi ne. Iskreno, nisam slušao Ghost ali razumem to. Nikada nisam slušao ni Slipknot, ali kada smo išli na turneju sa njima pomislio sam ’OK, razumem to’Disturbed i svi ti drugi bendovi koji me ne zanimaju. Ali kada ih vidim uživo pomislim ’razumem zašto se ljudima ovo sviđa’. To je ono što ih izdvaja od drugih. Čak iako mi se ne sviđa bend, opet sam obratio pažnju na njih. Ali to ne možete da stvorite, to mora samo da se složi. Možete razmišljati o tome i siliti ga, ali na kraju ili imate to ili ne. Iskreno, mislim da je dobro što se neki bendovi izdvajaju zato što mi je muka od bendova koji se trude da zvuče isto (imitira growl). Mislio sam da će metalcore odavno umreti. Sada je već 2017. godina a i dalje se pojavljuju bendovi koji sviraju istu stvar. Jebo te! Razumem da je kul, to je neka scena, izađete i dobro se provedete. Ali muzički sebi ne postavljaju nikakve izazove. Možda zato što još uvek nisu dovoljno sazreli. Sa druge strane su bendovi kao što su Bring Me The Horizon. Iako ne volim njihovu muziku vidim da sebi postavljaju izazove i da su odveli svoj zvuk na viši nivo. Ali neki bendovi i dalje rade istu stvar. Ne sviraju svoj stil muzike, već stil koji svi ostali sviraju. To je fer, potrebno je vremena da sazrite ali mora biti prirodno, tako da sam sada sam sebi kontradiktoran (smeh). Kako ljudi mogu da sazre ako nije prirodno, to je ono što žele da sviraju i to je prosto tako. Tako da nemojte mene slušati.

Ne, razumem. Ponekad kada radim recenziju albuma ako se bend nije nimalo promenio to mi bude negativna stavka. Opet, kada slušam bendove kao na primer Saxon, iako nisu promenili stil već neko vreme to je u njihovom slučaju dobra stvar. Kod nekih bendova promene verovatno pale, kod drugih ne. 
Herman: Da, ali SaxonIron Maiden i AC/DC su sami razvili svoj stil. Neki bendovi ne razviju svoj stil već zvuče kao mnogi drugi bendovi. U tome je stvar. Jedan bend koji je razvio svoj zvuk je Trivium. Evoluirali su i sada sviraju nešto što zvuči kul. Ali drugi bendovi, ponekad ne mogu da prepoznam o kome je reč.

dragonforce-live-metaldays-2016-photo-Marko-Ristic

DRAGONFORCE on MetalDays 2016 | photo Marko Ristić

I vi ste imali svoj fazon, etiketirali su vas kao najbrži power metal bend na sceni. Kako ste se oslobodili te etikete i postali to što ste sada? Da li ste sazreli kao kompozitori, šta vas je nateralo da razvijete drugačiji pristup? 
Herman: Smešno je što nikada nismo ni razmišljali o brzom sviranju. Nikada nismo ni planirali da sviramo brzo, svirali smo tako zato što je dobro zvučalo. Svirali smo brzo zbog energije, bez da smo razmišljali o brzini. I kada su nam ljudi rekli da smo zaista brzi, rekli bismo im da nismo. Postoje thrash i death metal bendovi koji sviraju brže. Ali to je postao naš fazon. Dali su nam tu etiketu. Naprosto se desilo. Možemo reći da imamo svoj fazon ii X faktor, a to je da smo brzi čak iako to nikada nismo planirali. Ako o tome razmislite sada, čak i pesme koje nisu brze imaju energiju, zato što se trudimo da stvorimo energiju u nekim pesmama. Kada smo stigli do četvrtog albuma nismo se trudili da sviramo brzo, već da sve bude preko vrha na albumu „Ultra Beatdown“. Pesme su zaista ogromne sa toliko mnogo delova. Mogli smo snimiti dva albuma od tog jednog. Mogli smo iseći stvari iz pesama i napraviti nove pesme.

Da, po meni iako ste usporili na pesmama kao što je „Three Hammers“, i dalje se čuje da to svira bend Dragonforce, iako ta pesma nije nešto što će ljude asocirati na vaše ime. Većina će verovatno pomisliti o pesmi „Through the Fire and the Flames“, koja je bez sumnje vaš najveći hit. 
Herman: Donekle je smešno, zato što su se fanovi žalili kada smo izbacili pesmu „The Game“, gde su nam pričali šta je kog đavola ovo. Dragonforce su promenili stil. A na toj pesmi smo bili još brži! A ludo je to što kada smo izbacili pesmu „Cry Thunder“, koja je spora pesma, niko se nije žalio. A to je naš najveći preokret u stilu. Nikada ranije nismo svirali sporije pesme. Suludo je!

Ja sam iskreno obožavao prethodni album, i jedva čekam sledeći. Pesma „Three Hammers“ je po mom mišljenju jedna od najboljih power metal pesama u novom milenijumu. Treba nam više takvih poletnih pesama kao „Hearts on Fire“ i „Three Hammers“ u žanru. A što se tiče fazona, sećam se u isto vreme kada ste potpisali ugovor za izdavača Roadrunner Records u Srbiji je izlazio časopis Metal Hammer. Bili ste etiketirani kao najbrži bend i parti manijaci uvek sa pivom u ruci. Kako ste prevazišli taj imidž. Da li ste doživeli neki poseban trenutak ili mamurluk koji je prelomio?
Herman: Bili smo parti manijaci. Iskreno, ne mogu da se žalim na to vreme zato što smo se predobro zabavljali. Oko nas je bila sjajna žurka, odličan provod. Ali pretpostavljam da među svim tim ostalim bendovima koji su se dobro zabavljali niko nije svirao solaže i pravio žurke (smeh). Niko nije svirao ovu vrstu muzike i dobro se zabavljao u isto vreme, svi oni su bili veoma ozbiljni. Mi smo to radili i kada bi otišli na turneju ludo bi se provodili. Suludo je što su naši klavijaturista Vadim Pruzhanov i gitarista Sam Totman školovani muzičari koji su studirali klasičnu muziku. Nismo samo gomila pijanica koja se okupila da bi išla na turneje i opijala se čisto da vidimo šta će od toga ispasti. Ali ne biste želeli da se jednog dana nakon svih tih godina na turnejama kajete zato što ste sedeli u hotelu i visili na internetu ili Skype-u. A brze stvari, to potiče od toga što su nas ljudi doživljavali kao brze u odnosu na ono što je tada bilo popularno.

Pitao sam te to zbog intervjua koji sam nedavno pročitao. Vaš sam fan od prvog dana i jasno se sećam rasprava sa drugim ljudima koji su tvrdili da nemate pojma da svirate uživo i da ste užasni, da je sve to našminkano u studiju. Tako da mi je drago da ste to razjasnili. 
Herman: Mislim, nema sumnje da danas zvučimo sto puta bolje uživo nego tada. Bilo je dana kada bismo morali da popijemo Red Bull pre izlaska na binu zato što jebeno nismo spavali. Ali i dalje smo ovde, i moram da kažem da ako kažete da smo užasni, znajte da smo se prokleto dobro zabavljali. A i dalje smo ovde, izdajemo nove albume. A bilo je i sjajnih nastupa, ali i onih koji nisu zvučali dobro na Youtube-u. To je to kada se sve složi. Imali smo dosta sranje nastupa, moram priznati. Ali uspeli smo da to popravimo i mislim da je to bilo jedno veoma poučno iskustvo. Da sam tada znao sve što znam sada, nastupi bi bili mnogo bolji a mi mnogo profesionalniji. Ali dosta toga bismo propustili. Niko ne može reći da smo koristili kompjutere zato što očigledno nismo.

Znam da ne zavisi od vas, ali da li postoji šansa da posetite i naš region na ovoj turneji? 
Herman: Uvek radimo na tome da održimo što više nastupa, i to je nešto za šta niko ne može da tvrdi da lažem zato što stvarno radimo na tome da sviramo što više. Nikada nismo svirali u Bugarskoj, svirali smo u Rumuniji prvi put prošle godine. Tako da se polako širimo na Istočnu Evropu. Ljudi zaista žele da nas vide, ali je teško naći organizatore.

dragonforce-live-metaldays-2016-photo-Marko-Ristic

DRAGONFORCE on MetalDays 2016 | photo Marko Ristić

Sledeće godine je 15 godina od izdavanja vašeg debi albuma „Valley of the Damned“. Da li planirate da to proslavite, objavite novu verziju albuma ili ga svirate u celosti?
Herman: Nema šanse! To je bilo 2003. godine?

Da, a sledeća je 2018. godina.
Herman: Sranje (smeh). Pričali smo o tome. Ali smo shvatili da ne možemo da uradimo turneju i proslavimo 15 godina od izdavanja prvog albuma bez originalnog pevača. Ne bismo radili nešto tako. Radili bismo godišnjicu albuma i Marc bi pevao pesme koje nije pevao na albumu. Nema nikakvog smisla. Tako da ne predviđam bilo kakvu proslavu.

Da li ste ti i ZP Theart i dalje u kontaktu, ili ste se rastali u lošim okolnostima? 
Herman: Fred je skoro pričao sa njim. Ionako me niko u bendu ne voli (smeh). Mislim da u bendu svako ima svoje prijatelje sa kojima se slaže. Fred se tada slagao sa ZP-em i često su se družili. Ja se nisam baš previše družio sa njima. Više sam se družio sa Sam-om, Vadim-om i Dave-om. Svi imaju drugačije zanimacije kada nisu na turneji. Nije kao da se šestoro ljudi stalno druži. Ponekada možda, ali svako ima svoj fazon.

Fanovi uvek zamišljaju bendove kao velike, srećne porodice, ali pretpostavljam da to nije uvek slučaj.
Herman: Svi se slažemo u bendu. Ali sada razumem da kada nisam na turneji ne moram da se viđam sa ostalim članovima benda. Ionako ih stalno viđam. Kada sam bio u Los Anđelesu i Sam je bio tamo i videli smo se svega jednom ili dva puta. Mislim, nije me ni znao i nije kao da moram da se viđam sa njim. Videću ga sada pa tek za par meseci.

Da li imaš neku poruku za fanove u Srbiji i naše čitaoce?
Herman: Nadam se da ćemo vas posetiti nekada. Ovo je prvi put da sam zapravo u Srbiji. Dopisivao sam se sa prijateljem koji je iz Srbije a živi u Velikoj Britaniji i pitao sam ga šta ovde ima da se radi. Ali nemamo baš vremena za to. Ovde smo poslom. Ali nadam se da ćemo vas posetiti na nekoj turneji. Javite nam se internetu da želite da nas vidite da znamo da imamo fanove i ovde!

O autoru

Jovan Ristić

Editor

Contact
jovan@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.