Helloween – 20 godina ispunjene zakletve

Iako danas uživaju kultni status i pripisuje im se zasluga za nastanak power metal žanra, put do uspeha benda Helloween u više navrata bio je trnovit. Nakon što je osnivač Kai Hansen napustio sastav, u bendu su se oformile grupe od kojih je svaka vukla dalji razvoj u svom pravcu. Kao rezultat te borbe za prevlast pevač Michael Kiske i bubnjar Ingo Schwichtenberg otpušteni su iz benda, a na njihovo mesto su došli pevač Andi Deris (Pink Cream 69) i bubnjar Uli Kusch (Gamma Ray). Iako su imali težak zadatak da dokažu fanovima da su dani eksperimentisanja sa zvukom za njima, ovi veseli Nemci postigli su i više od toga: objavili su album koji je u isto vreme odao poštovanje korenima ali i usmerio bend u novom, svežijem smeru.

Pre 20 godina, 29. februara 1996. osnivači power metal žanra HELLOWEEN objavili su svoj sedmi studijski album pod imenom „Time Of The Oath“, koji je po mnogo čemu jedan od najvažnijih za ovaj bend. Nakon što su albumom „Master Of The Rings“ dokazali javnosti da su na pravom putu ka oporavku od neuspeha albuma „Pink Bubbles Go Ape“ i „Chameleon“, koje su i fanovi i novinari u to vreme dočekali na nož, ovim albumom dokazali su i da je u početku kontroverzan izbor da Andi Deris preuzme ulogu pevača a Michael Kiske dobije crveni karton ipak bio najbolja odluka za bend.

„Time Of The Oath“ je bio jasan omaž stilu koji je bend uobličio legendarnim albumima „Keeper Of The Seven Keys“. Tome svedoči i povratak maskote, figure pod kapuljačom nazvanom „Keeper“ koja krasi omot ovog izdanja za koji je bio zadužen Martin Zeissler, kao i bundevice koje su oslikavale svaku pesmu a koje je nacrtao Frederick Moulaert, koji je sarađivao sa bendom na gorepomenutim kultnim albumima. Pored svega toga, bend je insistirao da se u ulozi producenta ponovo nađe Tommy Hansen, deo pobedničkog tima koji je učestvovao u snimanju albuma „Keeper Of The Seven Keys, Part 2“.

Iako album nije u potpunosti konceptualan, jedna od tema koje prožimaju album su Nostradamusova proročanstva o Trećem svetskom ratu na kraju 20-og veka, u koja je bend naivno verovao, dok je druga tema malo ličnije prirode. Naime, nakon što je otpušten iz benda, bivši bubnjar i osnivač Ingo Schwichtenberg zapao je u depresiju i okrenuo se drogama, te je kao posledica toga izvršio samoubistvo 8. marta 1995. godine bacajući se pod voz. Stoga je i ceo album posvećen sećanju na njega i sudeći po gitaristi Michael-u Weikath-u „‘Time Of The Oath’ je album koji bi se Ingo-u verovatno dopao„.

Na ovom albumu se oseća da hemija između sveže oformljene postave cveta nakon turneje kojom je bend promovisao album „Master Of The Rings“, te je to ujedno i prvi album na kome je svaki član benda dobio zaslugu za neku pesmu (iako se materijal koji je napisao basista Markus Grosskopf našao među B-stranama albuma). Posebno se istakao bubnjar Uli Kusch, koji je zajedno sa Deris-om komponovao pesme „Wake Up A Mountain“, „A Million To One“ i „Anything My Mama Don’t Like“, koje su među veselijim numerama na albumu. Gitarista Roland Grapow je takođe u tandemu sa pevačem napisao mračnu, naslovnu pesmu albuma. Ipak, tim koji su činili Weikath i Deris zaslužan je za neke od najboljih pesama na albumu: „We Burn“, „Kings Will Be Kings“ i „Before The War“; i za hitove koji su i dan danas neizostavni deo repertoara kao što su „Power“, „Steel Tormentor“ ili „Forever And One“, za koju i danas Deris tvrdi da mu je omiljena koju je snimio sa bendom.

Uprkos činjenici da je „Master Of The Rings“ bio srdačno primljen od strane fanova koji su otpisali ovaj bend „Time Of The Oath“ je bio album koji je Helloween vratio na put stare slave te je petorka za sobom ostavila male klubove i ponovo punila koncertne sale širom Evrope. Kao specijalni gost na Evropskom delu turneje nastupao je niko drugi do Bruce Dickinson, koji je par godina pre toga napustio legendarni sastav Iron Maiden i koji je u to vreme promovisao svoj aktuelni solo album „Skunkworks“.