Helloween u Sofiji – Trijumfalni povratak power metal legendi

Svetla se gase, a ogroman ekran baca svetlost na veliku crnu zastavu ispred bine. Siluete članova benda izlaze iz senke i zauzimaju svoja mesta. Uz veliki prasak zavesa pada, a veseli Nemci se raštrkavaju po bini dok dve figure izlaze na scenu. Dve osobe koje niko nije očekivao da će videti zajedno, posebno na istoj sceni. Publika divlja dok njih dvojica zajedno vrište „It’s Halloween!“

Gde uopšte da počnem?

Univerzum mi se već jednom nasmejao kada su se Faith No More ponovo okupili. Bend koji je duboko promenio moje viđenje muzike ponovo na bini koji sam van svake šanse imao prilike da vidim uživo. Dva puta! Verovao sam da kad su čuda u pitanju, ovo je bilo moje jedno, i bio sam zahvalan na tome.

Ali grdno sam se zajebao.

Helloween @ Arena Armeec, Sofija, 2017 | Foto : Jovan Ristić |  Kliknite da pogledate galeriju

Faith No More su možda promenili moje pojmljenje muzike, ali su HELLOWEEN krivi što sam se u nju tako ludački zaljubio. Od momenta kada sam čuo njihov 13-miniutni epik „Halloween“ znao sam da je ovo muzika koja me pokreće, koja može da mi izmami i smeh i suze. Ali, kao što već znate, taj Helloween je nestao i pre nego što sam se rodio ili bar bio sposoban da sklopim bilo kakvu reč.

Pretpostavljam da znate priču o albumu „Keeper of the Seven Keys“ i raspadu klasične postave benda koji je nakon njega usledio. Ako ne znate, možete pročitati tu priču ovde. Ali bend nije izgubio na snazi nakon što je Michael Kiske, glas koji je toliko visoko vinuo Helloween, izbačen iz benda. Može se reći da su uhvatili dodatni zalet kada je za mikrofon došao Andi Deris.

No i pored toga, fanovi su oduvek bili podeljeni na one koji su ostali uz bend i nakon toga i one koji nikada nisu prežalili raspad klasične postave. Čak i oni prvi, u koje spadam i ja, uvek su se pitali kako bi izgledalo kada bi se članovi benda pomirili i još jednom izašli na binu, za stara vremena. Sinoć su se ti snovi ostvarili.

Helloween @ Arena Armeec, Sofija, 2017 | Foto: Jovan Ristić | Kliknite da pogledate galeriju

Ako pripadate onog grupi koja je ovu turneju negodovala uz optužbe da je „sve to za pare“, da ste čuli i videli neverovatnu hemiju između članova benda dok su prašili klasike koji su Helloween postavili na vrh scene, shvatili biste da razlog nije bitan. Ni bendu, ni publici koja je pevala, plakala i skakala uz vanvremenske klasike, sada sa još jednim pevačem i još jednim gitaristom.

Bugarska je bez sumnje jedno od mojih omiljenih mesta kada su koncerti u pitanju. Kladim se da nijedan bend nikada nije izašao iz ove zemlje razočaran. Čak i bendovi koji kod nas skupe jedva 200 ljudi, u Bugarskoj skupe bar pet puta toliko. A ti ljudi koji na koncerte dolaze ne dolaze samo da izbleje, već da tamo ostave srce. Nešto što kod nas ne viđamo prečesto. Zato i nemamo ovakve koncerte, već moramo da se cimamo u Bugarsku, Slovačku ili Rumuniju.

Helloween @ Arena Armeec, Sofija, 2017 | Foto: Jovan Ristić | Kliknite da pogledate galeriju

Prema tome, nije čudno što su Helloween uspeli da popune jednu od najvećih, ako ne i najveću arenu u Sofiji, Armeec Arenu koja je otprilike velika kao naša beogradska. Organizator Bulgarian Live Music postarao se da sve prođe glatko, uz malo zakašnjenje koje nikome nije previše smetalo. Od samog ulaza, gužva na štandu sa majicama je bila ogromna, kao da su iste delili besplatno. Nije ni čudo što su se ispred ovog štanda kao i štandova sa pivom pravili ogromni redovi, kada je sala bila prepuna u parteru i na tribinama. Helloween su jako popularni u Bugarskoj, ali činjenica da su popunili ovoliki prostor i mene je prijatno iznenadila.

Ali niste ovde zbog statistika, već utisaka. Stoga, dosta ekspozicije. Ono što je ostavilo najveći utisak na mene je hemija između članova benda, bivših i sadašnjih. Njihov odnos je neverovatan i svi su to osetili. Poseban prizor su bili Andi Deris i Michael Kiske zagrljeni kao najbolji drugari bez imalo sudara ega, iako su fanovi godinama vodili nesnosne debate ko je bolji i čiji je veći. Sinoć smo videli da obojica imaju nešto posebno zbog čega zaslužuju mesto u ovom bendu. Naravno, suvišno je pominjati kako Michael Kiske peva ili Andi Deris vešto animira masu. Ono što moram da pomenem kao neko ko je Helloween gledao pet puta je da je Andi Deris zvučao bolje nego na bilo kojoj turneji do sada. Njegova izvedba zahtevnih klasika kao što su „Sole Survivor“, „How Many Tears“ ili „I Can“ je bila besprekorna.

Helloween @ Arena Armeec, Sofija, 2017 | Foto: Jovan Ristić | Kliknite da pogledate galeriju

Andi je uz Kiske-a otpevao par klasika iz njegovog vremena, a Kiske je uzvratio uslugu i gostovao na par pesama snimljenih sa Andi-jem za vokalom. Čuti pesme poput „Forever and One“ i „Why?“ u duetu je nešto o čemu nisam ni sanjao, a opet nešto što zvuči tako prirodno. Iako sam očekivao da će se Kai Hansen pridružiti bendu na pesmama u čijem je snimanju učestvovao, on je odsvirao ceo set uključujući i pesme nastale nakon njegovog izlaska što je za svaku pohvalu. Pored toga, Hansen je otpevao i blok pesama sa prvog EP izdanja i debi albuma „Walls of Jericho“ na radost najstarijih fanova, što je po meni bio jedan od vrhunaca koncerta. Bend je odao počast i bivšem bubnjaru, kako se Ingo Schwichtenberg na ekranu pridružio solaži na bubnjevima koju je izveo trenutni bubnjar Dani Löble. Koncert je trajao čitava tri sata, što ni mnogi mladi bendovi ne mogu da izvedu. Ako mene pitate, ne bi mi smetala još tri.

Jedina zamerka koju imam je to što je zvuk bubnja ugušio sve ostale instrumente, barem blizu bine. Srećom na vreme sam se povukao kod miksete gde je zvuk bio sasvim fin, te sam uživao u ostatku nastupa. Trebalo mi je dosta vremena da shvatim šta se dešava. Bio sam u transu tokom većeg dela koncerta i nisam mogao da prihvatim da se ovo dešava i da se dešava meni, ovde i sada. Valjda je to normalno kad gledate koncert svog života.

Helloween @ Arena Armeec, Sofija, 2017 | Foto: Jovan Ristić | Kliknite da pogledate galeriju

Srećom iz transa me je trgnula legendarna „Eagle Fly Free“ koju je Kiske savladao bez imalo muke. Ovo se stvarno dešava! Isto mogu da kažem i za drugi trinaestominutni epik „Keeper of the Seven Keys“ koji do sada nisam uživo čuo u celosti. I drago mi je zbog toga, pošto sam upravo u ovim uslovima sanjao da ću je čuti. Bend je nastup završio uz dva hita, „Future World“ i „I Want Out“, te se oprostili od publike uz narandžaste balone sa tikvama i konfete, koji su dodatno pojačali vizuelni dojam koncerta.

Koliko god da se trudim da ostanem objektivan, videti svoj omiljeni bend ponovo na okupu ume da vam sjebe unutrašnju hemiju. Živimo u vremenu kada se nostalgija isplati, no meni je drago što mlađi naraštaji imaju priliku da vide bendove kao što su Guns N’ Roses, Dokken ili Helloween sa ovim ljudima, koji god da je razlog za to. Što se benda Helloween tiče, iako sam nisam bio siguran na šta će to ličiti, pokazali su da i dalje ove pesme sviraju sa puno strasti, plaćalo se to dobro ili ne. Pre nastupa mi tračevi da bi bend mogao da snimi album u ovoj postavi nisu baš zvučali primamljivo, ali se sada potajno nadam da je to tačno. Za stara vremena.

Helloween @ Arena Armeec, Sofija, 2017 | Foto: Jovan Ristić | Kliknite da pogledate galeriju