RECENZIJE RECENZIJE ALBUMA

HAVOK- „Conformicide“ (2017)

Written by Hardwired Crew

HAVOK
Conformicide
Thrash Metal
(Century Media 2017)

U sveopštoj poplavi političke korektnosti i mlaćenja prazne slame, ovaj album je osveženje kao recimo prava domaća slaninica sa lukom nakon nebrojeno mnogo obroka (čitaj: preslušanih albuma) koji su gluten free.

HAVOK s ovim albumom ne izmišlja toplu vodu. Ne eksperimentiše sa poslednjim trendovima u metal muzici, koji god da su. Nije ni lažno nostalgičan u pogledu zlatnih dana thrash epohe. Havok je samo jedan pravi thrash band. Ništa više ali i ništa manje od toga. Na sve to, sama kovanica „Conformicide“ bi trebalo jasno da nas uputi kuda ovaj album lirički plovi.

Sledeći analogiju luka i slaninice, ako je thrash – slaninica, onda bi taj prljavi punk momenat koji provejava kroz neke pesme na „Conformicide“ albumu – onaj luk koji ukus slanine čini još intenzivnijim i boljim.

Već prva stvar, FPC sublimira ceo album : melodično razlaganje na početku pesme, karakteristično za thrash, očekivana eksplozija distorzije i duple bas pedale nakon toga…i onda sledi mamojebeni bass slap kao da ga je Thundercat lično odsvirao.

Mali offtopic- za one koji ne znaju, Thundercat je zajebao i Fleu (RHCP) i Les Claypoola. Basista koji u svojoj biografiji ima saradnju sa njuškama kao što je Kendrick Lamar i 9 godina staža u  Suicidal Tendencies, a usput i stiže da snima svoje ZaPPatističke albume, kao što je Drunk iz 2017. Za one koji ga još nisu slušali, marš na Youtube i preslušajte ceo album!!! Ovo posebno važi za Zappine fanove.

Nazad na Havok. FPC, koliko sam shvatio, je skraćenica za Fuck Political Corectness i Havok, za razliku od mnogih punk bendova sa klišeiziranim stihovima, gađa u samu srž konstatacijom „Political correctness is a social disease“ (ceo tekst OVDE) Još kad na 2:50 krene klasičan masni punk, pogo može da počne. Odlično otvaranje albuma.

Hang ‘Em High je tekstualno uperen ka „unutrašnjem neprijatelju“ i političkoj/ekonomskoj eliti (The enemy is not coming overseas(…) Selling out to the highest bidder. Politicians and big business- the united snakes of America) Muzički, to je punokrvni thrash stvoren za mahanje masnom kosom i izbacivanje vaški iz iste na 10 metara oko sebe. Samim tim verovatno favorit za old school metal bratiju, dok Dogmaniacal nastavlja u istom rezačkom thrash-in-your-face ritmu i u tekstu povlači staro pitanje o religioznoj zaslepljenosti.

Intention to Deceive je vrlo jasna poruka o medijima, što bi otprilike u tefteru o političkoj korektnosti nakon teme o  političarima i religiji definitivno bila sledeća tema koju ovde uspešno pokrivaju. Ingsoc je skoro pa instrumental ali i ono malo teksta isporučuje snažnu poruku, naslanjajući se većinom na citate iz Orvelove poznate knjige 1984 (War is peace. Freedom is slavery. Ignorance is strength). Definitivno nije hit na prvu loptu iako je bio prvi singl, ali stvar zakiva kao ekser u trulo drvo, svaki put sve dublje u mozak.

Masterplan je definitivno za fanove onoga što je Metallica u svoja prva dva albuma radila i opet temu vraća na religiju. Peace in Pieces mi ne donosi ništa novo iako ima solidnih „prog metal“ momenata, a Clamining Certanity takođe nastavlja da gura album nizbrdo. Ovo je u neku ruku i očekivano, jer nakon toliko opasno dobrih stvari koje drže slušaoca u napetosti, mora da usledi lagani pad. Srećom to ne traje previše, jer već nakon te dve pesme, kreće Wake Up i mašina opet kreće uzbrdo iako ne istom brzinom i kvaltietom kao prva polovina albuma.

Album zatvara Circling the Drain koja se konceptualno odlično uklapa u završnicu na svim nivoima albuma. Tekstualno je početak vrlo dvosmislen – It’s said that all great things eventually come to an end  što me navodi na pomisao da Havok sami sebi čestitaju na ovom albumu  da bi poslednji stihovi zakucali taj još jedan nedostajući ekser u sanduk političke korektnosti.

Konkretno, nakon što su obradili sve teme, u poslednjim stihovima poslednje pesme Havok daje svoj zaključak: On the verge of a total collapse, the whole world thrown into the fray. Entering the final stages, but it doesn’t have to be that way.

Muzički, album bi bio solidna trojka. Tekst i sam koncept albuma diže ocenu za celu zvezdicu, ali par stvari koje album rolaju nizbrdo, spuštaju ocenu za pola zvezdice. Možda ovo nije najbolja slaninica koju sam pojeo, ali sigurno prija. Uz Warbringer album ove godine (koji mi je muzički još luđi), Conformicide je sigurno kandidat za vicešampiona godine u thrash metalu.

Vicešampiona jer je prvo mesto rezervisano za prejebeni KreatorGods of Violence” (koji možete preslušati OVDE) ali o tom potom….

Piše Teodor Radović

Lista pesama:

01. F.P.C.
02. Hang ‘Em High
03. Dogmaniacal
04. Intention To Deceive
05. Ingsoc
06. Masterplan
07. Peace Is In Pieces
08. Claiming Certainty
09. Wake Up
10. Circling The Drain

3

U sveopštoj poplavi političke korektnosti i mlaćenja prazne slame, ovaj album je osveženje kao recimo prava domaća slaninica sa lukom nakon nebrojeno mnogo obroka (čitaj: preslušanih albuma) koji su gluten free.

O autoru

Hardwired Crew