HAMMERFALL – „Built To Last“ (2016)

I pored činjenice da album okružuje toliko promena, „Built To Last“ je stari dobri HammerFall na koji smo navikli. Oni koji su bend voleli ranije, voleće ga i dalje; oni koji nisu neće previše promeniti mišljenje. Pesme na albumu su u njihovom maniru, skovane za koncertne nastupe i namenjene onima sa nedostatkom tradicionalnog heavy metal zvuka u krvi. Tako je „Hammer High“ izuzetno pevljiva stvar koja igra na nostalgiju nešto starijih fanova, po tome da vas vraća u zlatne dane ovog benda prizivajući sećanja na hitove kao što su „Let The Hammer Fall“. Zapravo je toliko uspešna u tome da možete da progledate kroz prste jezivu sličnost sa pesmom „Over the Hills and Far Away“ koju je snimio legendarni Gary Moore, a obradila symphonic metal senzacija Nightwish. Iako su se dugo trudili da se ograde od etikete power metal, neke od pesama na ovom albumu rade upravo suprotno. Pesme „Dethrone and Defy“ i dinamična „Stormbreaker“ su čist omaž ovom žanru, ali i ranijim albumima benda HammerFall. Stoga ćete verovatno imati želju da nakon slušanja ovog albuma još jednom poželeti da zavrtite „The Dragon Lies Bleeding“ i u nostalgičnom zanosu plastičnim mačem jurišate na pozere. Šta, nemate plastični mač? Nema veze, zaboravite.

Ono što pesmama daje posebnu draž  je činjenica da pored toga što zvuče kao HammerFall iz najboljih dana, ipak nose određenu dozu zrelosti i zvuče kao bend koji iza sebe ima 10 albuma. Na albumu se nalazi i obavezna balada u vidu pesme „Twilight Princess“ u kojoj Joacim-ov vokal posebno dolazi do izražaja. Pesma koja zatvara album, „Second to None“, je iznenađujuće progresivna sa dosta promena u strukturi, sjajnim klavijaturama i pesma koja će vas lako upecati. „Second to None“ predstavlja HammerFall u najboljem izdanju i ostavlja vas žednim da čujete još.

Sa druge strane, uvodna numera „Bring It!“ postiže upravo suprotan efekat. Ova pesma nikako ne predstavlja dobar izbor za uvodnu numeru, i sa rifovima iz Saxon-ove korpe za donacije i refrenom koji prosto ne postoji mnoge može naterati da odustanu od ostatka albuma. Zapravo, rekao bih da su slabi refreni najveća mana ovog albuma i jedino što ga deli od titule doslednog naslednika kultih albuma iz 90-ih. Strukture pesama su odlične, dinamika drži slušaoca u neizvesnosti, ali na mestima gde refren treba da donese kulminaciju, da vas ponese i ureže vam pesmu u sećanje stoje figurativne crne rupe. Pričamo o bendu koji je snimio „Hearts on Fire“, „Heeding The Call“ ili „Renegade“, koji nisu niti previše kompleksni niti previše dubokoumni, ali koje i dalje pevamo sa istim žarom nakon deset i više godina. Sa ovim albumom to nažalost verovatno neće biti slučaj.

Ipak, bez previše filozofije za kraj bih se vratio na početak recenzije: ko je bend voleo ranije, voleće i ovaj album. Oni koji su bend otpisali možda će naći neke poznate elemente koji će ih naterati da bendu daju još jednu šansu. Oni koji su ih mrzeli, neće previše promeniti mišljenje. Stoga je „Built To Last“ još jedan solidan HammerFall album, ništa više i ništa manje od toga. Kao što je sam frontmen Joacim Cans za naš časopis izjavio: „Ako se ljudi žale i misle „sve je potpuno isto“ možda ova muzika nije za njih. ‘To zvuči kao HammerFall’. Odlično, zato što mi jesmo HammerFall.“

Piše Jovan Ristić