Momak iz Grčke koji je počeo karijeru sa bendom koji pripada jednom od najnepopularnijih žanrova, koji nije stajao, koji nije odbijao nijednu priliku niti se plašio marljivog rada, sada svira sa jednim od najvećih ikona heavy metal zvuka. Šta Gus G ima da poruči? Ne odustajte! Prilikom njegove posete Beogradu, gitarista benda koji predvodi Ozzy Osbourne i svog matičnog sastava Firewind govorio je za naš portal o aktuelnom solo albumu, budućim izdanjima, grčkoj muzičkoj sceni i drugim stvarima.
Gus G, photo Tim Tronckoe
Pozdrav i hvala ti što si pristao na ovaj intervju. Krenimo od tvog aktuelnog solo albuma „Brand New Revolution“. Mnogi gitaristi najčešće snimaju instrumentalne solo albume kako bi pokazali svoje umeće, kao što je slučaj sa uvodnom pesmom „The Quest“. Ti si ipak oba albuma snimio sa gostujućim vokalima. Kako si se odlučio na ovaj pristup za svoj solo materijal?
Gus G: Nikad mi nije išlo za rukom da snimam cele instrumentalne albume. Snimio sam par instrumentala tu i tamo. Mislim da je kul kada na albumu imate takvu pesmu da biste ga začinili, da imate i vokalnih i instrumentalnih stvari, ali ceo album sa instrumentalima mi zvuči dosadno. Uvek sam bio tip koji voli pesme sa tekstovima, sa dobrim refrenima i dobrim vokalima. To je moja pozadina, zvuk u kome uživam. Mislim, volim i instrumentale. Volim Satriani-a i Steve-a Vai-a, Yngwie-a i sve te muzičare, ali sam uvek voleo da sviram sa celim bendom. Pored toga, razmišljajući o svojim solo nastupima voleo bih da budu višestrani. Ne mogu da zamislim sebe na bini kako 70 ili 80 minuta sviram instrumentale, to bi smorilo publiku. Osim ako niste Jeff Beck (smeh).
Pomenuo si već da si svoj drugi solo album snimao u dva navrata, jednom tradicionalno u studiju sa celim bendom, i drugi put modernom metodom snimanja jednog po jednog instrumenta. Koji od ovih metoda preferiraš? Da li voliš da uhvatiš tu živu magiju ili da radiš pod svojim uslovima?
Gus: Sviđa mi se ta sesija koju smo snimili u Los Anđelesu. Zadesili smo se tamo nakon jedne kratke turneje i producent Jay Tuston je predložio: „Hajde da okupimo bend i probamo da snimimo tako“. Snimili smo materijal i ispalo je sjajno. Nakon povratka u Grčku završio sam rad na albumu. Ali trudio sam se da održim taj osećaj zato što smo već bili poučeni tim iskustvom. Naravno, prvo smo snimili bubnjeve pa onda sve ostalo. Ali ipak smo se trudili da stvorimo istu energiju. Već smo je imali, ostala je sveža. Znali smo da ne možemo da se vratimo u Los Anđeles da okupimo ekipu zato što smo bili u Evropi i trudili smo se da uradimo što bolji posao. Koji metod mi se više sviđa? Zavisi od situacije i vrste albuma kakav želite da snimite. To je bila sugestija tadašnjeg producenta, koji je želeo da uđemo u studio i probamo nešto drugačije. I drago mi je da jesmo. Ponosan sam na to kako je album ispao.
Mnogo sjajnih pevača je nastupilo na tvojim solo albumima. Da li postoji neko sa kim bi voleo da sarađuješ u budućnosti, idol iz detinjstva ili neko koga ceniš?
Gus: Radio sam sa mnogo poznatih imena i sa ljudima koji imaju svoje karijere i zaista bih želeo da radim nešto sa nekim ko je nepoznat u budućnosti. Voleo bih da sam otkrijem nekoga, možda na Youtube-u ili na lokalnoj svirci i pružim mu šansu koju su drugi pružili meni. Voleo bih to da uradim nekada u budućnosti.
Okrenimo se malo bendu Firewind. Vredno radite na albumu koji će naslediti izdanje „Few Against Many“ iz 2012. godine. Mnogo toga se promenilo u bendu u prethodnih četiri godina, prvenstveno činjenica da imate novog pevača i da ste bili na dugoj pauzi. Kako će sve ovo uticati na novi materijal?
Gus: Svakako će imati uticaja na materijal. Imate druge ljude koji donose svoju inspiraciju i unose deo sebe u miks. Iskreno, novi pevač i nije tako nov. Zove se Henning Basse i svirao je sa nama na turneji 2007. godine. Naši fanovi ga poznaju i kako nam je tada pomogao u veoma kritičnom trenutku mislili smo da je on najbolji izbor. U bendu Firewind ja sam oduvek bio zadužen za 80% muzike, tako da ne verujem da će biti toliko drugačije nego ranije. Ali naravno, novi vokal će doneti novu perspektivu zvuku, bez sumnje. Ali već smo prošli kroz sve to i nekako smo uvek uspeli da evoluiramo u nešto novo ali zadržimo srž koja čini bend Firewind. Uveren sam da će to biti slučaj i ovog puta, želim da kombinujem sve dobre elemente iz prošlosti i sa Henning-om za mikrofonom otvorimo novo poglavlje u istoriji benda.
Gus G i Jovan Ristić tokom intervjua, photo Katarina Rađenović
Tvoji solo albumi su naginjali ka hard rock i AOR žanrovima. Da li će novi materijal benda Firewind naginjati u istom pravcu sa dosta uticaja progressive zvuka ili planirate da se okrenete korenima, kako je Henning power metal pevač?
Gus: Očigledno, pošto sada imam solo albume da snimam šta god mi padne na pamet. Mislim da Firewindtreba da ostane dobar power metal bend, najbolji power metal bend koji možemo biti. Mislim da smo napravili grešku u prošlosti kada smo probali da poreknemo to da smo power metal bend, zato što naši fanovi vole taj žanr. Nismo stavili tu etiketu na sebe, drugi su to učinili. I to je kul, nije mi bitno. Mislim da će novi album biti više power metal od power metala. Na kraju dana, kada se zapitate „Da li može da bude više power metal od ovoga?“ odgovor će biti „Ne može“. Ne može biti više power metal od toga.
Verovao ili ne, nadovezao si se na moje sledeće pitanje. Kako gledaš na power metal scenu danas? Da li misliš da je žanr mrtav i da ga održavaju samo veterani koji su započeli taj pokret kao ste vi, Stratovarius pre vas ili Helloween na samom početku?
Gus: Mislim da je power metal bio najmanje kul žanr dugo, dugo vremena. Ovu vrstu muzike definitivno ne svirate zbog slave i novca. Svirate je da biste se osećali dobro. Ali publika je iskrena i verna. Iako nismo nastupali tri godine, naši fanovi su i dalje tu i čekaju. To je ludo kada malo bolje razmislite. Razmislite o svetu u kome živimo i kako se sve brzo odvija. Ako gledate film, zaboravite šta ste gledali istog trenutka kada izađete iz bioskopa.
Da, posebno sada kada se muzika sluša na internetu.
Gus: Da, muzika se sluša preko interneta kao brza hrana, kao da idete u McDonalds. I iznenađen sam što su fanovi i dalje tu i čekaju na nas. To je blagoslov. Nisam siguran kakvo je stanje žanra danas. Svi stariji bendovi su i dalje tu, i dalje sviraju. Mislim da niko nije velik kao pre 20 godina, ali kao što sam rekao fanovi su odani. Za mene je to mnogo važnije od toga da budete hit meseca. Ako ste trenutno popularni ne znači da imate sigurnu karijeru narednih 20 godina. Ono što mi radimo je drugačije. Sviramo već 15 godina i nastavljamo i dalje. Za mene je to izuzetno važno.
Nedavno ste imali par nastupa. Kakav je bio prijem?
Gus: Da, svirali smo na krstarenju 70.000 Tons of Metal i bilo je stvarno zabavno. Imali smo dva nastupa i bilo je fino zato što je bilo opuštajuće. Jasno mi je zašto su takvi festivali na brodovima toliko popularni, zato što muzičari i fanovi imaju isti tretman. Svi imaju svoju kabinu, ne morate da se probijate kroz blato i prašinu, ne morate da kisnete, možete da pogledate nastup i da popijete nešto ili da se istuširate i gledate TV. Možete da odete nazad do kabine ako ne želite da ikoga vidite. A ako želite da se družite možete da odete do bara gde su svi super. Stvarno je fino. I nastupi su bili jako zabavni.
Planirate turneju po Evropi početkom sledeće godine. Šta fanovi mogu da očekuju od ovih nastupa?
Gus: To će biti best-of lista koja će se najviše oslanjati na naše najprodavanije albume „Allegiance“ i „The Premonition“. Sviraćemo i par novih pesama.
Gus G i Jovan Ristić tokom intervjua, photo Katarina Rađenović
Stekao si dosta slave svirajući u bendu koji predvodi Ozzy Osbourne. On je veteran na sceni i profesionalac. Koja bi bila najvrednija lekcija koju si naučio radeći sa njim?
Gus: Dosta sam naučio radeći sa njim. Naučio sam da više cenim vežbu i probe nego ranije. On je verovatno najdoslednija osoba na sceni. Uvek dođe ranije i nikada ne propušta nastupe osim ako se ne razboli. Ali ja nisam video da je ikada otkazao koncert. I zaista ceni što se nalazi tu gde jeste. Mislili biste da te velike rock ikone rade sve zbog novca i da ih je baš briga, ali to nije istina. Imao sam sreće što sam se našao unutar toga i video koliko strasti još uvek ima u njemu. To me veoma inspiriše, zato što ako izgubite tu strast sve ostalo nestaje pre ili kasnije. On je pritom izuzetno vredan. Nikada ne staje. Ima skoro 70 godina i još uvek ide na turneje. Nakon ove turneje sa bendom Black Sabbath siguran sam da će se vratiti da uradi još jednu solo turneju. Nastaviće da svira do poslednjeg dana, nadajmo se za nekih 30 godina. (smeh) Ali naučio sam dosta od njega, zbog njega želim da se još više ostvarim kao gitarista.
Da li možeš da nam ispričaš neku interesantnu anegdotu koju si doživeo tokom rada sa njim? Ozzy važi za jednog od najinteresantnijih likova na metal sceni.
Gus: On je prosto smešan tip. Ne možete sedeti sa njim duže od dva minuta a da vas ne zasmeje. Pritom, ne zato što se trudi da bude smešan, jednostavno je takav. On je rođeni komičar. Jedna anegdota koje se uvek setim je kada smo nastupali u Finskoj pre par godina. Znate da je tamo veoma mračno zimi, a da su dani dugi tokom leta. Bili smo tamo i čekali svoj let. Ozzy se pojavio u avionu i pitao sam ga „Hej, jesi lepo spavao sinoć“ na šta mi je odgovorio „Ne, nisam uopšte spavao“. Pitao sam ga zašto, na šta mi je odgovorio „Probudio sam se i pogledao na sat, bilo je 9.15 ujutru. Ustao sam, istuširao se i spakovao kofer.“ Međutim kada je povukao zavese, video je da je napolju mrak. Pomislio je „Šta se jebeno dešava„, a ispostavilo se da je stavio sat naopako, i da je u stvari bilo 2.45 noću. To je tako klasičan Ozzy Osbourne. Zamislite lika koji ode u krevet u 1 noću, probudi se u 3, istušira i čeka tako celo jutro.
Ozzy je trenutno zauzet oproštajnom turnejom benda Black Sabbath. Ima li priče o idućem solo albumu? Da li si radio na nekim idejama, ili si trenutno okupiran drugim stvarima?
Gus: Nemam pojma. Ja samo sviram gitaru (smeh).
Koliko uticaja si imao na konačni ishod albuma Scream i da li će se to promeniti na idućem albumu? Koliko je Ozzy-ev tim otvoren za tvoje ideje?
Gus: Kada sam ja ušao u bend ceo album je već bio gotov. Nisu imali solo deonice, pa sam komponovao sve solaže i presvirao ritam gitare zato što ih je snimio producent. Trebao im je neko ko će moći da doprinese da to zvuči kao bend što je više moguće. Bilo mi je pomalo čudno, zato što sam navikao da komponujem stvari na kojima sviram. Ali morao sam da dodam svoj stil ali zadržim ono što je karakteristično za Ozzy-ev zvuk. I dalje sam ponosan na tu ploču, s obzirom da je moj zadatak bio težak u tom pogledu što nisam pisao taj materijal. Jesam svirao solaže, ali želeo bih da radim na nečemu sa Ozzy-em od nule.
Da li osećaš neki pritisak kako se bliži rad na novom albumu kada pomisliš na komponovanje i iznošenje svojih ideja i pesama?
Gus: Znaš kako, ljudi imaju svoje ideje i očekivanja. Ako pitate 10 različitih fanova dobićete 10 različitih mišljenja kako to treba da zvuči. Ako pitate izdavača ili producenta oni će imati drugo mišljenje. Za mene, na kraju dana, to treba da zvuči kao Ozzy. Bilo da je zvuk moderniji ili retro, to mora da bude Ozzy-ev stil. Naravno, ako on peva preko matrice zvučaće kao Ozzy bez obzira na sve. Nismo još uvek vodili diskusiju oko toga gde ćemo se kretati i ko će pisati materijal sa Ozzy-em i ko će sve učestvovati na albumu. To nisu moje odluke.
Da li zaista veruješ da je ovo kraj za bend Black Sabbath. Bili smo svedoci toga da su bendovi kao što su Judas Priest, Scorpions, pa čak i Black Sabbath najavljivali oproštajne turneje i vraćali se nakon par godina.
Gus: Mislim da ovo jeste kraj. Verovatno će imati i par nastupa 2017. godine. Ne znam koliko će se to odužiti, ali verovatno do proleća. Ali više-manje verujem da je to kraj benda Black Sabbath. Pričali su o tome već neko vreme. Imali su svetsku turneju kojom su promovisali album „13“ i sada ovu oproštajnu turneju koja mislim da će biti njihova poslednja. Ali opet, nikada se ne zna.
Nije uklesano u kamenu dok god su živi…
Gus: Mislim da je tako dok god su živi i dok god 10 hiljada ljudi plaća karte da ih vidi. Čujem dosta njih kako kažu „Odustanite. Penzionišite se“. A da li biste vi to uradili? Da imate 65 ili 70 godina i da ljudi vole da vas gledaju i slušaju dok svirate svoje pesme i punite arene i stadione. Ne možete reći nekome da se penzioniše. Mislim, pogledajte bend Rolling Stones (smeh).
Upravo o tome se radi. Gledao sam Judas Priest tokom oproštajne turneje i bilo je sjajno, nastup od dva i po sata. I kada su se vratili, ta sledeća turneja bila je mnogo bolja. Halford je zvučao kako nije godinama.
Gus: Upravo. Kada vam sat otkucava i shvatite da svirate svoje poslednje koncerte, ti ljudi se verovatno zapitaju da li zaista žele da odustanu. I dalje stoje, i dalje mogu da sviraju. Razumem to. Mislim da niko ne bi trebalo da se penzioniše osim ako ne oseti da ne može više da izdrži. Morate da ostanete dosledni sebi pre svega. A svi oni, oni su i dalje žestoki.
Gus G i Jovan Ristić tokom intervjua, photo Katarina Rađenović
Nedavna studija sprovedena po podacima preuzetim sa sajta Metal Archives tvrdi da u Grčkoj ima 162 benda na milion stanovnika. Vi ste među najbolje rangiranim zemljama u Evropi posle Skandinavskih zemalja. Oni imaju oko 600 bendova po milionu.
Gus: Šest stotina!? Ali njihova populacija je mnogo manja. Mislim, Finska ima oko pet miliona stanovnika.
Da. Ali i Grčka je visoko na toj listi. Znamo da su Grci posvećeni fanovi, ali kakva je situacija kada je u pitanju stvaralaštvo? Da li je tlo toliko pogodno kada se toliko novih bendova rađa?
Gus: Mislim da jeste. Očigledno, tokom 90-ih black metal pokret je bio jak, sa bendovima kao što su Rotting Christ i Scepticflesh koji su i dalje prisutni i uživaju kultni status. Onda imate nas i… Pa mislim da zapravo nema toliko power metal bendova u Grčkoj, ili ih je bilo ali ne postoje više. Mislim da smo mi jedini melodičan bend koji je probio granice i inspirisao nove klince. Sada su klasična i stoner rock scena jake u Grčkoj. Takođe i thrash metal bendovi kao što je Suicidal Angels, koji tek šire svoja krila i organizuju sopstvene turneje, što je sjajno. Mislim da je scena zdravija, pogotovo u protekle dve godine i sa svime što se desilo u vezi sa ekonomskom krizom. Ljudi u Grčkoj vole da idu na svirke, imamo ogromnu i lojalnu bazu fanova. I ne samo fanova metala već raznih žanrova. U poslednje vreme nakon što je izbila ova kriza ljudi su odlučili da neće da plaćaju 35 evra da bi gledali bend iz Engleske ili Nemačke, već da će radije platiti 10 evra da gledaju lokalne bendove. I domaća scena je procvetala u proteklih pet godina. Ljudi su počeli da preferiraju domaće stvari. Svi uvek gledaju ka Americi, Coca Cola, burgeri i sve mora biti američko (smeh) ili uvezeno. Sada ljudi prihvataju ono što se proizvodi lokalno. Ako odete u bar možete videti znakove na kojima piše „Služimo isključivo grčko pivo“. Mislim da se to dosta prenosi i na muzičku scenu.
Pretpostavljam da i to što se trenutno događa ima uticaja. Metal je oduvek bio platforma da umetnici izraze neslaganje sa društvenom situacijom i svime. Metal je oduvek bio glas naroda i nije se stidio politike.
Gus: Mislim da je to česta zabluda o metalu. Ljudi sa strane to ne shvataju. Oni misle da je sve vezano za Satanizam i ta sranja, ali neke od najsmislenijih tekstova i značenja, teme kao što su ljudskost i osećanja, neki od najboljih tekstova su u hard rock i metal žanrovima. Najbolje ljubavne pesme su rock balade. Poslušajte bilo koju pesmu benda Scorpions. A tu ima i dosta politike. Politika i religija su dve stvari koje ne volim da diskutujem u javnosti. Mislim da ako ste muzičar ne bi trebalo da u to zalazite. Nikoga ne treba da bude briga za koga će neki gitarista glasati. Oni su ovde da sviraju i da vas nateraju da zaboravite na svoje probleme. Svi imaju svoje mišljenje. Neki odluče da ga izraze, i to je u redu.
Da, ljudi su skloni da prate mišljenje slavnih ličnosti. Lako možete uticati na masu ako to želite. Stalno vidimo naslove poput „Randy Blythe je rekao…“ ili „Corey Taylor misli…“ i mnoštvo drugih muzičara koji svoje mišljenje iznose javno. I ljudi zapravo padaju na to. Pomisle „On je moj idol, radiću isto što i on“.
Gus: Da, stvari poput „Donald Trump je sranje“ ili „Donald Trump je sjajan“. Kako god. Svakom svoje. Mišljenje je kao šupak, svako ima po jedan. A moje mišljenje je da se toga treba držati podalje. Volim da muzika i umetnost govore umesto mene. Izrazite se kako najbolje umete kroz muziku i umetnost. Nisam vrstan govornik, nikada ne bih seo na čelo tribine i diskutovao politiku. Užasavam se toga. Ali sam dobar na gitari, i to je ono što volim da radim. Znam da muzika nije najbolje sredstvo da skrenete pažnju na sebe danas, ljudi ne mare za muziku kao nekada.
Ipak, moram da se okrenem na vašu pesmu „Tyranny“. Zar nije ona po malo politički nastrojena, ili je ja loše tumačim?
Gus: Jeste, ali je tekst napisao naš tadašnji pevač Chity. On je poreklom sa Šri Lanke i verovatno je dosta toga izrazio kroz tu pesmu, svo tlačenje kome su bili podvrgnuti. Bili su britanska kolonija, i bilo mu je teško u životu dok nije uspeo da se odseli u Nemačku. Ta pesma nije napisana sa specifičnom namerom, poruka je prosto „ne treba nam tiranija“. Ne morate da izaberete stranu da biste shvatili šta se dešava u svetu. Posebno u Evropi. Toliko politički nastrojen mogu da budem. Ja sam čovek iz naroda, samo jedan od likova koji gledaju šta se dešava. Ovo sranje utiče na sve nas. Bilo da zarađujete više od nekoga pored vas, neko u vašoj porodici verovatno to oseća na svojoj koži. Ja imam članove porodice koji su imigrirali u Nemačku zato što nisu mogli da plate račune. Te stvari dotiču sve nas zapravo. Ali ne bih išao u tu krajnost da biram levo ili desno krilo.
U vašu odbranu, pesma ne zvuči kao propaganda. Ja zapravo obožavam tu pesmu zato što je to prva stvar koja me je navukla na bend Firewind. Zapravo sam prvo video spot. Kada nismo imali Youtube ili metal na televiziji imali smo CD-ove sa narezanim sranje spotovima koje smo razmenjivali, i kada ih sve pregledate nađete ono što vas interesuje.
Gus: Imam jednu smešnu priču vezanu za to. Nakon što smo snimili taj spot, izdavačka kuća mi je poslala mail u kome su pisali: „Čoveče, sinoć si bio na nemačkoj televiziji u udarnom terminu, 9 sati“. Mislim da je u pitanju bio kanal Viva. Odgovorio sam „Sjajno. Šta je to, emisija o metalu?“ na šta su mi odgovorili „Ne, neka večernja emisija. Tema je bila 100 najgorih spotova i vi i Manowar ste bili jedini metal bendovi“ (smeh). „Ali ne brini, to je dobar publicitet“, uveravali su me.
Samo da razjasnim, kada sam rekao „sranje“ mislio sam sranje kvalitet (smeh).
Gus: Ipak, naš spot je bio u 100 najgorih spotova u Nemačkoj. Sa druge strane, šta Nemci znaju o ukusu?
Da, videli smo njihove spotove (smeh).
Gus: Upravo (smeh).
Gus G i Jovan Ristić tokom intervjua, photo Katarina Rađenović
Lično sam veliki fan tradicionalne grčke muzike pa moram da pitam: kako si rastao u Grčkoj, da li je tradicionalna muzika imala uticaja na tebe kao muzičara?
Gus: Ne baš. Moja pozadina je isključivo rock ’n’ roll, ali kako sam rastao u Grčkoj to podsvesno postane deo vas. Možda način na koji sviram reflektuje to, dosta orijentalnih tema koje sviram. Naravno, slušao sam dosta neo-classical muzike i rastao sam uz muziku koju su snimali Yngwie Malmsteen, Paul Gilbert i Vinnie Moore. Ali taj orijentalni zvuk i te skale koje je svirao i Ritchie Blackmore su mi nekako prirodne zato što u Grčkoj koristimo dosta tih skala. Ne umem da sviram ništa od toga, ali nekako mi je prirodno.
Relativno nov bend Tri-State Corner je bio ogromno otkrovenje za mene sa električnim buzukijem, a njihov pevač je sada bubnjar nemačkog benda Rage.
Gus: Da, znam ih. Lucky (Vassilios Maniatopoulos) je moj dobar prijatelj.
Kakvo je tvoje mišljenje o muzičkoj industriji ovih dana, posebno kada je u pitanju tvrđi zvuk? Mislim na stvari kao što su to što se muzika radije skida i stream-uje nego kupuje, novi žanrovi se rađaju i scena deli, svi su u stanju da šminkaju svoju svirku i sve što ide uz to.
Gus: Ne bih znao. I dalje ima muzičara koji prodaju dosta ploča. Teško je suditi o tome. I dalje vidite kako neki muzičari prodaju gomile albuma, ne milione i milione ali oko pola miliona. To je itekako mnogo. A iza njih je haos, ništavilo. Ja sam tip koji živi od svog hobija. Sve to je uticalo na mene, ali sa druge strane ne pripadam onom dobu kada su bendovi imali ogromne budžete i prodavali na hiljade ploča. Uvek sam snimao albume uz pomoć štapa i kanapa, uvek sam se snalazio sa manjim budžetima i to me ne pogađa toliko. Doduše to utiče na turneje, zato što sve više bendova organizuje turneje. Ne znam, pretpostavljam da morate da nađete načina da izađete na kraj sa tim. Postoji i dosta konkurencije tako da morate da postanete bolji i snimate bolje albume. I dalje ima mnogo dobre muzike koju ljudi ne cene. A ima i mnogo sranja, i ljudi se izgube u svemu tome.
Tradicionalan način da promovišete svoju muziku je da svirate koncerte, i to nikada neće nestati. Morate da se dokažete na bini. Svako može da izgleda dobro u spotu, svako može da zvuči dobro kada se našminka preko Protools-a. Svako može da izda album, odradi skupo slikanje i kaže „Evo mene, izgledam kao suvo zlato„. Ali da li zaista možete da svirate, da oduvate ljude i pružite im nezaboravno iskustvo. Ali ne bunim se. Ima dana kada pomislim „zašto se kog đavola bavim ovim“ ali i dana kada se osećam blagoslovenim. A od svih ljudi ja bih ponajmanje trebalo da se bunim zato što sviram sa jednim od najvećih imena na heavy metal sceni ikada. To mi je otvorilo mnoga vrata, ali na kraju dana morate da se ovim bavite iz pravih razloga i da volite ono što radite. Morate da uložite dosta truda. Mnoge obeshrabruje sve ostalo da su zaboravili da ulože trud.
Mnogi novi bendovi koji su danas popularni imaju neku foru, bendovi kao što su Ghost, Babymetal, i tako dalje. Da li misliš da je to danas jedini način da neko privuče pažnju na svoju muziku?
Gus: Verujem da pomaže, zasigurno. Pomaže da imate prelepu devojku na čelu benda ili da se obučete kao Papa. Sa druge strane, nikada nisam mario za te stvari. Za mene Babymetal zvuči veštački. To je suprotnost svega što je heavy metal predstavljao, muziku za odbačene. Kada niste pripadali nijednoj grupi slušali ste rock ili heavy metal. I mrzeli ste tinejdžerske bendove kao što su N’Sync i sva ta sranja zato što su veštačke tvorevine. A šta je Babymetal? Matrica im je jebeno sjajna i ti likovi umeju da sviraju, ali ne mogu da svarim vokale. Tri 15-godišnje devojčice u kratkim suknjicama je po meni malo perverzno, i definitivno nije za mene. Ali hej, ako se ljudima to sviđa ko sam ja da bilo šta kažem? Prodaju više albuma nego ja.
Japanska kultura je definitivno neobična.
Gus: Ali to više nije samo u Japanu, proširilo se na Ameriku i Englesku. Ogromni su svuda.
Ne, mislim na tu kulturu „Idola“, to što od malih devojčica prave zvezde.
Gus: Da, to postoji oduvek.
Gus G i Jovan Ristić tokom intervjua, photo Katarina Rađenović
Pomenuo si da su neki od tvojih idola Yngwie Malmsteen i Ritchie Blackmore. Da li postoji neki mlađi gitarista, mlađi i od tebe, koji te je inspirisao ili fascinirao?
Gus: Ima mnogo sjajnih gitarista na sceni. Dosta njih koji te teraju da ostaneš u formi. Ritchie Faulkner iz benda Judas Priest je sjajan gitarista i dobar prijatelj. Njegov stil je blues rock na steroidima. Kiko Loureiro iz benda Megadeth. Mislim, nije mlad i na sceni je već 25 godina, ali konačno dobija priznanje kakvo zaslužuje. Andy James je sjajan. Chris Broderick takođe. Ima baš mnogo sjajnih gitarista.
U Beogradu si bio dva puta. Jednom sa bendom Firewind a drugi put sa Ozzy-em. Znam da nije do tebe, ali da li bi voleo da se vratiš ako bi ti ponudili priliku da nastupiš sa bendom Firewind?
Gus: Voleo bih to. Mislim, komšije smo i moraćemo u nekom trenutku da svratimo (smeh).
Da li se sećaš prethodnog nastupa benda Firewind? Imaš li nekih dragih sećanja na taj nastup?
Gus: Sećam se da je koncert bio rasprodat i da je bila ludnica. Super su nas prihvatili. Nisam očekivao to, mislio sam da niko ne zna za nas. Ali mislim da smo ostavili dobar utisak.
Mogu ti reći da je bilo dosta njih koji su došli isključivo zbog benda Firewind. Ne mnogo, ali power metal je oduvek bio popularan u Srbiji, dok odjednom nije iščezao.
Gus: Tako je svuda. Bendovi kao što su Helloween i Gamma Ray su oduvek bili popularni u Grčkoj, i onda je sve samo utihnulo.
To je sve za ovaj intervju, imaš li poruka za čitaoce u Srbiji i sve čitaoce Nocturne Magazina?
Gus: Drago mi je da sam ponovo ovde, nadam se da će sledeći put to biti zbog koncerta. Hvala!
