Zdravo, Gunther! Kako si ovih dana?
Gunther: Zdravo, Ana i Miroslave. Oporavljam se od neočekivane operacije leđa i moraću da se podvrgnem još jednoj između Božića i Nove Godine i možda operaciji vrata naredne godine. Zabrinut sam zbog Ancient Rites svirke u SAD za dve nedelje na Heathen Crusade festivalu. Vidite, rana mora da bude čišćena i čista gaza mora da bude stavljana u otvorenu ranu da bi sprečila infekciju na dnevnoj bazi tokom 20 dana. Pričam sa promoterom o bolnicama u blizini festivala, ignorišući to što bi inficirana rana mogla da izazove ozbiljne probleme. Ali učiniću sve što je u mojoj moći da izbegnem otkazivanje svirke. Moj mentalitet je takav da uvek idem napred, nema svrhe u sedenju i sažaljevanju samog sebe. Sudbina je bila protiv mene u poslednje vreme ali ja uvek uzvraćam. Ono što te ne ubije čini te jačim. Ne mogu da se požalim, kako ste vi?
Fino, hvala na pitanju. Glavni razlog za vođenje ovog intervjua je 20 godina postojanja Ancient Rites pa, za početak, možeš li da nam kažeš kako se osećaš povodom toga? Kada si počinjao, da li si mislio da ćeš za 20 godina i dalje raditi i da ćeš imati hiljade fanova širom sveta?
Gunther: Ancient Rites su prešli dugačak put. Zbog nedostatka finansijske podrške: bez menadžera i velikih label-a da guraju bend, članovi benda su umirali, dešavale su se konstantne promene line up-a i večiti bojkoti zbog religijskih i “politički korektnih” pitanja (bezbedno je dovoditi u pitanje hrišćanstvo, ali kritikovanje Islama će prouzrokovati zabrane, a mi smo oduvek dovodili u pitanje sve religije), bio je to veoma težak put. Uvek sam znao da neću odustati bez obzira na komercijalni ili umetnički uspeh. Dvadeset godina kasnije broj naših poklonika i dalje raste, u međuvremenu su se bojkoti umnožili. Mislim da možemo da smatramo sebe srećnicima, jer su mnogi bendovi odavno nestali posle dve decenije a mi smo još uvek u rovovima i izazivamo pozitivne i negativne reakcije. Izdavačke kuće su oduvek sumnjale u nas. Pre dve decenije nisu želeli da nas potpišu jer je to bila era thrash-a i crossover-a i naš rad se smatrao previše “mračnim” (“Šteta što ne pišete o zagađenju životne sredine i nuklearnoj opasnosti”). Kada smo pomagali u utabavanju puta za black metal eksploziju izdavačke kuće su opet sumnjale u nas jer nismo zvučali dovoljno “tipično” black metal (“Šteta što ne zvučite kao Norvežani”). Bilo je jasno od početka da smo morali da budemo “uradi sam” bend sa borbenim duhom da bismo preživeli. Kreirali smo sopstveni “label”, finansirali naša prva izdanja zajedno skupljajući novac, slali smo promo pakete underground magazinima širom sveta, bili smo deo underground scene i izgradili sopstvenu mrežu kontakata. U velikoj meri je i danas tako. Svake večeri nakon posla radim do jutra baveći se svim email-ovima i pismima, brinem se o porudžbinama merchandise-a, uređujem myspace itd. Ovaj lični dodir rezultira u jakoj podršci i velikom broju fanova bez obzira na nedostatak komercijalnog uspeha, bez obzira na trendove, i bez obzira na bojkote. Ne izdajemo albume na regularnoj bazi ali zahvaljujući činjenici da naš zvuk nikada nije bio pod uticajem dnevnih trendova nalazimo se u čudno luksuznoj poziciji, ljudi koji cene AR ne očekuju poslednju modu od nas. Svaki album zvuči drugačije, ali opet svi su autentični i ne mogu se porediti sa bilo kojim drugim bendom. Formula je prosta, pišemo ono što osećamo i nismo pod uticajem drugih bendova, jednostavno radimo svoju stvar, ponovo bez obzira na bilo koga ili bilo šta. Ovo ne donosi mainstream uspeh već jaku podršku ljudi koji ne traže trendove.
Čitao sam neke intervjue koje si radio pošto je “Rvbicon” izašao i video sam da neki novinari govore stvari kao: “Nikada pre nisam čuo za vas, ali mislim da je “Rvbicon” sjajan!”. Da li ti to smeta? Činjenica da posle svih ovih godina postoje čak i novinari koji nikada nisu čuli za vas?
Gunther: Ove stvari su van naše kontrole, više bi mi smetalo kada bi trebalo kriviti bend. Kada smo učestvovali u prvoj evropskoj black metal turneji reakcije su bile fantastične, ali naša izdavačka kuća nije imala distribuciju. Veći izdavači su uzimali bendove koji su nam često bili predgrupe zato što su se bolje uklapali u ono kako mase očekuju da black metal treba da zvuči, mislili su da je naš zvuk suviše težak da se komercijalno plasira. Kada je jedan naš album izabran za “Metal album meseca” u jednom velikom engleskom časopisu naša ploča nije mogla da se nađe u engleskim prodavnicama. Uvek smo davali 100% od sebe, ali promoteri ili izdavači nikada ne bi završili posao. Tako da nije iznenađujuće što smo ostali jedna od kultnih misterija scene kroz decenije. Ne krivim ljude, krivim muzičku industriju. Ljudi mi često kažu kako su znali za naš bend godinama, ali nikada nisu čuli nijednu pesmu . Ljudi koji nose majice bendova u kojima sviram su ih kupili direktno od nas na svirkama ili preko mail-a, osim ako nisu bootlezi. Naišao sam na interesantne bootleg majice u Poljskoj, Holandiji i Severnoj/Južnoj Americi. AR su bili pioniri žanra i da vlasnici label-a nisu bili zaslepljeni trenutnim trendovima bili bismo potpisani još onda i bolje poznati danas. Ispostavilo se da je prva izdavačka kuća koja nas je preuzela bila rip-off i nestala je sa scene. Druga se fokusirala na drugačiji stil sa dobrom distribucijom u zemljama u kojima su AR bili manje popularni, a nije imala distribuciju u zemljama u kojima smo imali više fanova. Naša treća izdavačka kuća je bankrotirala. Poslovna sudbina je uvek radila protiv nas. Ali nisam ogorčen, prodali smo hiljade albuma i sviđa mi se činjenica da smo sami to postigli. Takođe je činjenica da nikada nisam očekivao bilo šta od bilo koga i da nisam verovao u veštački rock’n’roll san o slavi i bogatstvu uvek pomagala da sagledam stvari realno. Da sam bio lovac na slavu, isekao bih vene pre mnogo godina, haha! Ali posvećen sam i strastven radi same umetnosti, inficiran mikrobom koji me tera da kreiram.
Kad već pominjemo “Rvbicon”, možes li mi reći ima li nekih novosti u AR generalštabu? Možemo li očekivati novi album u ne tako dalekoj budućnosti?
Gunther: Nekoliko pesama je napisano, ali mi smo veoma kritički nastrojeni prema sebi samima, a zato što ne možemo da živimo od naše muzike i imamo poslove i zbog činjenice da živimo u različitim zemljama naš proces pisanja je spor u poređenju sa drugim bendovima. Kad bih se ja pitao sutra bismo ušli u studio, ali nije lako naći fanatične talentovane muzičare koji su spremni da žrtvuju skoro sve zarad nekomercijalnog i često bojkotovanog benda. Nema pritiska od strane izdavačke kuće, potpisali smo za samo jedan album (“Rvbicon”) pa ko zna, možda ćemo čak morati da tražimo drugog izdavača. Razmatraću ovo kada budemo imali dovoljno materijala da uđemo u studio. Tipično za Ancient Rites: budućnost je uvek nesigurna.
Da li bi se složio sa mnom ako kažem da je “Rvbicon” bio malo drugačiji od ostalih AR albuma? Tvoji vokali su bili malo manje ekstremni, a muzika je bila nešto “progresivnija”… 😉 Hoćete li se držati tog stila na narednim albumima?
Gunther: Mislim da se svaki AR album razlikuje od ostalih. Ovo prouzrokuju dva faktora: 1) uvek volimo da istražujemo i eksperimentišemo i pokušavamo da izbegnemo izdavanje dva albuma koji zvuče isto (sa određenim granicama metala kao žanra, naravno) i 2) postava se menja. Imaj na umu da sam ja jedini preživeli originalni član. Bukvalno “preživeli” u ovom slučaju, jer su tri muzičara sa kojima sam radio na samom početku umrla (saobraćajne nesreće i samoubistvo). Jedna AR postava obično ne traje duže od dva albuma, uglavnom zbog toga što prođe po nekoliko godina između izdanja i ljudi prelaze na druge stvari ili se razilaze muzički i lično. Svaki muzičar ima sopstveni dodir i ostavlja svoj znak na zvuku benda, otuda i razlike. Što se tiče vokala, volim da koristim svoj glas kao instrument da istražujem stilove, a pošto se i drugi muzičari uvek razvijaju i pokušavaju nove stvari osećao sam da ni ja ne bih trebao da ograničim sebe samo na “vikanje”. Već na “Dim Carcosa”-i sam snimio sopstvene “horove” snimajući različite vokalne harmonije jednu preko druge. To je lep muzički izazov. Takođe, mislio sam da su se vokalni stilovi koje sam koristio na “Rvbicon”-u najbolje uklapali u stihove i atmosferu. Još uvek mislim da su vokali u pesmama kao što je “Templar” veoma ekstremni, naročito prvi delovi. Volim da eksperimentišem sa različitim vokalnim stilovima da bih stvorio različite ugođaje, u zavisnosti od “scene/situacije” koju opisujem u stihovima. Takođe, volim da moji stihovi budu razumljivi, jer provodim mnogo vremena pišući ih. Nikada ne postoji siguran marketinški plan u našem radu kao: “Hajde da zvučimo progresivnije na narednom albumu, hajde da promenimo ovo ili ono”, nikako, sve dolazi prirodno. Naredni album bi mogao i da zvuči pakleno primitivno. Sve je moguće sa bendom kao što je naš, koji ima luksuz da ne postoji u skladu sa nekim trendovima ili očekivanjima. Ali iskrenost zahteva od mene da kažem da nove pesme koje imamo spremne ponovo zvuče veoma kompleksno. Ostaje da se vidi kakav će biti krajnji rezultat, ali će zvuk neosporno ponovo biti Ancient Rites i autentičan.
A šta je sa tekstovima? Možeš li nam otkriti neke od tema kojima ćeš se baviti u vašim budućim pesmama?
Gunther: Nameravam da posvetim jednu pesmu poslednjem paganskom imperatoru Rima Julianus-u “Apostatu” koji je pokušao da vrati paganizam u Rimsko carstvo nakon što je Konstantin Veliki proglasio hrišćanstvo kao rimsku državnu religiju. Rođen je nekoliko decenija prekasno i, naravno, rimsko sveštenstvo se urotilo protiv njega, jer su ga smatrali opasnim. Glasine kažu da ga je ubilo hrišćansko koplje jednog od njegovih ljudi dok se borio protiv Persijanaca. Strane germanske legije koje se nisu preobratile u hrišćanstvo su mu bile najlojalnije. Sami rimski generali su se udružili sa rimskim biskupima. Bio je učenjak, pisac, filozof i veliki vojni strateg. I sanjar takođe. Nadao se da će ponovo uspostaviti staru pagansku slavu Rima u eri kada se Imperija izmenila. Inspirišu me dramatične figure poput Julianus-a. Druga osoba o kojoj bih voleo da pišem je jedan od vođa Flamanskog Boerskog Rata koji se zvao Van Gansen. Pre nekoliko vekova “Boeri” su bili kontrarevolucionarna armija koja se uglavnom sastojala od seljaka i civila koji su se borili protiv nadirućih trupa Francuske Revolucije čiji su lideri želeli da kolonizuju naše regije i koji su želeli da izmene tradiciju Flandrije i konfiskuju njeno bogatstvo. Boerska vojska je pobedila u nekoliko bitaka i hrabro se borila, ali se nije mogla boriti protiv Francuske Imperijalne Armije na duge staze. Jedna od glavnih bitaka se odigrala u Diest-u gde ja živim i gde sam rođen. Zapravo, Van Gansen je ranjen tokom bitke, dok je osvajao francuski top postavljen na Planini Svih Svetih u Diest-u i odveden je u manastir u kojem ja živim i u tajnosti lečen od strane Ženskog Reda Begijnen i prokrijumčaren kroz kapiju manastira u seljačkim kolima za đubre kako bi se borio drugom prilikom. Mnogi iz boerske/farmerske vojske su ubijeni nekoliko metara od mog doma kada su pokušali da evakuišu grad noću dok su prelazili reku Demer. Volim da pišem o istorijskim događajima i ličnostima manje poznatim svetu.
Pre nekoliko godina vaš klavijaturista, Domingo Smets, je otpušten iz benda jer niste bili zadovoljni njegovim sviranjem, ali se kasnije vratio kao basista! Kako se pa to dogodilo?
Gunther: To je bila čudna situacija, jer sam se uvek savršeno slagao sa njim na ličnom nivou. Domingo je odličan muzičar, ali njegov glavni instrument je uvek bila gitara. U međuvremenu je postao gitarista u Ancient Rites i Lion’s Pride. Za njega nije bio problem da preuzme bas, pošto je i to zičani instrument. Da objasnim nesrećnu situaciju sa klavijaturama: kada se Domingo tek priključio AR klavijaturne linije su bile prilično jednostavne i on je osećao da je sposoban za taj posao i video je to kao izazov da nauči da svira novi instrument ali kada smo snimili “Fatherland” u Spacelab studiju počeli smo da radimo sa producentima koji su imali iskustva u klasičnoj muzici, a jedan je bio pijanista. Nivo muziciranja je dramatično porastao i niko ne može da krivi Dominga, ali smo se našli u bolnoj situaciji kada taj nivo nije postignut na živim nastupima. Pričali smo sa njim o tome i rekli smo da bi trebao da više radi kako bi se poboljšao, ali on je mislio da to nije fer i ignorisao je naš zahtev. Obe strane mogu biti shvaćene po ovom pitanju. Kada sam odlučio da se koncentrišem samo na vokale i prestao da sviram bas u Ancient Rites kontaktirao sam Dominga, jer sam ga želeo ponovo u bendu i bilo mi je žao kako se naša saradnja završila. Pošto je dobar gitarista znao sam da će odgovarati za posao basiste. Plus što je postojala tenzija između njega i našeg bivšeg gitariste Yrlund-a. Kada su se ove tenzije sa Yrlund-om proširile na Davy-ja, Walter-a i mene rastali smo se sa Yrlund-om. Tako, ništa nije sprečavalo Dominga da nam se ponovo pridruži na instrumentu kojim savršeno vlada.
Ok, hajde da se sada malo vratimo kroz vreme… U vreme “Dark Ritual”-a i “Evil Prevails”… Šta misliš o njima iz današnje perspektive? Da li ih i dalje voliš? I šta misliš o ponovnom snimanju starih albuma? Da li bi uradio to?
Gunther: Zanimljivo da si to pomenuo. Kada sam se prošle nedelje vozio do Brisela našao sam u kolima stari nezvanični CD na kojem se nalaze ova stara demo i vinilna izdanja. Nisam čuo ova izdanja godinama. Bio je to čudan osećaj starih uspomena kako mi se vraćaju, lica preminulih muzičara, drugih prijatelja koje više nikada nisam video, tadašnje scene. Bilo je to neočekivano putovanje stazom sećanja. Kao da sam ponovo otkrio svoju prošlost i mladost sa svežim uhom, kao da sam slušao nekoga drugog. Uporedi to sa gledanjem slika iz daleke prošlosti, čovek izgleda kao druga osoba a, opet, to si TI. Retrospektivno, mislim da je “Dark Ritual” demo (snimljen sa prvom zvaničnom postavom) bio na višem muzičkom nivou od “Evil Prevails” EP-a. Sa druge strane, takođe sam voleo sirovost i tamu EP-ja, sadržao je više heavy doom elemenata nego što sam se sećao, glas je takođe bio ekstremno dubok i režeći. Imao je neočišćen grubi šarm. Ovi prvi snimci su načinjeni iz prvog pokušaja za instrumente, drugog za solaže i još jednog za vokale. To je bilo to. Veoma spontano. Mnoge rifove još uvek volim i kada bismo ih sada koristili i dalje bi bili efektni. Sada me to pitaš, posle dvadeset godina (!), da li bih ikada ponovo snimio stari materijal, iste nedelje kada sam i ja mislio o tome! Nije li život čudan? To se verovatno neće desiti, ali mi se sviđa ideja, nekako sam motivisan određenom radoznalošću kako bi ove pesme zvučale sada, izvedene sa boljom opremom i boljom tehnologijom i višom muzičarskom veštinom. Sa jedne strane, možda bi trebalo pustiti duhove prošlosti da počivaju u miru, a sa druge mnogi današnji AR fanovi nikada nisu čuli ove stare pesme. Nije loša ideja da vaskrsnemo duhove. Kada su nas Mascot Records pitali da koriste pesme sa EP-ja na našoj kompilaciji “The First Decade” pre deset godina ja sam bio jedini za to. Naročito je naš bubnjar Walter bio protiv te ideje, jer on misli da je EP muzički očajan. Razumem kako je on gledao na stvari iz perspektive muzičara. Ali ja sam gledao na stvari i sa nostalgične tačke gledišta, kao i sa tačke gledišta fanova. Lično volim da otkrivam rane snimke mojih omiljenih bendova, savršene ili ne, sirovost dodaje šarm po mom mišljenju. Stoga sam bio demokrata oko toga da se pesme sa EP-ja ne uključe u kompilaciju, jer su oni koji su bili protiv imali pravo da glasaju o njihovom sopstvenom minulom radu. Ali sam ostao pri svome kada je došlo do dema, jer se niko od tadašnjih članova nije pojavio na njemu i video sam to kao počast preminulim bivšim članovima. Ne možeš da nazoveš album “The First Decade” i da ignorišeš prve godine. Tako je “From Beyond The Grave” sa “Dark Ritual” dema bila uključena. Još uvek mislim da je trebala da bude uključena i pesma sa “Evil Prevails” EP-ja da bi se imala kompletnija slika i kao interesantan kuriozitet za fanove koji nikada nisu imali prilike da čuju rasprodati EP. U međuvremenu je čak i “The First Decade” rasprodat a EP se prodaje u undergound krugovima po urnebesno visokim cenama kao kolekcionarska stavka.
Jesi li još uvek u kontaktu sa ostalim muzičarima iz tog vremena? Sa momcima iz Emperor, Immortal, Rotting Christ, Impaled Nazarene, na primer? Bio si kum na venčanju Mike Luttinen-a, zar ne?
Gunther: Da, Mika je živeo u Flandriji (Antverp) neko vreme. Istina, bio sam kum na njegovom venčanju. Samo četiri zvanice, mlada, mladoženja i dva svedoka! Haha! Ali smo se sjajno proveli. Stalno se nalazimo u Flandriji i Finskoj. Članove Rotting Christ često srećem u Atini ili na putu, isto važi za Immortal ekipu. I bilo je redovne korespodencije sa nekoliko momaka iz Emperor-a u onim danima. Da budem iskren, nisam više u kontaktu ni sa kim od ovih starih poznanika, valjda su nam naše zauzete karijere oduzele zajedničko vreme. Scena i naši bendovi su bili manji: to su bile rane godine intenzivnog tape trading-a i snail mail-a, bendovi su tek počinjali. Vremena su se promenila. Sada je na snazi virtuelno i manje lično, ali praktičnije cyber doba. Pisma su zamenili email-ovi, razmena kaseta/vinila je zamenjena razmenom linkova na myspace-u ili diskova. Sada je drugo doba. Ali siguran sam da ćemo, kada se god sretnemo, popiti po kriglu zajedno. Danas većinu ljudi sa kojima sam u kontaktu čine Ancient Rites, Iron Clad i Lion’s Pride fanovi. U privatnom životu “visim” sa najstarijim prijateljima koje poznajem još iz detinjstva. Scena, kakva je bila onda, se izmenila. Zaista je postojala intenzivna aktivna underground mreža između bendova i fanova u tim kasnim ’80.-tim/ranim ’90.-tim. Ne poričem da ovo i danas ne može biti slučaj, ali tada je moglo da se oseti duvanje novog vetra, moglo je da se oseti da se nešto drugačije i uzbudljivo dešava/gradi. Ekstremnija i mračnija metal scena se stvarala i svi smo doživljavali/pomagali njeno rođenje. Kada smo bili na prvoj evropskoj black metal turneji sa Impaled Nazarene (u to vreme skandinavski BM bendovi još nisu svirali van Skandinavije, zapravo neki bendovi nikada nisu svirali uživo) imali smo rasprodate svirke i takođe se suočavali sa bojkotima svuda, veliko interesovanje je pokazalo kako je naša underground mreža zaista radila. Onda, kada su se paljenja crkava i ubistva desila u Norveškoj, veliki časopisi i veće izdavačke kuće su uskočile u black metal, postao je moderan, nekako iz pogrešnih razloga: senzacija i šok. Scenu su preplavili “disaster tourists”, pojedinci koji su želeli najnoviju pomamu, najekstremniju modu. Poslovni ljudi su shvatili da mogu da zarade na senzacijama i iskomercijalizovali su scenu. Ali razmisli o tome, oni koji su bili pioniri scene nikada nisu postali stvarno veliki. Razblažena komercijala i prihvatljivija forma gothic black metala je pobrala plodove svega i novac od masa. Već sam video sličan fenomen u punk-u: bendovi pioniri su utabali put, ali su pop klinci sa punk frizuricama i modernim zvukom prodali milione. Jedini drugi način prodaje je kada je bend “malo” šokantan, ali na nekako prihvatljiv politički korektan način, kao neo-hipici. Bezbedno je ismevati hrišćanstvo, popularno je kritikovati sistem, igrati se revolucionara. Revolucija se dobro prodaje, na Zapadu koji nikada nije iskusio komunizam mnogi univerzitetski klinci iz više klase nose majice sa Che Guevarra-om i osećaju se kao pravi buntovnici. Ovo se prodaje. Hrišćanstvo je izgubilo moć u Zapadnoj civilizaciji, naročito u Severnoj Evropi, tako da je bezbedno napadati ovu instituciju. Kada danski umetnik nacrta karikaturu proroka islama svet gori, kada neko kritikuje judaizam svet vrišti: “Nacista!”. Kao posmatrač veteran i učesnik u nekoliko scena znam trikove kako bend može da se prodaje, kako neko može “izgledati” ekstremno, a opet biti veoma bezbedan i prihvaćen od mainstream-a. Te igre me nikada nisu zanimale. Mainstream “black metal” je bezbedan horor cirkus za mlade gote i fetišiste, mainstream “punk” je bezbedna “hajde da poziramo kao revolucionari dok zarađujemo na sistemu za koji tvrdimo da ga mrzimo” igra. Metaforički rečeno, škorpija nema bodlju. “Much ado about nothing”, što bi rekli Amerikanci. Ljudi me mrze zbog izražavanja mišljenja kao što je ovo, lažni članci i optužbe kruže širom interneta, primam mnogo “hate mail”-a, naše svirke su često zabranjene. Pa, to pokazuje da naša bodlja nije ukradena. Ja sam kritički posmatrač sa sopstvenim umom i mišljenjem i ne tvrdim da sam u pravu, jer sve je relativno u zavisnosti od lične pozadine/iskustava, pozicija koju neko zauzima nije uvek u potpunosti lični izbor već unapred određena zbog nečijeg mesta rođenja, korena, background-a itd. Možeš imati svoj izbor oko ličnih postupaka, simpatija je mnogo kompleksnija stvar. Da sam sin Imama u Sahari možda bih verovao u Koran, ali pošto sam sin Severne Evrope ne verujem. Mogu da poštujem mišljenja drugih ljudi ali često vidim da je usluga neuzvraćena, ljudi često očekuju/zahtevaju da svako misli isto kao i oni.
Kada si se pojavio u metal dokumentarcu “666 – At Calling Death” rekao si da se u black metalu radi o “tami i totalnom zlom osećanju”. Da li još uvek misliš tako? I šta, uopšte, misliš o tom filmu?
Gunther: Taj dokumentarac je jedan stvaran trenutak uhvaćen u vremenu, prikazuje scenu onakvu kakva je bila onda, uključujući osećanja koja su vladala. Nisam bio spreman za intervju kada je iznenada ekipa sa kamerom iskočila i stavila mi mikrofon pod nos. Čak i tada sam imao malo drugačije mišljenje koje nije prikazano u dokumentarcu, niti je ceo intervju bio prikazan. Danas mogu da se odjednom prebacim u “interview mode” čak i kada sam nepripremljen, godine vežbe valjda. To nije bio jedan od mojih najboljih intervjua, haha! Ali ne žalim što sam učestvovao u tome.
Da li misliš da je “Dim Carcosa” najvažniji album u vašoj karijeri? Da li su se stvari oko benda promenile posle njegovog izdavanja?
Gunther: “Dim Carcosa” je bio bolje distribuiran u radnjama, jer je ime benda postalo raširenije. Muzički, bend je evoluirao na novi nivo. Češće smo bili na turneji. Videli smo da baza fanova raste ali atmosfera unutar benda, zbog ličnih sukoba i intriga, uopšte nije bila dobra. Postali smo profesionalci: na bini smo postizali magičan vajb, ali van bine smo se izbegavali. Sećam se da sam mislio: “Sada smo postigli relativan uspeh i nastupamo na najvećim festivalima u Evropi, ali po kojoj ceni, delim binu sa ljudima koji ne bi ni kafu popili zajedno kada bismo mogli”. Jedan nezadovoljan i spretan u intrigama član je dovoljan da uništi atmosferu u bendu. Da sve bude još čudnije, muzička harmonija se može postići između ljudi koji su disharmonični na ličnom nivou. Uporedi to sa bračnim parom koji vodi zdrav, uspešan posao ali privatno ne mogu da podnesu ni pogled na ono drugo. Nažalost, stvari su eskalirale u nasilju na jednoj turneji. Godine mržnje su izletele. Danas se članovi Ancient Rites zaista dobro slažu. Ipak, to nije garancija za plodnu saradnju, lični izbori i situacije nad kojima nemamo kontrolu remete kreativni proces po mom mišljenju. Trebalo bi da više radimo kao bend. Put Ancient Rites je oduvek bio pun prepreka. Ali Ancient Rites su ovde da bi ostali, šta god da je potrebno.
Možeš li mi reći nešto o vašem VHS-u, “Scenes Of Splendour”? Da li bi mogao da ga uporediš sa “And The Hordes Stood As One” DVD-em?
Gunther: “Scenes Of Splendour” sadrži profesionalne i amaterske snimke i otkriva rani period benda. “And The Hordes Stood As One” je veoma profesionalno produciran sa interesantnim bonus materijalom. Nažalost, zbog smešne finansijske rasprave (oko nekoliko evra) između našeg ex-izdavača i produkcijske kuće naša bivša izdavačka kuća je odbila da distribuira DVD. Što je bilo ironično pošto su nas upravo oni naterali da ga izdamo. Složili smo se i finansirali veliki deo toga sami da bismo postigli profi rezultat koji smo želeli. DVD nikada nije dobio pažnju i distribuciju koju je zaslužio. Tipična situacija za Ancient Rites, ispunili smo naš deo pogodbe, čak i više od toga dajući sopstveni novac za to izdanje, ali su ostali zabrljali. Muka mi je od ove muzičke industrije. Nemojte biti zavarani praznim sloganima biznismena koji tvrde da stvaraju razliku za metal scenu. Sve se vrti oko novca, od Britney Spears do metala. Drugi primer: jednog dana sam primio mail u ime benda koji sam osnovao: Danse Macabre. Naš bivši gitarista Yrlund me je obavestio da je kupio prava na ime benda i da zakonski neću smeti da koristim ime mog sopstvenog benda u periodu od deset godina. Ponudio mi je dogovor: ako javno izjavim da se dobrovoljno odričem imena benda on neće pričati loše u štampi o meni i Ancient Rites. Bio sam zapanjen, jer on nije bio ni originalni član. Ja sam ga pozvao u Danse Macabre. Istina, bio je talentovan muzičar i nudio je mnogo, ali ovo je bilo preko svake mere. Pričao sam sa našim izdavačem sa kojim sam potpisao ugovor i koji je bio u Atini sa mnom kada sam osnovao bend sa članovima Septic Flesh i Necromantia-e/Rotting Christ. “Izvini Gunther, bio je ovde kod nas i obećao nam je novi album sa poznatim muzičarima. Pored toga, on sada ima legalne papire. Ali nema problema, sada se koncentriši na Ancient Rites. Hoćete li potpisati ugovor sa nama za novi album?”. Pitao sam šta je sa upravo snimljenim Danse Macabre albumom? “Ovaj, izvini, tvoj rad na albumu je izbrisan i biće izdat sa drugim pevačem.”. Nepotrebno je reći da sam ignorisao njihovu ponudu za novi AR album i javno sam prikazao Yrlund-ove tajne mail-ove. Fanovi su osnivali “Danse Macabre justice” sajtove da bi objavili priču, ali oni ne bi potrajali pošto bi Yrlund onda otkupio te stranice od servera i promenio sadržaj. Zbunjeni fanovi su viđali Yrlund-a kako svira na festivalima sa drugim pevačem koji peva moje lične stihove (na primer, jedna pesma je bila posveta mojoj preminuloj baki, ženi koja me je odgojila i koja je umrla od raka), oni su očekivali da vide klasičnu postavu. Sve je u novcu, prijatelju moj. Na neki način to je dobra lekcija. Onda sam kupio prava na ime Ancient Rites. Nikada nisam očekivao da će ovakve stvari biti neophodne na metal sceni. Mislim, da li zbog ovoga zapravo sve postoji: velikog biznisa i trademark-ova? Da se ja pitam, Lemmy ne bi morao da bude primoran da kupi ime svog benda, svet zna da je on osnovao Motörhead, čovek ne mora da kupi papir da bi to dokazao.
Imaš li neku pesmu koja ti je omiljena kada sviraš uživo? Koju pesmu publika najviše voli? Pretpostavljam da je “Mother Europe” krajnje popularna…
Gunther: “Mother Europe” je zaista veoma popularna. U Flandriji je “On Golden Fields” jako cenjena i, za divno čudo, čak i u inostranstvu se mnogi pridruže u zadnjem folklornom delu, tapšu rukama pošto ne mogu da pevaju tekstove na arhaičnom flamanskom. “Victory Or Valhalla” je postala live klasik koji ljudi traže na svirkama i verovatno jedna od mojih omiljenih pored “Chervscan” i “Thermopylae”.
Šta se dešava sa tvojim drugim bendovima, Iron Clad i Lion’s Pride? Ima li nekih novosti?
Gunther: Dobili smo ponude za svirke sa Iron Clad, ali mislim da ne bi bilo fer da ovaj bend nastupa bez osnivača Sammy-ja koji se preselio u SAD. Sammy nam je rekao da ne bi bilo problema ako prihvatimo ove svirke, ali Ancient Rites, Lion’s Pride i Danse Macabre sam ja osnovao. Iron Clad-u sam ponudio svoju podršku i pridružio im se pošto sam cenio njihovu muziku. Preko mojih kontakata su dobili ugovor, ali to još uvek ne čini Iron Clad mojom ličnom kreacijom da bih je ja koristio kada jedan od osnivača nedostaje. Izdali smo full-length “Lost In A Dream” i split CD sa Lion’s Pride “For Folk And Land”. Možda izdamo još jedan album u budućnosti, ali Iron Clad će verovatno uvek ostati studijski bend. Svirao sam u punk/hardcore bendu koji se zvao Capital Scum tokom ranih ’80.-tih. Dobio sam pismo od jednog američkog izdavača pre nekoliko godina u kojem su mi tražili da ponovo izdaju stare stvari. Poslao sam im muziku, ali sam im rekao da nemam pravo da odlučujem o radu, bio sam član originalne postave ali se grupa sastojala od dva brata i njihovog rođaka. Oni su smislili ime i iako se nismo rastali kao prijatelji mislio sam da bi bila prevara da pokušam da profitiram iz te situacije. Činjenice su činjenice. Određene kodekse treba poštovati; nažalost ne poštuju svi muzičari ovaj nepisani etički zakon. Lion’s Pride je druga priča. Trebalo je da snimimo naslednika našeg debi full-length albuma “Stand & Defend” i izdali smo “Fortress Europe” kao split sa Iron Clad kada je naš lead gitarista odlučio da napusti bend, verovatno misleći o svojoj karijeri zbog mnogobrojnih bojkota i negativno nastrojene mainstream štampe sa kojom se Lion’s Pride suočava u Belgiji zato što se otvoreno zalažemo za nezavisnu Flamansku Republiku, u ovoj zemlji je bezbednije pisati o anarhiji, pivu, serijskim ubicama i fudbalu. Izgubili smo nekoliko godina dok smo okupili novu postavu i nedavno smo trebali da uđemo u studio kada su do nas stigle loše vesti da je naš studio za probe izgoreo u požaru, naš bubnjar je tada izgubio ceo set bubnjeva nemajući novca da ga zameni. U međuvremenu je većina naših svirki zabranjena i kada nastupamo interventne jedinice su napolju spremne da umarširaju. Tokom izbora Nacionalna TV je zloupotrebila naš spot tako što je dodala/ubacila ekstremne psovke kao da su to moje reči i napravila foto-montažu našeg omota iznad slike genocida koja je projektovana na velikom ekranu tokom debate. Hrišćanski, kapitalistički, ekološki i socijalistički političari su raspravljali kako naš izdavač i bend kao što smo mi moraju biti zaustavljeni. Bila je to politička igra od strane vlasti da bi isprali mozak masama i predstavili nas kao opasnost dok se naši stihovi uopšte ne bave genocidom: simpatije prema flamanskim precima su morale biti zaustavljene u Belgiji na bilo koji način, pa je korišćen stari trik predstavljanja nas kao benda koji propagira bezumno nasilje i slepu mržnju. Omladinski klubovi se ne usuđuju ili odbijaju da nas bukiraju, gradonačelnici odbijaju da izdaju dozvole za koncert kada Lion’s Pride treba da svira itd. Myspace stalno briše našu stranicu, iako nijedno pravilo nije prekršeno; ja čak cenzurišem ekstremne komentare da bih izbegao brisanje iako kontrola misli uopšte nije moj način. Pre nekoliko dana smo ponovo izbrisani, 5000 kontakata je nestalo i mnogo posla je izgubljeno, ali širom sveta imamo kontakte koji postavljaju nove stranice i za dva dana sam dodao skoro 1000 ljudi na novu stranicu. Oni potcenjuju moj tvrdoglavi karakter. Naravno da bojkoti imaju efekta, jedan od naših gitarista koji se oženio i postao otac nas je nedavno obavestio da namerava da napusti bend. Teška situacija je jedan od razloga; on misli na svoju porodicu i posao. Ali drugi kandidati su već spremni da ga zamene. Za svakog palog vojnika ustaje jedan novi. 😉 Sva odbojnost i bojkoti imaju obrnuti efekat na mene, moja posvećenost postaje sve jača i onda ovo postaje lični rat za slobodu. Odbijam da budem ućutkan kada ne kršim nikakve zakone. Zaista, govorim ono što mi je na umu. Uvek sam otvoreno izjavljivao da sam protiv bombardovanja Srbije kada su američka i evropska javnost imali isprane mozgove od strane medija koji su predstavljali rat u bivšoj Jugoslaviji kao jednostranu agresiju Srbije. Tokom mojih putovanja u Grčku video sam drugu stranu medalje na vestima jer su tamošnji mediji prikazivali zločine koje je počinila druga strana. Usuđujem se da progovorim protiv rastućeg islamskog fundamentalizma koji se sada uvozi i u Zapadnu Evropu kroz masovnu migraciju. Usuđujem se da progovorim protiv lingvističkog i kulturnog tlačenja sa kojim se Flandrija oduvek suočava pod belgijskom vlašću. Jednostavno iznosim istorijske ČINJENICE. Ne govorim: “Idite i pobijte te i te” niti proglašavamo nekakvu superiornost. Ali volim da mislim za sebe i da izražavam svoje poglede, ne gutam štampanu propagandu. Ako se ljudi ne slažu sa mnom to je u redu što se mene tiče, ali mislim da i ja imam pravo na svoje mišljenje kao što i drugi imaju pravo na svoje. Kad god radim intervjue za TV u kojima objašnjavam svoje stavove novinari su razočarani što ne iznosim ekstremne nerazumne teorije pa stoga ni ne emituju intervju i naprave svoju verziju koristeći manipulativne trikove. Čak su ubacili glas jednog Amerikanca preko mog, što je bilo krajnje smešno i amaterski. Naravno da su mase nasele. Ovo je pretvorilo Lion’s Pride u jedan od najopskurnijih bendova u zemlji ali čik pogodite? Naš debi album je rasprodat i mora da se odštampa novi tiraž, priličan uspeh za bojkotovani bend čiji su albumi odbijani čak i u metal prodavnicama. Mase su kao ovce i biznismeni igraju na sigurno ali prodaja pokazuje da još ima mnogo ljudi koji misle sami za sebe. Što nas više ućutkuju “kultniji” bend postaje, naši neprijatelji postižu suprotno. Ne kažem da bi Lion’s Pride trebao da dobije Nobelovu nagradu ali, opet, koji metal bend bi? Mi ne pišemo pozitivno o silovanju, drogi, ubistvu, zločinu kao neki mainstream izvođači, ali smo mi oni koji su progonjeni zbog branjenja drevne tradicije. Nedavno je jedan underground metal bend rekao promoterima da odbijaju da sviraju sa Lion’s Pride zato što, po njima, imamo “neprijatne tekstove”. Tokom njihovog nastupa žena obučena kao medicinska sestra biva ubijena motornom testerom posle simulirane scene silovanja, natopljena lažnom krvlju. Pa, je li ta njihova ideja prijatna? Znam da je to samo predstava, ali naročito oni ne bi trebali da nam sude. Pogledaj u prokleto ogledalo pre nego što osudiš nekoga drugog. Da li je njihova poruka bolja od našeg slavljenja istorije i kulture? Mi smo zabranjeni, oni nisu. U čudnom svetu živimo.
Ok, hajde da sad malo promenimo temu… Često vas napadaju i zabranjuju kako hrišćani tako i muslimani zbog vaših “politički nekorektnih” patriotskih tekstova iako vi zaista nikoga ne napadate u njima… Pa, šta misliš o današnjem evropskom društvu uopšte, da li je moguće da budemo “ujedinjeni u različitosti” pod takvim uslovima?
Gunther: Ne napadaju nas samo hrišćani i muslimani, već i ekolozi, socijalisti, demokrate, liberali, komunisti, kapitalisti, anarhisti, grupacije za ljudska prava, Hollywood-wannabe nacisti, ceo spektar . Dovoljno veliki izbor neprijatelja koji su voljni da nam popiju krv. Državna bezbednost nam je za vratom, čak je bilo hapšenja i saslušavanja. Živeo slobodni Zapad. Ponekad nas čak kritikuju određeni desničari zato što smo nezavisni i ne pripadamo nijednoj organizaciji. Neki misle da smo previše radikalni, neki da nismo dovoljno radikalni, uvek ima nešto. Mora da smo zbunjujući bend, pomalo kao Ancient Rites u staroj black metal sceni, teški za označavanje. Muzički, naš stil takođe sadrži elemente metala, rock’n’roll-a, folka, oi!-a, punk-a, hardcore-a. Izvinite što sam pojedinac koji ne prati masu kao ovca. Današnje evropsko društvo nije onakvo kakvim bih ja voleo da ga vidim. Kao što često izjavljujem: ja verujem u evropski san. Da postignemo jedinstvo, dok istovremeno čuvamo sopstvene tipične tradicije i kulturu svake evropske nacije. Zauvek ću pripadati svojoj rodnoj Flandriji, ali takođe vidim sebe kao građanina Evrope. Bez obzira da li sam u Beogradu, Brižu, Londonu, Rimu, Beču, Moskvi, Atini, Stokholmu, Dablinu ili Parizu, uvek sam kod kuće. Ali, krajnje ironično, ne i u mom glavnom gradu Briselu jer, iako je grad na flamanskoj zemlji, političke igre su pretvorile grad u bastion francuskog govora uz pomoć EEC-a, skoro niko više ne govori izvornim jezikom, pravi stanovnici Brisela su pobegli iz glavnog grada zbog visoke stope kriminala i anti-flamanskog sentimenta. Zamenik guvernera Brisela govori dva jezika: francuski i arapski. Protestovanje protiv te situacije je označeno kao rasizam pošto je ona imigrant. Uporedite to sa situacijom na Kosovu. Činjenica da su prvobitni stanovnici brojčano nadvladani ne menja činjenicu da je grad na flamanskoj zemlji. Stoga su belgijske vlasti proglasile Brisel “nezavisnom” regijom i inostrani evropski političari se mešaju govoreći da moramo da poštujemo naše manjine. Koje manjine? Po mom mišljenju kulturu prvobitnih stanovnika treba poštovati i MI smo postali manjina u svemu ovome. U svakom slučaju, to je druga tema. Svaka zemlja ima istoriju i kulturu kojom može da se ponosi. Evropa je “stari svet” i stoga svaka zemlja ima drevne tradicije. Mnogo putujem i imam prijatelje svuda što mi omogućava da iskusim lokalne kulture i učestvujem u svemu tome. Ovako bolje razumem korene naroda. Naravno da sam svestan razilka između zemalja ali verujem da to samo čini Evropu još koloritnijom, nazovite to naivnim ali ja sam idealista. Nisam političar niti se bavim ekonomijom; jedino što znam jeste da ću radije da se koncentrišem na ono što nas spaja nego na ono što nas razdvaja. Stoga mi je drago što je ovaj hladni rat između Istočne i Zapadne Evrope završen. Berlinski zid je bio politički nonsens. Zato sam bio protiv bombardovanja Jugoslavije, srce mi je krvarilo zbog misli o evropskoj zemlji pod SAD i NATO vatrom. Sa pesmama kao što su “Mother Europe” ili “Ode To Ancient Europa” razjašnjavam to. Na Ancient Rites albumima “Fatherland” i “Dim Carcosa” su učestvovali muzičari iz Holandije, Suomi-Finske, Nemačke i Flandrije (Belgije). U Danse Macabre su svoje uloge imali muzičari iz Austrije, Holandije, Grčke, Finske, Flandrije i Srbije. Verujem da sasvim dobro ilustrujem svoj “evropski san”. Govorim nekoliko jezika, kad bih samo mogao da govorim SVAKI evropski jezik. Evropa nudi hiljade godina istorije i veliku raznovrsnost predivnih pejzaža, zauvek će biti moja inspiracija.
A šta misliš o stvarima koje su se dešavale ovde, na Balkanu? Znam da si bio protiv SAD i NATO bombardovanja Jugoslavije i kasnije samoproklamovane nezavisnosti Kosova… Koliko znaš o istoriji i kulturi Srbije, možda bi mogao da ovde nađeš neku interesantnu temu za tvoje tekstove?
Gunther: Dok smo bili na turneji u Rumuniji sreo sam neke studente iz inostranstva u hotelu, jedan od njih je bio Srbin. Počeli smo da pričamo i dok sam morao da objašnjavam braći Evropljanima flamansku situaciju i zašto sam nezadovoljan zbog naše lingvističke i kulturne borbe, proces u kojem je Flandrija izgubila zemlju, student iz Srbije je jedini odmah razumeo moja osećanja, mozda zato što Srbija zna kako je kada se sam suočiš sa celim svetom, takođe je izgubila svetu zemlju, i kao i Srbija i flamanski pokret ima lošu reputaciju koju su belgijske vlasti raširile po celom svetu. U američkoj TV seriji sa fiktivnim američkim predsednikom kao centralnom figurom flamanska borba za nezavisnost je predstavljena kao opasnost, radikali u skupim odelima koji pokušavaju da potkopaju mir u Evropi, tako tipičan ignorantni stav nove svetske sile prema unutrašnjim događanjima u drevnoj zemlji koja pokušava da sačuva svoju teritoriju bez nasilja. Ne postoje flamanski teroristi, borba je politička. Ali Veliki Brat oslikava našu situaciju sa kompletnim nedostatkom razumevanja, bez ikakvog znanja o našoj istoriji, u seriji koja traje sat vremena prikazanoj milionima Amerikanaca a koji, naravno, odmah osuđuju naš pokret zato što ne znaju ništa bolje. Ne razumem evropske i američke političare, brzo podržavaju samoproklamovane nezavisne države koje su formirali relativno novi stanovnici, koji su naselili ili osvojili drevnu zemlju, dok poriču ova prava narodu koji živi na toj zemlji već milenijum i po. Srpski student mi je rekao kako njegovi baba i deda nisu mogli da razumeju kako su bratske evropske zemlje sa sličnom (hrišćanskom) religijskom pozadinom podržavale muslimane u ratu, braća Evropljani se okreću protiv Evropljana. Odgovorio sam da su evropski mediji igrali veliku ulogu u ovome prikazujući jednostranu propagandu na TV-u svaki dan. Dešavale su se strahote koje su počinili Srbi ali ni reči o srpskim civilnim gubicima koje je prouzrokovala druga strana, konstantno slike uplakanih ili mrtvih muslimanskih žena i dece. Kao da su se samo Srbi borili i pucali u civile. Pogledaj samo Haški tribunal za ratne zločine. Ne volim duple standarde. U našoj zemlji su bili veliki neredi u Briselu i Antverpu, napadnuta je policijska stanica i automobili su spaljivani od strane muslimanskih imigranata zato što je policija u sukobu ubila marokanskog dilera droge. Javnost se okrenula protiv imigranata koji su izazivali nerede, što se nije svidelo našim naprednim političarima i medijima zato što se ova slika kosila sa njihovim politički korektnim programom “obrnutog rasizma/pozitivne diskriminacije”. Ipak, kada god svetski moćnici mogu da izvuku neku korist oni se opet smatraju teroristima, u zavisnosti od toga kada im to odgovara: u jednom trenutku isporučuju Sadamu oružje, u drugom mu objavljuju rat itd. U jednom trenutku ih svetski lideri prikazuju kao žrtve, u narednom ih prikazuju kao teroriste. A ovce moraju da prate, nikada ne postavljaju pitanja. Politika je prljava igra. Primenjuju se dupli standardi i izgleda da niko ne postavlja pitanja. Kada je objavljen rat određenim zemljama na Bliskom Istoku vlasti su izjavile da se bore protiv muslimanskog terorizma. Kada je objavljen rat Srbiji od strane tih istih vlasti izjavili su da je to da bi zaštitili muslimane od srpskog genocida, dok su se dobrovoljci Džihada protiv kojih su ratovali na Bliskom Istoku sada borili na strani koju su štitili. Političke vođe menjaju strane kada im to odgovara. Nema logike osim, možda, one komercijalne. Drugi interesi i komercijalni ciljevi su maskirani kao ideologije ili kao borba za demokratiju. Ne verujem političarima i lažima medija. Nemojte me pogrešno shvatiti, ne kažem da su svi imigranti kriminalci ali zašto skrivati istinu kada postoji problem sa određenim ljudima koji su migrirali sa lošim namerama i koji ne poštuju lokalnu kulturu i zakone? Zašto se određeni problemi smatraju tabuima čak i da se o njima samo priča? Zašto su na TV-u samo jednostrane vesti kao propaganda a nikada CELA slika da ljudi mogu da donesu sopstveni sud? Nažalost, vestima na TV-u se ne može verovati i plemeniti cilj o neutralnom obaveštavanju javnosti je utopija. Umesto toga, oni koji su zaduženi za medije ispiraju mozak masama u političkim igrama da bi uticali na javno mišljenje da bi njihova lična agenda mogla biti poslužena. Ako neko ponavlja laži dovoljno dugo ili ako je istina malo izvrnuta masa će to progutati, propaganda radi. Sve što hoću da kažem je da ništa nije crno ili belo. Naravno da poznajem srpsku istoriju koja je veoma interesantna i bogata. Pre samo nekoliko dana sam proučavao austrougarsko-srpski rat i njegov uticaj na Prvi svetski rat. I čitao sam o borbama sa Otomanskim carstvom i epskoj bici na Kosovu, razlogu zašto ova drevna zemlja znači mnogo srpskom narodu. Nakratko sam posetio Jugoslaviju pre poslednjeg rata, dok je Berlinski zid još uvek stajao. Imao sam jednodnevnu vizu. Vratio sam se u bivšu Jugoslaviju kao turista. Pratio sam nedavni rat u bivšoj Jugoslaviji; bilo je toliko mnogo umešanih frakcija i promena saveznika tako da je ljudima koji su to posmatrali sa strane ponekad bilo teško da razumeju ko podržava koga u sukobima. Ali u celini sam mogao dobro da to ispratim. Pričao sam sa grčkim dobrovoljcima koji su se borili na srpskoj strani, upoznao sam srpske i hrvatske vojnike. Takođe sam preko jednog mog poznanika upoznao Bošnjaka koji je bio ovde na poslovnom putu, čuo sam da je ubijen kada se vratio. Balkan je kroz istoriju oduvek bio vremenska bomba.
Dobro je poznato da si veliki fan putovanja. Siguran sam da ti je nemoguće da navedeš najlepše mesto na kojem si bio, pa da li bi, možda, mogao da imenuješ najuvrnutije? Jesi li uspeo da odeš u Samarkand?
Gunther: Najuvrnutije mesto je verovatno grad na Bliskom Istoku gde stanovnici stalno menjaju strane u konfliktu između Arapa i Jevreja jer su oni Arapi koji praktikuju jevrejsku religiju, čudna mešavina, uvek razapeti između svojih etničkih korena i svoje religije. Video sam Azijate koji su radili kao robovi čisteći tepihe i “gospodara” koji je kontrolisao njihov rad. Posetio sam Bliski Istok u vreme kada se povećavao broj bombaških napada. Bilo je krajnje čudno davati autograme naoružanim vojnicima. Pab u kojem sam svake noći pio pivo je raznesen nekoliko nedelja pošto sam otišao; prepoznao sam ga na vestima. Još jedno neobično putovanje koje sam izveo je bila poseta mestu u Aziji gde je alkohol zabranjen zbog islamskih zakona. Bilo je puno doseljenika iz Irana i Iraka. Ljudi su prilazili da mi dodirnu kosu; tada je bila duga i svetle boje, bili su zbunjeni mojim izgledom. Bilo je interesantno i moje putovanje na kamili u Sahari (volim da jašem konje ali je i jahanje kamile takođe bilo lepo iskustvo) do starog punskog hrama gde su u drevna vremena deca bivala žrtvovana Baalberith-u. Bilo je krajnje zabavno biti okružen Beduinima koji su hteli da mi prodaju drevne novčiće (mislim da većina novčića nije bila prava pošto sam viđao replike na prodaju u muzejima). Takođe je bilo čudno selo u Maloj Aziji gde ljudi drže boce na krovovima kuća. Svaka boca predstavlja ćerku spremnu za brak; muškarci pucaju u te flaše da bi dali roditeljima do znanja da hoće da ožene neku od njihovih ćerki. Afrika je takođe bila interesantna. Još nisam bio u Samarkandu. Pošto sam jahač sa strašću prema konjima voleo bih da posetim mongolska plemena koja su fantastični jahači, konj igra dominantnu ulogu u njihovom ruralnom životu, kao i streličarstvo. Pripadam srednjovekovnom udruženju strelaca i pomalo vežbam streličarstvo; mislim da bi sinovi Džingis Kana mogli mnogo da me nauče. Na putovanjima se osećam opuštenije među kulturama gde je religija manje despotska. Islamski svet ima predivne pejzaže i bogatu istoriju ali rastući religijski tabui čine ta putovanja manje prijatnim za nimalo religioznu osobu koja ne voli fundamentalizam kao što sam ja. Ako novac i vreme to dozvole, u budućnosti ću se više koncentrisati na posećivanje egzotičnih mesta i kultura sa jakim drevnim korenima ali u kojima nema proroka i religijskih lidera koji kontrolišu ljudske umove. Čovek izbegava neželjene opasne komplikacije/sukobe tokom puta.
Znam da živiš u mestu koje je izgrađeno u 13. veku i koje se tek malo izmenilo od tada, jel’da? Pa, ako bi mogao da biraš, da li bi više voleo da budeš rođen u današnje vreme ili u neko drevno doba? Možda bi bio Bokkerijder (mistična okultna organizacija iz 18. veka kojoj su pripadali Gunther-ovi preci – prim.Miroslav)?
Gunther: Zaista, dobro si informisan. Kada prođem kroz kapije manastira u kojem živim to je kao da ulaziš u drugu vremensku zonu, Srednji vek. Kada bih mogao da biram voleo bih da budem putnik kroz vreme. To bi bilo idealno. Oduvek sam čeznuo za drevnim i srednjovekovnim vremenima, najbolje se osećam na istorijskim lokacijama, moj um putuje i dostiže prirodne visine kada “apsorbujem” drevnu/srednjovekovnu literaturu. Ne želim da uništim snove, ali kada čovek bolje razmisli na realistički način, mislim da ne bismo dugo potrajali kada bismo se skrasili u prošlosti sa našim umovima i telima 21. veka. Brzo bismo se razboleli pošto nismo naviknuti da pijemo prljavu vodu niti na nedostatak higijene, verovatno bismo prekršili nepisane kulturne zakone koje ne možemo naći u istorijskim knjigama i možda bi čak bilo teško komunicirati sa dušama iz druge ere, ne znajući bismo prekršili pravila koja samo ti ljudi razumeju i poštuju a mi ne možemo ni da zamislimo. Zamisli srednjovekovnu dušu kako putuje u naše vreme; osoba ne bi dugo poživela. Zamisli (obraća se Ani 😀 – prim. Miroslav) da putuješ kao žena iz 21. veka u drevnu Grčku. Čak iako poznaješ filozofiju, kulturu i proučavala si tradiciju, opet bi prekršila zakone i dopustila sebi slobode koje bi se u njihovim očima smatrale uvredljivim. Zamisli da ja putujem u Srednji vek sa istorijski tačnom odećom iz tog vremena. Možda bih ušao u tavernu koja je isključivo za određenu klasu, ili seo na mesto koje je rezervisano za lokalnog sveštenika, popio pivo koje sadrži mikrobe koje moje telo ne bi tolerisalo ili pričao sa nekim sa kime ne bih trebao da razgovaram jer se to ne radi u njihovom društvu. Čak i u našem modernom vremenu to može da se desi: upoznat sam sa parom na Bliskom Istoku, poželeo sam ženi koja je bila trudna sve najbolje sa rođenjem njenog deteta. Pre nego što sam shvatio šta se dešava, ona je bila u nevolji zbog njenog muža jer mi se nasmešila i zahvalila mi. Da bi nam se osvetio, ljutiti muž je zgrabio iz njenih ruku cvet koji joj je ubrao i dao ga mojoj devojci. Veče je bilo upropašćeno zato što sam uradio ono što se u mojoj kulturi smatra prijateljskim gestom; prouzrokovao sam nevolju u drugoj. Vraćanje kroz vreme, koliko god bih ga voleo, bi me verovatno stavilo i u nemoguće situacije. Ipak bi me moja radoznalost terala da delam, u mom karakteru je da istražujem i učim/doživljavam. Bokkerijder, zaista! Proučavajuci istorijske dokumente i knjige iz te ere, otkrio sam da su članovi moje porodice pripadali ovom okultnom bratstvu iz 18. veka. Verovatno bih i ja završio na lomači. Kad bih imao sreće mogao bih da pobegnem, kao jedan od mojih predaka koji je uspeo da pobegne iz zatvora pošto je uhvaćen. Ali znajući moju sreću, mislim da ne bih uspeo. Jedna Irkinja medijum koja veruje u reinkarnaciju mi je rekla da me je videla stavljenog na muke u 18. veku i da moj duh nije bio slomljen, odbio sam da izdam imena mojih drugova. Sudilo mi se kao Bokkerijder-u. Prilično sam rezervisan kada se radi o natprirodnom, ali ko zna, ideja je zanimljiva. Oh, kada bih samo mogao da putujem kroz vreme.
Jedna od stvari koje su me zaista oduševile jeste činjenica da si stavio svoju kućnu adresu na vaš website i da još uvek prodaješ vaš merchandise na dobri stari “lova u koverti” način… Krajnje neobično za današnje vreme, nije li?
Gunther: Istina , možda to nije ni pametno pošto me mnogi mrze. Zbog ovog otvorenog pristupa me lako mogu pronaci i prijatelj i neprijatelj. To me pretvara u laku metu. Ali moje pravilo je oduvek bilo da radim otvoreno, ne krijući ništa. Mnogi se pretvaraju da su jaki ali ostaju anonimni ili se kriju iza drugih identiteta. Ja stojim 100% iza onoga što kažem i stoga mislim da je pravilnije i efektnije otvoreno se suočiti sa svetom. U isto vreme to stvara poverenje u srcima ljudi koji žele da kontantiraju bend ili poruče merchandise, prevarant bi se krio iza poštanskog faha. Stavljam se u ranjivu poziciju ali ljudi shvataju da sam stvarno ovakav. “What you see is what you get”. Plus što sam uvek ostao lojalan non-rock-star “uradi sam” underground stavu. Još uvek odgovaram lično na sve mail-ove koje dobijam, a ima ih na hiljade.
Kakvu muziku najviše slušaš ovih dana?
Gunther: Funky MTV stvari, hip-hop, salsu i nu/rap metal. Bilo šta komercijalno! Šalim se. Volim drevnu i srednjovekovnu muziku, folk i neo folk ali i dalje slušam metal, punk, oi!, wave, psychobilly, rock. Zvuci glasnih gitara će uvek raditi kod mene, pretpostavljam.
Odsvirao si stotine koncerata širom sveta, pa da li ima neka smešna priča koju bi voleo da podeliš sa našim čitaocima? Možemo li da očekujemo da vas jednog dana vidimo u Srbiji?
Gunther: Smešna priča? Ima ih mnogo. Ok, hajde da izaberemo tri blesave. Jednom su mi u Nemačkoj prišla dva heavy metal fana da mi čestitaju na svirci. Posle nekog vremena jedan je rekao: “Mnogo ste bolji od Ancient Rites!”. Pomešao me je sa pevačem power metal benda koji je takođe svirao te noći. Našalio sam se: “Hvala što me volite više od ostatka mog benda, preneću vaše komplimente ostalima!”. Nije znao šta da kaže kada je shvatio svoju grešku. To me je nasmejalo. Jednom su grupi devojke, Poljakinja i Valonka, pokušale da uđu na svirku za džabe govoreći mi koliko vole Ancient Rites. Kada sam im rekao da promoter ne dozvoljava guest liste otišle su psujući, lupajući vratima i vičući: “Jebeš Ancient Rites, ionako ne zvučite dovoljno norveški!”, haha! U Parizu je tokom svirke jedan fanatik stajao ispred stage-a sa najurnebesnijim corpsepaint-om ikada, mislim da je bio gay, stalno je hvatao glavu mog basa pokušavajući da složi neke demonske izraze lica da bi pokazao kako oseća muziku ali dok bi to radio stalno bi mi raštimavao bas, haha, što me je nerviralo ali me je na kraju nateralo da se i sam nasmejem. Što se tiče sviranja u Srbiji, kada smo bili na turneji kroz Rumuniju, Bugarsku i BJR Makedoniju sa Ancient Rites, naš promoter turneje je iznenada dobio telefonski poziv od srpskog promotera koji se raspitivao ima li ikakve šanse da nas dovede na istoj turneji. Raspored nekako nije dozvolio da se to odigra u poslednjem trenutku zato što smo morali da uhvatimo avion a za šta sam ja mislio da je prokleta šteta ali se istinski nadam da ćemo moći da dođemo u vašu zemlju pošto sam u kontaktu sa mnogo vaših ljudi koji cene Ancient Rites i Lion’s Pride. Nadajmo se da će nas srpski promoter kontaktirati kako bismo to ostvarili.
To je otprilike to, slobodno reci šta god hoćeš tvojim fanovima u Srbiji… Želim ti sve najbolje i još (najmanje) 20 uspešnih godina sa Ancient Rites! Nadam se da ćemo jednom imati prilike da ovo ponovimo, ali uživo i uz par piva (tamnih, naravno)…
Gunther: Uradio sam ovaj intervju iz dva dela. Upravo sam se vratio iz SAD. Posle svega smo ipak svirali tamo, bez obzira na moju operaciju i na činjenicu da naš bubnjar nije mogao da nam se pridruži pošto je njegova žena očekivala bebu. Nije bilo lako, morao sam da posetim američku bolnicu i uspeli smo da odsviramo koncert bez bubnjara, koristeći unapred snimljene bubnjeve, ali je bilo sjajno svirati tamo, fanovi su bili zahvalni što smo pomerili nebo i zemlju da bismo svirali kod njih i priredili su nam fantastičnu dobrodošlicu. Za dve nedelje imamo svirku u Flandriji, ovog puta će naš gitarista Domingo biti u bolnici zbog operacije ali ćemo ipak odraditi svirku. Ja imam još jednu operaciju na čekanju ali ću sačekati do posle svirke. Ovo sumira stav Ancient Rites, borba protiv svih šansi šta god da je potrebno. Radiću to do mog poslednjeg daha, kao i sa Lion’s Pride. To je teška i često nenagrađena borba ali je jedini put koji poznajem. Želim da se zahvalim našim srpskim prijateljima svom snagom na svetu, i nadam se da će AR ili LP svirati na srpskoj zemlji jednog dana, a ako budemo, popijmo zajedno nekoliko lokalnih piva i razmenimo kulturno prijateljstvo. Hvala vam na ovom razgovoru i ljubaznim rečima, nadam se da ćemo moći da nastavimo ovu konverzaciju jednog dana. Shvatam da moje reči mogu da uvrede neke čitaoce (to nikada nije moja namera!), i neki mogu da se ne slože (ovo je slobodan svet, nikakav problem za mene) ali jednostavno ne mogu da radim tipičan komercijalni “kupite naš najnoviji album” tip intervjua, sve što radim je iz srca. Nemajući šta da izgubim (nisam na sceni da bih zaradio novac) govorim kao slobodan čovek, uvek. Hvala vam na vašem vremenu.
Mother Europe Forever in our Hearts.
Intervju pripremio Miroslav Lelek
Ovaj članak je prvo objavljen na Nocturne Magazine sajtu
