U vremenu hiperprodukcije, apsolutne transparentnosti, pretrpanosti, vremenu kada su svi kritičari i kada je gotovo nemoguće zadovoljiti svačije kriterijume teško je biti bend. Uspešan bend. Pravi bend u svakom smislu te reči. Zaista su retki bendovi sa čvrstim stavom, jasnom porukom i beskompromisnom svirkom. Jedan od takvih koji su uspeli da zadovolje istančan ukus starijih fanova a onim mlađima da pruže inteligentan, moderan metal zvuk dolaze iz Francuske, njihovo ime je GOJIRA i spremni su da se popnu na sam vrh metal sveta. Tamo gde im je i mesto.
Gojira lineup 2017
Sve je počelo 1996. godine u garaži na jugozapadu Francuske, u malom gradiću Bayonne kada su braća Duplantier, Joe (vokali, gitara) i Mario (bubnjevi) osnovali bend sa dvojicom prijatelja, Christian Andreu (lead gitara) i Alexandre Cornillon (bas). Krijući se iza imena GODZILLA, po svima dobro poznatom čudovištu iz Japanske kinematografije, izdali su u naredne četiri godine četiri demo snimka „Victim“ (1996), „Possessed“ (1997), „Saturate“ (1999) i „Wisdom Comes“ (2000) i započeli svoju vladavinu podzemljem. Neposredno pred izdavanje prvog albuma, zbog autorskih prava morali su da promene ime benda u GOJIRA a u to vreme im se na basu pridružio i Jean-Michel Labadie, što je ujedno prva i poslednja promena u postavi benda koja je ostala nepromenjena do danas.
Pod novim imenom i u osveženoj postavi samostalno su izdali i prvi album 2001. godine, „Terra Incognita“. Jean-Michel nije se predstavio samo kao novi basista benda već je i pozirao za omot albuma. Prvi album je bio samo prva naznaka toga kakav će gigant Gojira postati u godinama koje dolaze, nakon godina napornog rada i borbe za opstanak i izlazak iz anonimnosti metal underground-a.
Od samog početka muziku koju Gojira sviraju jako je teško strpati u neki kalup, budući da se mogu čuti elementi death, thrash, groove, progressive metala. Možda je najtačnije i najbolje opisati je samo kao metal. Jer to i jeste, i više je nego dovoljno. Najbolja opcija svakako bi bila pustiti muziku da govori za sebe, bez dodeljivanja ikakvih tagova. Kao jedan od najekstremnijih i najžešćih bendova koje je Francuska do sada iznedrila, njihov zvuk evoluira iz albuma u album, sa jasnim stavom i još jasnijom porukom. Delimično verni hipi pokretu ali sa mentalitetom modernog doba, ubrzo su postali poznati kao zaštitnici planete.
Joe Duplantier, Gojira
Godina 2003. donela je drugi studijski album „The Link“ a uspeh koji su ostvarili nakon izdavanja prva dva albuma dokumentovali su i prvim DVD izdanjem simbolično nazvanim „The Link Alive“ naredne godine. Ovo je bendu donelo i prvi ugovor sa francuskom izdavačkom kućom Listenable Records, koja je stala i iza njihovog narednog izdanja.
„From Mars To Sirius“ (2005) privukao je veliku pažnju, ne samo heavy metal zajednice već i intelektualnog sveta jer je se bavio promišljenim i dubokim ispitivanjem sveta i posledicama koje ljudsko ponašanje ima na prirodu. Ovaj koncept ne bavi se samo vaskrsnućem planete, problemima prirode već se bavi i životom, smrću i ponovnim rođenjem. Metal svet je bio zabavljen i zadivljen, dugo nismo videli ovako inteligentno ali snažno heavy metal izdanje koje je u isto vreme ekspanzivno i otvara nove vidike koliko je i koncizno.
Treći album doneo je i još jedan ugovor, ovaj put sa Prosthetic Records, kućom koja ih je predstavljala u Severnoj Americi. Pozitivne kritike dovele su i do prve turneje preko Atlantika gde su Gojira nastupali uz bendove kao što su Lamb Of God, Children Of Bodom, Behemoth. Gojira su malo po malo počeli da grade ime u svetu ekstremnog metala, tih godina sa posebnim akcentom na razarajuće nastupe uživo koji publiku nisu ostavljali ravnodušnom.
Nakon dve godine turneje, početkom 2008. godine Gojira su se vratili u studio. Skoro 10 meseci bilo je potrebno da „The Way Of All Flesh“ ugleda svetlost dana, kao jedan od najiščekivanijih albuma te godine. Nakon podizanja ekološke svesti na „From Mars To Sirius“ bend se ovoga puta tematski okrenuo smrtnosti ali ne odustajući od svog cilja, pa se „The Way Of All Flesh“ može sagledati i kao rekvijem za planetu Zemlju. Pogresivnost po kojoj su postali poznati uz heavy ritmove, Gojira su se predstavili kao podjednako inteligentna sila koliko i nepogrešivo žestoka.
„The Way Of All Flesh“ nije omogućio bendu samo da podele binu sa najvećima, bendom Metallica, već im je doneo i ugovor sa velikom izdavačkom kućom, Roadrunner Records koja je potpisala njihovo naredno izdanje. „L’Enfant Sauvage“ izašao je na leto 2012. godine. Metal svet ga je iščekivao sa nikad većim nestrpljenjem. Ono što mu je „Divlje dete“ pružilo jeste spiritualno putovanje inspirisano Joe-evom opsednutošću ljudskom dušom i večitim pitanjem da li smo više od samo krvi i mesa. Već svima dobro poznatom mešavinom žestine, inovativnosti u pisanju pesama, poezije na najvišem nivou, originalnosti sa pojačanom dozom drame i emotivnosti još jednom su podigli metal na novi, viši nivo brilijantnosti.
Krajem 2014. godine braća Duplantier počeli su sa izgradnjom svog studija u Nju Jorku. „Silver Cord Studio“završen je na proleće 2015. i bend je konačno mogao da započne rad na novom albumu. Nekoliko dana potom braća su saznala da im je majka teško bolesna, a ubrzo je i preminula. Ova porodična tragedija odložila je snimanje ali i promenila čitav kurs šestog studijskog albuma.
„Magma“ je donela mrak i bol. Najpristupačnije i najemotivnije, a samim tim i najsnažnije ostvarenje benda do sada. Melodičnost i čiste vokalne deonice privukle su pažnju i naišli na neodobravanje mnogih fanova u početku, ali nepogrešiv Gojira zvuk i vreme koje je bilo potrebno da se ovo remek-delo svari i razume učinili su svoje. „Magma“ je neka nova dimenzija i predviđena je da deluje na nekom drugom nivou. U metal svetu ne postoji ništa što liči na ovaj album.
Metal Hammer magazin proglasio ga je za album 2016. godine, a našla se i na listama skoro svih relevantnih rock i metal časopisa i portala širom planete. „Magma“ je bendu donela i nešto što ni u snu nisu očekivali, prve Grammy nominacije. Singl „Silvera“ nominovan je za Best Metal Performance dok je album poneo nominaciju za Rock album godine. Ne, nisu kući poneli nijedan trofej. Ali to nije ni važno. Velika većina vas verovatno deli mišljenje da je manifestacija dodele Grammy nagrada našminkana šarada i da metal bendovi treba da budu iznad toga. Jesu. I u pravu ste. Ali iz perspektive benda koji tek treba da zavlada svetom ovo je ogromna stvar. Sada svi znaju ko su Gojira. Ako samo jedan klinac bilo gde u svetu nakon ovoga klikne da posluša šta Gojira imaju da kažu i zaljubi se, kao što sam ja pre mnogo godina, onda je to vrednija nagrada od bilo kakvog pozlaćenog trofeja koji će skupljati prašinu na polici.
„Magma“ je teža i vrednija, muzički i emotivno, od bilo kog izdanja koje se našlo na ovoj dodeli ili bilo kojoj listi trenutno. Gojira je bend kakav se dugo čekao u metal svetu. Stigao je. Jedan od najboljih koje scena u ovom trenutku ima da ponudi. Bend o kome će se tek pisati i pričati. Revolucija se već dešava, uhvatite korak dok potpuno ne eksplodira i sravni sve pred sobom. Gojira je metal bend budućnosti.