GOATMARE & THE HELLSPADES – „Decomposed“ (2017)

Dok su po komšiluku treštale „srećna ti ova godina nova“ i „januar, januar, ponoć je ljube se svi“ (pretpostaviću da su ljudi to slušali zbog dramskog efekta), u mom toplom, okićenom domu odjekivali su stihovi „za kraj ti ovu pesmu na trulo uvo pevam, dok muve lete iznad tvojih raspadnutih creva“. Umesto Deda Mraza u koga smo davno prestali da verujemo, Goatmare & The Hellspades počastili su nas svojim novim, dugoočekivanim albumom „Decomposed“ u novogodišnjoj noći samo par sati pre nego što su kazaljke otkucale ponoć.

Ukoliko ste ranije slušali Goatmare, znate šta da očekujete. Bend se drži svoje prepoznatljive formule samo što je sve podignuto na mnogo viši nivo, produkcijski, tekstualno, aranžmanski – ogroman korak napred u svakom pogledu. Ukoliko pak nikada niste imali priliku da ih slušate, blago vam zavidim.

U moru bendova bez sopstvenog identiteta, Goatmare & The Hellspades su nepogrešivo prepoznatljivi. Mnogima je prva asocijacija svakako muzika za noć veštica ili bend Misfits, što je potpuno razumljivo i verujem da bendu imponuje. Međutim, njihov zvuk obogaćen je raznim rockabilly elementima, ženskim pratećim vokalima i sjajnim aranžmanima na klavijaturi, te je daleko od još jednog Misfits tribute benda sa originalnim pesmama.

Ono što „Decomposed“ čini posebno zanimljivim je upravo ta gomila uticaja, mahom evergreen zvuka sa ovih prostora. Ima tu pomalo Vampira, pa čak i šlagera, posebno u pesmi „Srešćemo se“ (jel samo ja u glavi čujem Bišketa kako ovo peva?). Ono što Volbeat rade sa američkim muzičkim nasleđem, Goatmare rade sa našim bogatim, nažalost od mnogih zaboravljenim. Sve to je lepo upakovano u punk/metal mašnicu i servirano kao sjajan muzički paketić.

Albumom „Decomposed“ bend Goatmare & The Hellspades definitivno je zacementirao svoj položaj kao jedan od najunikatnijih sastava kod nas. Da su dosta vremena uložili u stvaranje ovog albuma jasno je već sa prvom pesmom „Laku noć“, koja vas svojim jezivim klavirskim uvodom i infektivnim refrenom grabi i ne pušta dok ne poslušate svih 40 minuta materijala koliko je bend pripremio.

Ono što ovom albumu kod mene diže ocenu su hitovi. Goatmare znaju da naprave hit, što smo već imali prilike da čujemo na albumu „13 Ways to Die“, međutim na ovom bend izbacuje hitove u rafalu. Na albumu nema dosadnog momenta, pesme koju ćete preskakati. Naprotiv, nakon što ga budete preslušali nećete znati koju pesmu ćete pre pevušiti. Stoga, ne mogu u ovim redovima izdvojiti neke pesme kao apsolutne pobednike. Umesto toga, poslušajte album pa podelite sa nama koji su vaše omiljene stvari u komentarima.

Na albumu je pečat ostavilo i par gostiju, čisto da dodatno začine već uobličenu priču. Dača iz Nadimača je pozajmio svoj prodorni scream agresivnoj „Pored tebe mrtve“, na koju bi i pokojni Lemmy bio ponosan. Tu je i za mnoge potpuno neočekivano reperka Sajsi, čiji zavodljivi glas pravi kontrast Slavkovom vokalu i dodaje dašak drame pevljivom i poletnom hitu „Odvedi me“, ljubavnoj pesmi kakvu samo Goatmare mogu da naprave.

Goatmare & The Hellspades su sasvim zasluženo dobili dosta pažnje sa prethodnim albumom, a „Decomposed“ će bez sumnje zacementirati njihov položaj na sceni i verovatno zainteresovati neku novu publiku da se raspita „ko su pa sad ovi“.

Piše Jovan Ristić