Ghost – „Prequelle“ (2018)

GHOST
„Prequelle“
Occult Rock
Loma Vista Recordings/Spinefarm (2018)

„Prequelle“ je jasno potvrdio činjenicu da je Tobias Forge oduvek bio jedini mastermind ovog sastava.

Čoveče, trebaće mi par dana da svarim ovo.

Ne verujem da je iko mogao da predvidi ovako ogroman zaokret u karijeri benda koji je počeo kao maskirana, mistična underground senzacija. Prvi album ujedinio je metalce svih izmišljenih podžanrova. „Opus Eponymous“ je bio ono sve što je metal prestao da bude: zao, mističan, jednostavan i melodičan. Sa četvrtim albumom „Prequelle“, Ghost su komercijalnijim zvukom odlučili da ujedine i keve svih metalaca, vatrene ljubiteljke Zdravka Čolića i pop muzike 80-ih. Istina je, „Prequelle“ možete da pustite i kevi.

Ghost su konačno spremni da osvoje svet. Ceo svet.

Po samom početku albuma ne biste mogli da zaključite da se radi o komercijalnijem izdanju od prethodnog albuma „Meliora“. I Ghost su poklekli pred sve popularnijim trendom, pa nas tako u album uvodi dečiji hor u numeri „Ashes“, koja postavlja atmosferski temelj albuma koji kulminira melodijom uvodne numere na klavijaturi. Moram vam otkriti, „Ringe, ringe raja“ nikada nije zvučalo ovako jezivo (iako izvorno jeste, kako se često povezuje sa velikom kugom koja je tema albuma).

Uvodna pesma „Rats“ možda je zamaskirala pomenuti pop senzibilitet teškim rifovima, ali stvari poput „Witch Image“ i „Dance Macabre“ nedvosmisleno ukazuju na činjenicu da je bend na ovom albumu crpeo inspiraciju iz sastava poput Duran Duran ili ABBA. Ovi uticaji se prožimaju kroz ceo album i daju mu određenu evergreen notu. Samo poslušajte „Pro Memoria“ i recite mi da niste ubeđeni da ste je već čuli pre hiljadu godina. Nema sumnje, deo pesme u kome Cardinal Copia očaravajuće peva „Who walks behind… Who walks behind“ je njihov rif iz „Smoke on the Water“.

Tu je i sporija „See the Light“, koja je ovom albumu ono što je „He Is“ bila prethodnom – spora utvara za koju će neko ko prvi put sluša bend i ko je potpuno neupućen sigurno reći da je prosto predivna. Forge-ove vokalna izvedba ovde dolazi do izražaja, kako praćen laganim klavirom pokazuje pun opseg svog glasa, posebno u eksplozivnom refrenu. Lagana i fina, ova pesma ima ogroman radijski potencijal – možda ćemo je čak čuti na Karolini.

Dok sam još uvek kod ove pesme, moram da pomenem da je Forge na polju tekstova zreliji nego ikada, vešto kombinujući tematiku velike kuge sa nimalo suptilno skrivenim ličnim porukama, ljubavnim i onim o izdaji. Ne možete da se ne zapitate da li su stihovi „Everyday that you feed me with hate, I grow stronger“ ili “Many a sin I have witnessed, many a rat I have befriended”  upućeni bivšim članovima čija je tužba skinula veo misterije sa benda.

„Prequelle“ je pored toga jasno potvrdio činjenicu da je Tobias Forge oduvek bio jedini mastermind ovog sastava. Odsustvo dugogodišnih članova jedva se i oseti u komponovanju, dok su novi unajmljeni revolveraši muzički i više nego sposobni da ih zamene. Gitare su i više nego maestralne, a harmonijske deonice evociraju zlatne dane klasičnog roka i sastava poput Scorpions ili čak The Eagles kao što je slučaj sa „Faith“, inspirisanom klasičnim metal zvukom koja će i najinertnije naterati da headbanguju, ili instrumentalnom dragulju „Miasma“, bez sumnje njihovom najgrandioznijem do sada.

Tradicionalno, Ghost najjači i najupečatljiviji momenat ostavljaju za kraj, pa je tako „Life Eternal“ pesma koja će vas proganjati nakon što izvrtite album. Možda nije snažna ili bombastična kao „Monstrance Clock“ ili „Deus in Absentia“, ali je zato emotivna, očaravajuća i ništa manje efektivna kao poslednja numera. Za to su se postarali orgulje, horovi i tekst koji će vas proganjati koji kulminira stihovima „if you have life eternal…“. Na ovoj pesmi, Ghost pucaju iz svih topova i koriste sve karte iz rukava.

Utisak koji ostaje nakon slušanja albuma je da je „Prequelle“ najzategnutije njihovo izdanje do sada, što produkcijski, što kompozitorski. Svakim novim slušanjem uhvatićete neki novi detalj vešto utkan u četrdeset minuta materijala koji će vas prosto opiti.

Otkriću vam jednu tajnu. Uspeh benda Ghost ne krije se u šokantnom imidžu, poznatim facama koje nose njihove majice, kontraverznim tekstovima, pominjanju đavola ili čemu god. Tajna njihovog uspeha je prosta: Tobias Forge je trenutno jedan od najnadarenijih kompozitora na sceni. Ono što njihovu muziku odvaja i čini popularnom je to što on u svakoj pesmi ostavi deo duše, kao Horkrukse koji garantuju da će ta muzika živeti večno. I to je nešto što možete da osetite svaki put kada slušate ovaj bend. To nije nešto što možete ispolitati u studiju. Na „Prequelle“ je njegov lični, ljudski momenat u kompoziciji dodatno naglašen, što ovaj album najviše izdvaja od prethodnih.

U vremenu kada rock proglašavaju mrtvim potreban nam je bend koji će starije generacije podsetiti da nije sve propalo i da ima bendova koji će tek puniti stadione ali i naučiti mlade generacije koje su to vrednosti koje čine ovaj žanr besmrtnim. To što se u godini kada su Judas Priest izdali svoj najbolji album u prethodnih par decenija ja ozbiljno razmišljam ko će odneti prvo mesto na godišnjoj listi valjda vam dovoljno govori o tome o kakvom se kvalitetu radi. Ovo samo potvrđuje da su Ghost objavili album koji je spreman da stane na crtu velikanima.

Piše Jovan Ristić

Lista pesama:

01. Ashes
02. Rats
03. Faith
04. See The Light
05. Miasma
06. Dance Macabre
07. Pro Memoria
08. Witch Image
09. Helvetesfonster
10. Life Eternal