RECENZIJE ALBUMA

GBH – „Momentum“ (2017)

gbh-momentum-2017-FEATURED
Written by Hardwired Crew

GBH
„Momentum
Punk Rock
(Hellcat Records,2017)

GBH nije stigao do statusa koji poseduje slučajno. Ti ljudi su zaista predani svom poslu i poštuju i sebe i svoju publiku. Ovaj album je prosto demonstracija sile, šta može da se uradi kada si iskren, istrajan i voliš ono što radiš.

Svaki put kada vidim da neki stariji bend sprema novi materijal obuzme me trema, ali ne ona pozitivna. Obuzme me strah da je to još jedan pokušaj da se na konto neke stare slave zaradi još koji dinar. I onda slede velika razočarenja. Nove pesme ne liče ni na šta, jednostavno nastale na silu, samo da bi se reklo: “Ej, mi imamo novi album, kupite ga.” Fanovi koji poštuju bend zbog ranijih radova, isprate i te nove momente, iako sami izvođači nemaju poštovanja prema njima i nude im neki proizvod sumnjivog kvaliteta. Jednostavno, neki ljudi ne znaju da kažu kada je dosta. Ili kao što kaže Harvey Dent u filmu The Dark Knight: “Ili umreš kao heroj, ili živiš dovoljno dugo da vidiš kako postaješ zlikovac.”

Sa druge strane, postoje i oni koji su kao vino, što stariji to bolji, ali gorak ukus koji ostavlja ona prva kategorija ipak je previše jak, tako da je strah potpuno opravdan, ako mene pitate. Zato sam bio oprezan i na vest da GBH izbacuje novi album, sedam godina nakon prethodnog. Ali ova zabrinutost nije dugo trajala. Već prilikom slušanja prvog singla, bilo je dovoljno jasno da ovo neće biti promašaj, bilo je jasno kojoj kategoriji GBH pripada. Poprilično lako su slomili moj pesimizam i jedva sam čekao 17. novembar.

Činjenica da su u šestoj deceniji života i da postoje već 38 godina nije ih sprečila da naprave poprilično energičan album, kakav se i očekuje od nekoga ko se deklariše kao pank bend. Oni su svoj stil gradili godinama, usavršavali ga i ovaj album je samo potvrda minulog rada. GBH nije stigao do statusa koji poseduje slučajno. Ti ljudi su zaista predani svom poslu i poštuju i sebe i svoju publiku. Ovaj album je prosto demonstracija sile, šta može da se uradi kada si iskren, istrajan i voliš ono što radiš. Nemojte pogrešno da me shvatite, nije ovo album koji će ostaviti nezbrisiv trag u istoriji muzike, ili nešto slično, ali kada se sve sabere, u ovakvim okolnostima, ovo je i više nego dobro i zaslužuje veliku pažnju. Ali krenimo redom…

Album otvara pesma “Birmingham Smiles”. Nije teško zaključiti, posvećena je gradu iz kog su potekli članovi benda i ima sve ono što jedna pank himna posvećena rodnom gradu treba da ima. Sledi za nijansu sporija i melodičnija “Tripwire Strange”. “No News” je možda i najslabija numera sa albuma. Jednostavno, nisam osetio idetintet pesme i nešto što bi ju izdvojilo. Sa druge strane, mirna i precizna gitara, kao i upečatljv bas, pesmi “Population Bomb” daju baš to što fali u “No News”, nešto po čemu će pesma ostati upečatljiva. U pesmi “Enemies”, da nije dela sa horskim pevanjem i zarazne solaže, moglo bi se reći isto što i za “No News”, ali ovi elementi za nijansu izvlače pesmu.

Prva polovina albuma završava pesmom “Us Against The World” i najavljuje drugu polovinu koja prosto puca od energije. Na prvo slušanje, bilo je jako teško izdvojiti najbolju pesmu sa albuma, komotno se može reći da je to bilo koja pesma sa druge polovine albuma. “Momentum”, “The Perfect Storm” i “Fifty What?” prosto pucaju od čiste, pank energije. Posebno bih izdvojio “I Never Asked For Any Of This”. Prosto, oštrina ove pesme vam ne dozvoljava da ju ne primetite i izdvojite kao jednog od favorita. Kada sam pokušao da izbor za najbolju pesmu suzim što više, ostao sam na dve pesme i ovo je jedna od njih.

“Blue Sky Thinking” je pretposlednja numera sa albuma. Još jedna u nizu odličnih pesama sa malo horskog pevanja i dosta brzim i zanimljivim rifom. Gitarista benda, Colin Blyth, zaslužuje posebne pohvale. Sjajno je oživeo celu ideju pesme.

Album završava onako kako je i počeo, himnom. Samo što je ova himna posvećena piću. “Liquid Paradise (The Epic)” u potpunosti zaslužuje da u svom naslovu nosi onaj deo u zagradama. Pesma za koju ću se usuditi da kažem da je i najbolja na albumu, uz već pomenutu “I Never Asked For Any Of This”. Fenomenalno zatvaranje albuma. Pesma polako graduira do svog vrhunca, tako da trajanje od nešto više od pet minuta ne bi trebalo da predstavlja iznenađenje.

Sve u svemu, GBH je pokazao da njihovo vreme za penziju još uvek nije došlo. Aktivno nastupaju, i dalje snimaju odlične pesme i želim im da u ovakvoj formi ostanu što duže. Zaista mi je žao što sam zbog nekih posrnulih bendova posumnjao i u GBH. Ali sve to je dodatno doprinelo mom zadovoljstvu prilikom slušanja ovog albuma prvi put… I drugi… I ko zna sad već koji. Status koji uživaju je uspešno odbranjen još jednom.

Piše Dušan Dudarin

Lista pesama:
1. Birmingham Smiles
2. Tripwire Strange
3. No News
4. Population Bomb
5. Enemies
6. Us Against The World
7. Momentum
8. The Perfect Storm
9. Fifty What?
10. I Never Asked For Any Of This
11. Blue Sky Thinking
12. Liquid Paradise (The Epic)

4

GBH nije stigao do statusa koji poseduje slučajno. Ti ljudi su zaista predani svom poslu i poštuju i sebe i svoju publiku. Ovaj album je prosto demonstracija sile, šta može da se uradi kada si iskren, istrajan i voliš ono što radiš.