IZVEŠTAJI SA KONCERATA

Gamma Ray u Budimpešti – 25 godina pozitivne energije

gamma-ray-budapest-2015-photo-jovan-ristic
Written by Jovan Ristić

Kao mlađani, maloletni ljubitelj heavy metala koji je propustio koncert omiljenog benda u inostranstvu zakleo sam se da ubuduće neću propustiti nijednu turneju svojih omiljenih, bratskih bendova GAMMA RAY HELLOWEEN. I nakon 10 godina ostao sam istrajan u tom obećanju i po peti put imao prilike da gledam sastav koji predvodi harizmatični Kai Hansen, i to ovom prilikom sa posebnim povodom: bend Gamma Ray slavi 25 godina postojanja. Poznajući rad tog benda znao sam da od ovog nastupa mogu da očekujem dosta hitova, pikanterija i kao i obično pakleno dobru atmosferu. Međutim, uoči samog početka turneje iz tabora benda je stigla vest da bend nastavlja dalje sa dva pevača, te da će pored Hansen-a novi glas benda biti relativno anonimni nemački muzičar, Frank Beck (Red Raven). Moja prva reakcija bila je razočarenje, zatim gnev i na kraju ravnodušnost. Međutim, nakon što su se strasti slegle bio sam daleko optimističniji i spreman da verujem da je bend doneo pravi izbor, te da dam novajliji šansu uživo. Malo je reći da nemačke legende nisu razočarale.

Sa zakašnjenjem u polasku nažalost sam propustio nastup prve predgrupe, benda DRAGONY iz Austrije. Ono malo nastupa koji sam uspeo da čujem dok sam čekao u redu za ulaz i ostavljao garderobu prijatno me je iznenadilo: zvuk je bio kristalno jasan čak i van same sale. Kao neko ko je prvi put u prostoru Club 202 bio sam prijatno iznenađen ambijentom. Veoma interesantan klub ukrašen je raznim suvenirima kao što su gitare, plakati i zastave. Koncertni prostor je podeljen na podijum pred samom binom, te na prostor sa klupama za sedenje u začelju i na terasama sa strane.

serious-black-budapest-2015-photo-jovan-ristic

Serious Black u Budimpešti 2015. godine, photo Jovan Ristić

Čast da nastupa kao specijalni gost pripala je bendu SERIOUS BLACK, supergrupi koju su osnovali Mario Lochert (Visions of Atlantis), Thomen Stauch (Blind Guardian) i Roland Grapow (MasterplanHelloween). Kako je Grapow napustio bend da bi se posvetio svom matičnom sastavu Masterplan očekivao sam bar da ću videti legendu koja je dugo godina svirala sa bendom Blind Guardian, međutim Thomen Stauch nije nastupio bendom iako nije bilo prethodne najave. Na njegovom mestu sedeo je bubnjar benda Rhapsody of FireAlex Holzwarth, koji se dokazao kao i više nego sposobna zamena.

Bend je počeo sasvim solidno, zvuk je bio jasan kako sa strane na terasi tako i pred samom binom, što je ogroman plus za svakog ko je odlučio da koncert prati iz prvih redova. Sam bend neguje zvuk koji je mešavina power metal i AOR žanrova, kojim dominiraju pretežno vokali i klavijature. Međutim nakon par pesama čini se da je publika izgubila interesovanje a sam prostor uz binu se znatno proredio, što je bend pokušao da popravi sviranjem delova pesama „I Was Made For Loving You“ benda KISS i „Rock You Like A Hurricane“ benda Scorpions, što je po meni postiglo suprotni efekat. Ne postoji ništa loše u obradama, ali bend u kome su prodefilovali članovi bendova kao što su HelloweenBlind Guardian i Tad Morose treba da ponudi mnogo bolji materijal koji bi razdrmao publiku, a ne da pribegava trikovima prosečnih tezgaroških bendova.

serious-black-budapest-2015-photo-jovan-ristic

Serious Black u Budimpešti 2015. godine, photo Jovan Ristić

Kroz svoj nastup bend je predstavio pesme sa svog aktuelnog, debitantskog albuma među kojima su se izdvojile hitične „Older And Wiser“„Listen To The Storm“ kao i prvi singl „High And Low“. Frontmen Urban Breedse tokom celog nastupa trudio da animira publiku, mada su zvezde nastupa nesumnjivo bili gitarista Bob Katsionis (Firewind) i klavijaturista Jan Vacik (Dreamscape) koji su svojom harizmom zasenili i samog frontmena. Bend je svoj set zatvorio pesmom „I Seek No Other Life“ i oprostio se od pomalo usnule publike.

Nije prošlo mnogo vremena pre nego što je bina bila spremna za nastup zvezde večeri. Masa je prekratila vreme gromoglasno skandirajući ime benda, dok su tonci vršili poslednje provere. Sa zvučnika se začula pesma „Bad Reputation“ koju izvodi Joan Jett, koja je ujedno najavila početak koncerta. Nakon standardne intro pesme „Welcome“Gamma Ray su izleteli na binu sa mladalačkim elanom i otpočeli svirku pesmom „Heaven Can Wait“sa debitantskog albuma. Publika je svim srcem odgovorila na pozitivnu energiju koju su Hansen i ekipa širili i svim srcem pevali sa bendom. Ne dozvoljavajući ni momenat predaha nadovezali su se pesmom „Last Before The Storm“, pomalo zapostavljenim hitom koji se u listi nije našao više od 10 godina i koji je potpuno zapalilo publiku. Nakon nje su zastali kako bi Kai pozdravio publiku i ujedno najavio novog pevača, objašnjavajući kako je osetio da nema više snage u glasu da bi izneo cele turneje sam. Frank Beck izlazi na binu uz jednoglasnu podršku pomalo zatečene publike i predstavlja sebe pesmama „Fight“ sa albuma „Majestic“ i „One With The World“ sa albuma „Sigh No More“. Moj prvi utisak je priznajem bio i više nego pozitivan. Frank Beck zvuči i izgleda dosta bolje nego na snimcima načinjenim tokom prethodne turneje, kada je bio samo ispomoć usled Hansen-ove bolesti. Ovog puta mnogo sigurniji kako stasom tako i glasom, vladao je binom kao iskusan frontmen i u startu izmamio dobre reakcije publike.

gamma-ray-budapest-2015-photo-jovan-ristic

Gamma Ray u Budimpešti 2015. godine, photo Jovan Ristić

Nakon njih je usledila i obrada benda Helloween, pesma „I Want Out“, u kojoj su se smenjivali Hansen i Beck i u koju je umetnut rege deo tokom kojeg je Kai improvizovao tekst čime je izmamio iskrene osmehe publike. Nju je pratila jednako kultna „Valley Of The Kings“, na kojoj su se vokali takođe smenjivali, i gde sam napokon uvideo veoma važnu stvar. Iako je sam po sebi dobar pevač, Frank Beck je daleko manje harizmatičan od Hansen-a u čijoj senci je ostao tokom ostatka nastupa. Možda je tome doprinela i činjenica da je Hansen-ov mikrofon bio više pojačan kao i da je zvučao mnogo bolje nego prethodnih par godina, a možda i to da Hansen ima daleko više iskustva kao frontmen od simpatične pridošlice. Moguće da je doduše reč i o subjektivnom utisku, ali taj utisak vidno deli i ostatak publike što se dalo primetiti tokom predstavljanja benda, gde je nakon mlakog aplauza novom pevaču publika eksplodirala pri pomenu Hansen-ovog imena. Iako se Beck svojski potrudio, Hansen-ove cipele je izuzetno teško popuniti, čega je i sam pevač vidno svestan kako ni sam nije krio fascinaciju legendarnim frontmenom tokom nastupa.

gamma-ray-budapest-2015-photo-jovan-ristic

Gamma Ray u Budimpešti 2015. godine, photo Jovan Ristić

Sam bend zvuči usviranije nego ikad, čemu je verovatno doprinela činjenica da se bubnjar Michael Ehre uigrao u novom timu, koji još čine dugogodišnji članovi Dirk Schlächter i Henjo Richter. Ostatak nastupa je takođe bio protkan vrhunskim hitovima kao što su balada „The Silence“, koju je otpevao samo Hansen„Dethrone Tyrany“ ali i novijim stvarima poput „Empathy“ i „Master of Confusion“. Vrhunac večeri je usledio kada je bend zasvirao svoju himnu „Rebellion In Dreamland“ koju su, sada već tradicionalno, presekli na pola pesmama „Heavy Metal Universe“ i „Ride The Sky“, još jednom obradom iz Hansen-ovih dana provedenih u bendu Helloween. Nakon ovog medley-a usledio je i moj lični vrhunac večeri, pesma Somewhere Out In Space, koju sam napokon čuo uživo nakon 10 godina i pet koncerata. Ovo je bilo neverovatno emotivno iskustvo koje ne znam kako bih opisao samo rečima. Bend je produžio pesmu sporijim jam delom, kada nas je Kai Hansen kroz svoju fantastičnu solo tačku na par čarobnih minuta poveo u dubine svemira. Nakon kratke pauze bend se vraća na bis sa još jednom pikanterijom, pesmom „Heading for Tomorrow“ sa istoimenog debi albuma koju su presekli pesmom „Avalon“ sa svog aktuelnog izdanja „Empire of the Undead“. Uz zvuke pesme „Send Me A Sign“ bend se oprašta od publike koja se zgurala tik uz binu u nadi da će se rukovati sa legendama ili uhvatiti koju trzalicu.

gamma-ray-budapest-2015-photo-jovan-ristic

Moj sveukupni utisak je izuzetno pozitivan. Kao po običaju članovi benda nisu skidali osmeh sa lica i svim srcem su se trudili da publici ulepšaju veče. Bend je obećao sjajnu rođendansku žurku  to obećanje ispunio u potpunosti a pritom i predstavio novog člana na najbolji mogući način – kroz proverene i probrane hitove. Iako sam u početku imao dosta predrasuda i čak strepeo kako će podmlađeni bend zvučati, moram priznati da je ovo bio jedan od najboljih nastupa sastava Gamma Ray kome sam do sada prisustvovao.

Piše Jovan Ristić

O autoru

Jovan Ristić

Editor

Contact
jovan@hardwiredmagazine.com

Ostavite komentar

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.