Tokom dugih dub deonica, često neposredno ubačenih u neočekivanim momentima, povremeno je bilo odjeka (eho efekata) koji su trajali i trajali i trajali… toliko da se ubrzo počneš pitati kada li su i počeli, da li još uvek traju ili si se samo navikao na njih i da li će se ikad uopšte završiti. Neki još uvek odzvanjaju u glavi. Na isti način odjekuju celokupne svirke koje je beogradska rege ekipa FC APATRIDE UTD pripremila prethodnog vikenda u Beogradu, 7. februara, i dan kasnije, u Novom Sadu. Zato su i utisci isto tako sveži kao i dan nakon svirke, a kašnjenje izveštaja se ne može opravdati ni sa čim drugim no – nemanjem kada.
Foto: Tamara Milošević
Jednog dana, to mogu da garantujem, svirke Apatrida će se prepričavati. Sve ono što jedna istinska andergraund svirka treba da ima, a tu pre svega prednjače izuzetan kvalitet zvuka, odlična usviranost i konačno, verovatno i najbitniji element – podjednaka doza iskrenosti i ljubavi sa obe strane bine, može se pronaći na koncertima ovog sastava. Štaviše, u takvim okolnostima ni ne postoje dve strane bine, samo jedna. Zajedničko pevanje iz sveg glasa, visoko podignute pesnice u znak protesta, ali i plesanje kao u transu, su neizbežni na svirkama Apatrida.
Da li su u takvim okolnostima žanrovi uopšte i bitni? Verovatno da ne, ali to ne znači da treba zanemariti kvalitet regea koji Apatridi donose ne samo kroz pesme, već i produkciju, koja postaje sve jača. Uostalom, pomenuti eho efekti su jedan od najboljih pokazatelja, uz celokupne dub deonice koje su zvučale verovatno najbolje do sada. To se posebno osetilo u Beogradu, gde je ozvučenje bilo za nijansu moćnije nego u Novom Sadu. Oštrica ritam bluz gitare uz rifove druge gitare sekle su sve pred sobom, dok su bas i bubanj, iako sa drugim sviračima u odnosu na prethodnu svirku, otvarali neočekivane dubine.
Foto: Tamara Milošević
Na tribinu koja se održavala pred koncert u Beogradu, nažalost, ipak nismo stigli. Za nas i sve one koje su propustili, jedno od izlaganja se može pronaći onlajn. Svakako koncept tribine je nešto što bi bilo lepo i korisno da postane praksa za Apatride, jer ako postoji ijedan bend na muzičkoj sceni Srbije koji ima šta da kaže i ima dovoljno znanja da organizuje tribine (pred koncerte), onda su to upravo oni. Kao i na završetku manje-više svakog izveštaja sa koncerta Apatrida, jedina moguća i prava zamerka jeste što same svirke nisu češće i van Beograda i Novog Sada.
