Premalo je reči kojima bi se mogla dočarati atmosfera na sinoćnjem koncertu legendarnog američkog progressive metal benda FATES WARNING. Publika koje je bilo u šarolikim životnim dobima više je nego srdačno dočekala svoj omiljeni bend, kojem je, iako postoje već tridesetak godina, ovo bila prva poseta i prvi nastup u Beogradu. Verovatno se i sam bend izenadio koliko je voljen, jer je tokom celog koncerta delovalo da su zaista bili dirnuti pažnjom svoje beogradske publike.
Asymmetry u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Oko osam i petanest, prvi su na binu izašli momci iz beogradskog progressive metal benda A|symmetry. Bend je pre dve godine objavio EP „Room 17: Hours Between Shadows And Light” a na sinoćnjem nastupu su osim pesama sa svog prvog studijskog izdanja, odsvirali i novu numeru koja će se naći na njihovom prvom albumu. Veoma burno ispraćen i pozitivno podržan od strane publike koje je bilo znatno više nego što je to uobičajeno kada sviraju predgrupe, bend je ubedljivo istutnjao svoj kratak set. Zvučali su sigurno, uverljivo i uvežbano i bilo je vidljivo da se trude da ostave dobar utisak na ljude ispred sebe. Nesumnjivo da su to i učinili. Skučeni prostor na maloj bini pretrpanoj opremom (nekolicinom pojačala i čak dva seta bubnjeva) nije im dozvolila da se slobodno kreću, no to svakako nije bila njihova greška, i nije umanjila uživanje u njihovoj muzici.
Headless u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Nakon kraće pauze i nameštanja instrumenata na bini su se pojavili Headless. Bend iz Italije u čijim redovima se, za mikrofonom nalazi Göran-a Edman-a, koji je pre nešto više od dvadeset godina sarađivao sa Yngwie-em Malmsteen-om i John-om Norum-om, a koji je bio sprečen da ovu turneju odradi sa bendom, te je umesto njega za mikrofonom stajala još jedna, možda i mnogo veća legenda, Ian Parry (Elegy) rasplamsao je svoj polučasovni set dajući sve od sebe da osvoji publiku. Sasvim solidno upravljajući datim vremenom, Headlesssu pristojno predstavili beogradskoj publici svoj opus. Delovalo je da ih publika ne poznaje, ali to nije umanjilo strast u njima da se potpuno užive i prepuste događaju baš kao da su oni zvezde večeri. Najbolju i najžešću reakciju izazvao je svakako hit engleskog heavy metal benda Judas Priest „Breaking the Law“. Moglo bi se lako reći da je to bio i najbolji deo njihovog nastupa, ili pak onaj koji se publici najviše dopao.
Publika je nestrpljivo iščekivala svoj omiljeni bend na bini pripremljenoj samo za njih. Sada je tu već bilo dosta prostora, budući da je sva oprema koju su koristila prethodna dva benda bila odnesena. Prvi je izašao bubnjar. Bos, pomalo raščupan, držeći par palica u rukama, mahnuo je publici koja je uz vriske, aplauze i usklike počela da dočekuje Fates Warning. Ubrzo zatim izašli su i gitaristi i basista i momentalno počeli da sviraju ne gubeći vreme i ne dajući publici vremena da se utiša. Ona se međutim, vrlo brzo utišala, budući da je bila nadglasana. Žestoka „One Thousand Fires“ zatutnjala je svom silinom u malom klubu Doma omladine. Tek kad se na bini pojavio Ray Adler, mogao se čuti gromki aplauz. Skoro da su svi parovi ruku tapšali u vazduhu. Pesmom koja je otovorila njihov poslednji album „Darkness in a Different Light“ publika je bila oduševljena. Sledila je dvadeset godina stara „Pale Fire“ koja je zasigurno mnogo bolje zvučala uživo nego na starom snimku.
Publika nije prestala da pozdravlja bend. Niko užbuđenje što konačno ima priliku da čuje Fates Warning nije krio. Bilo je divno doživeti to i naći se među tolikim ushićenjem i radošću, neizmernom količinom sreće koju su do bine emitovali obožavaoci. Ne viđa se baš tako često na koncertima ovoliko entuzijastična i neumorna publika koja koristi svaku priliku da aplaudira, vrišti, skandira; ne samo na kraju pesama, već i na svakom, apsolutno svakom mirnijem delu pesme koju bi mogli nadglasati. Beogradska publika Fates Warning-a je publika kakvu svaki bend, bez obzira ne veličinu i žanr, može samo poželeti.
Fates Warning u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Ray Adler nije krio oduševljenje i izenađenje ovakvim gromkim prijemom. Koristio je svaku priliku da se zahvali gotovo uvek držeći jedan dlan sa grudima u oblasti srca, ali je živopisniji bio njegov izraz lica koji iskrenost bujice plamsavih emocija crte na njemu nisu mogle sakriti.
Vraćajući se još u dalju prošlost, bend je malo zatajio atmosferu sa „Part of the Machine“. Sledila je ponovo pesma sa najnovijeg, jedanaestog ostvarenja benda „I am“. Može se reći da su Fates Warning vešto kombinovali stare hitove sa tek dovoljnom dozom novih pesama, očito ne pretrpavajući set onime što su sami pretpostavljali da publika ne želi toliko željno da čuje.
„Firefly“, „Wish“, „We Only Say Goodbye“ bile su još neke od pesama koje su prošle večeri Fates Warning podelili sa neverovatnom publikom koja je zajedno sa njima pevala i vidno uživala u koncertu. Nakon „Monument“ bend se veoma sporo povukao sa bine, pozdravljajući se dugo sa publikom koja je ostajala bez glasa i daha od usklikivanja i vrištanja. Nije bilo razloga da se posumnja u to da će se bend vratiti sa još par pesama za ovakvu publiku. Bilo je toliko očigledno da su fascinirani dočekom, i duboko verujem da im je ovo bio jedan od boljih koncerata na ovoj turneji, ako ne i najbolji. Vratili su se sa širokim osmesima na licima, ne prestajući da se zahvaljuju. Publika je i dalje bila u snazi u kojoj je dočekala i prvu pesmu na početku večeri. Čak i kada su odsvirali još dve pesme, i ponovo se pozdravili sa publikom (svako od članova se rukovao sa onima u prvim redovima, neki su dobili trzalice, neki palice) bilo je evidentno da će se zbog ovakvog žarkog odziva publike bend još jednom vratiti. Iako je gitarski tehničar krenuo da pakuje opremu, ubrzo je zastao, ponovo uzimajući gitaru u ruke i štimajući je. To je bio sigurni znak da će Fates Warning još svirati, iako je bila skoro ponoć. Ponovo se zahvaljujući od sveg srca, Ray Adler je dodao da su ovo samo uradili zbog njih, publike koja ih je u svakom pogledu osvojila zauvek. Iako su nakon još jedne pesme slušaoci imali snage i želje za još, bend se konačno poklonio pred publikom i povukao sa bine. Oprema je krenula da biva pakovana, svetla su se upalila, i jedan izuzetno retko fenomenalan koncert sa zavidnom organizacijom i realizacijom je završen.
Fates Warning u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Ali ono što je bez pogovora obeležilo ovo veče i što će uvek ostati u sećanju kada je u pitanju Fates Warning u Beogradu bila je čarobno divna atmosfera koncerta. Bez obzira koliki ste, ili niste, fan benda Fates Warning, morali biste priznati da je ovo bio jedan izuzetno fenomenalan koncert. I bend i publika su se u savršenom unisu potrudili da doprinesu tome da ovo bude veče za pamćenje, nesumnjivo inspirisani jedni drugima, hraneći jedne druge nezaustavljivim protokom rasplamsale energije. Upravo je neobuzdana gostoprimljivost, srdačnost i ljubav ispoljena od strane publike dirnula svakog muzičara na bini. Čak je i gitarski tehničar ne tako retko imao telefon u rukama i snimao fenomenalnu publiku. Svakako će to biti lepa uspomena na grad u kojem su nakon toliko mnogo godina karijere Fates Warning prvi put gostovali, ali neminovno je da će svako u bendu i oko njega zauvek pamtiti Beograd. Ili barem ovaj prvi koncert u Beogradu, jer su obećali da će se uskoro vratiti i ponovo svirati. Bilo bi zaista čudno da to ne urade, jer ovakva publika bi svaki bend „kupila“ za sva vremena. Šteta je za sve one koji su se dvoumili da li da dođu ili ne, kao i za svakog ljubitelja progressive zvuka ako su propustili ovakav koncert. Vredelo je biti deo ovakvog događaja.
Piše Milica Marić
Fates Warning u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
