EVERGREY – „The Atlantic“ (2019)

EVERGREY
„The Atlantic“
Progressive / Melodic Metal
AFM Records (2019)

Zrelo, strastveno, osećajno, žestoko izdanje koje će, sigurna sam, zadovoljiti sve istinske fanove ovog benda. Album kojim su još jednom, kao u najbolja vremena, demonstrirali svoju moć i dokazali svoju veličinu. 

Tokom svoje duge i bogate karijere Evergrey su imali uspona i padova. Ovih prvih na sreću daleko više. Nakon jednog od padova započeto je novo putovanje, spektakularan povratak omiljene postave benda sa „Hymns For The Broken“ 2014. Priča je nastavljena na „The Storm Within“ 2016. koji moram da priznam mi nije najbolje legao, a zaokružena sa albumom pred nama. „The Atlantic“ ne samo da je najbolji u ovoj konceptualnoj trilogiji već je verovatno i jedan od najupečatljivijih i najkompletnijih albuma u celoj njihovoj diskografiji.

Nikada nije lako recenzirati bend koji voliš. Kad ste fan, određena pristrasnost mora da postoji uz malu dozu bojazni kada se album preslušava prvi put. Kad ste recezent morate da ga preslušate mnogo puta kako bi ga potpuno upili i doneli koliko-toliko objektivan sud. Najbolje se desi kada se ova dva spoje. Sa svakim narednim preslušavanjem uhvatila sam sebe kako u njemu sve više uživam. To je taj, jedan jedini i neponovljivi Evergrey. Sa svakim ponovnim slušanjem stidljivo cupkanje prerastalo je u izdvajanje blagih favorita među pesama a ova recenzija je nastala kada sam već gotovo naučila tekst svake pesme i glasno ga pevala pokušavajući da nadjačam Tom-a, uz neizbežan headbang. Predobar osećaj.

Majstori mračne, teške atmosfere na albumu „The Atlantic“ čuvenu švedsku melanholiju podigli su na još viši nivo. Za ovo su najzaslužniji Tom-ovi vokali. Kunem se, nikada ga nisam čula da ovako peva! Vokalna izvedba njegove karijere. Perfektno i emotivnije nego ikad.

Jedanaesti studijski album švedskih legendi je žestok koliko i progresivan i melanholičan, na kome je bend kao celina trijumfovao. Otvara ga vodeći singl „A Silent Arc“ jednim od najžešćih introa koje je bend ikada napisao. Tom-ovi vapaji vode pesmu do refrena čija je melodramatičnost u savršenom skaldu sa žestokim instrumentalom. „Weighteless“ je jako brzo postala lični favorit, nenormalno pevljivog pre-refrena i refrena koji prosto teraju da se pevaju u glas. Emotivni pik dostignut je na „All I Have“ i to ne samo zbog neverovatno osećajnih i iskrenih vokala koji se urezuju u dusu nego i soloa koji najblaže rečeno slama srce.

Magija ovde ne prestaje. Zapravo kulminira na fenomenalnoj „A Secret Atlantis“. Album prelama kratak instrumental „The Tidial“. Iako drugi deo ostavlja možda za nijansu blaži utisak, predivna „End Of Silence“, sveprožimajuć talas melanholije u obliku „The Beacon“, žestok zaključak „The Ocean“, nikako nisu za potcenjivanje kao ni ostale numere na albumu. Baš naprotiv. Svaka je dovoljno kompletna i snažna da stoji sama za sebe i zaista je teško izdvojiti najjače ili najslabije karike. Dok kao celina funkcionišu savršeno.

Na albumu „The Atlantic“ Evergrey su napokon posle dužeg vremena potpuno oživeli. Zrelo, strastveno, osećajno, žestoko izdanje koje će, sigurna sam, zadovoljiti sve istinske fanove ovog benda. A i one koji to nisu, ukoliko im samo daju šansu. Album kojim su još jednom, kao u najbolja vremena, demonstrirali svoju moć i dokazali svoju veličinu. Ako se to uopšte i dovodilo u pitanje.

„The Atlantic“ lista pesama:

01. A Silent Arc
02. Weightless
03. All I Have
04. A Secret Atlantis
05. The Tidal
06. End Of Silence
07. Currents
08. Departure
09. The Beacon
10. This Ocean