Nakon što su svi zauzeli svoja mesta i dobili uputstva od producenta, Eric Clapton se pojavio pozdravljen glasnim aplauzom. Seo je na sredinu bine sa tri gitare. Dobro, jedna sa šest i jedna sa 12 žica bili su njegova pratnja ove večeri. Andy Fairweather Low za ritam gitarom i mandolinom seo je sa njegove desne strane, Nathan East za basom sa leve. Iza njega za bubnjevima bio je Steve Ferrone, perkusionista Ray Cooper, klavijaturista Chuck Leavell, Katie Kissoon i Tessa Niles kao prateći vokali. Bilo je to tipično televizijsko snimanje, sa mnogo zaustavljanja i ponovnog počinjanja u trajanju od dva sata. Proizvod koji je proistekao iz toga bio je sve samo ne običan.
Set je otvoren sa pesmom „Signe“ koja je prvi put javnost upoznala sa Eric-ovom ljubavlju za Brazilskom muzikom. U jednom intervjuu naveo je kako je ovu pesmu napisao na jahti istog imena, a takođe predstavlja i jednu od prvih pesama koje je napisao nakon tragične smrti njegovog sina Conor-a, neke od njih su premijerno predstavljene te večeri. Usledile su „Before You Accuse Me“ koju u originalu izvodi Bo Biddley i „Hey Hey“ koju potpisuje Big Bill Broonzy. Obe pesme odsvirali su samo Eric i Andy na gitarama, bez pratnje ostatka benda.
Naredne tri „Circus Left Town“, „Tears In Heaven“ i „Lonely Stranger“ izvedene su po prvi put. Sve tri su takođe napisane tokom leta nakon smrti Eric-ovog sina. „Neke od ovih pesama su još uvek u veoma ranoj fazi razuvoja, ali jednom će se naći na nekoj ploči. „Circus Left Town“ je o mom sinu i poslednjoj noći koju sam proveo sa njim, u cirkusu. Ne mogu mnogo toga da kažem o tome osim da su mi neke od ovih pesama pomogle da se nosim sa veoma teškim periodom u mom životu i želim da ih predstavim javno“, rekao je Clapton. „Circus Left Town“ nije se našla na live albumu, ali je nekoliko godina kasnije izašla na albumu „Pilgrim“ pod skraćenim nazivom „Circus“.
Neke od najboljih pesama koje je Eric Clapton napisao bile su one koje su došle direktno iz srca i iz dubine njegove duše. Jedna od njih definitivno jeste „Tears In Heaven“, moćna ogoljena emocija, pesma u kojoj se potpuno skoncentrisao na svoj gubitak. Pesma sa kojom se povezao sa publikom i na koju su fanovi reagovali kao ni na jednu drugu iz njegovog opusa. „Mislim da ono što mi se dogodilo prošle godine – gubitak sina – moja publika bi bila iznenađena kada se ne bi osvrnuo na to. Ne želim da ih uvredim tako što neću podeliti svoj bol sa njima na neki način“, izjavio je Clapton.
Najveće iznenađenje te večeri došlo je sa pesmom „Layla“. Jedan od svojih najvećih hitova, najsjajnijih bisera u svojoj diskografiji primetno je izmenio i usporio. Na takav način da je originalna verzija instant zaboravljena. Sa čuvenom rečenicom koju ste mogli da čujete na bezbrojnim snimcima ovog nastupa „See if you can spot this one“ magija je započela. Publici je trebalo nekoliko sekundi da shvati šta se dešava i koju pesmu Eric i bend sviraju pre nego što su se uključili i dopunili je zvižducima oduševljenja. Prepoznatljivi rifovi originalne verzije su eliminisani, akustična verzija je dobila drugačiju, jazz notu dok ju je otpevao za čitavu oktavu niže nego original. Ova sirova verzija je postala prepoznatljivija od originalne, pesma koja je obeležila generacije. Pesma koja je obeležila moje odrastanje i koja me i dan danas prati gde god krenula i šta god slušala. Pesma koja nikad neće izaći iz mode. Koja će se slušati i pevati čak i kad svih nas više ne bude.
Još jedna pesma koja je doživela premijeru te večeri, takođe vrlo lična, bila je „My Fathers Eyes“. „Radi se o veoma ličnoj stvari, nikada nisam upoznao svog oca, i shvatio sam da da je najbliže što sam ikada došao gledanju u oči mom ocu jeste kada sam gledao u oči mog sina. Pa sam napisao pesmu o tome. Čudan ciklus koji mi je pao na pamet i još jedna stvar koju sam osetio da želim da podelim“, obrazložio je Eric prisutnima. Pesma nije emitovana a nije se ni pojavila na live albumu, doživela je sličnu sudbinu kao „Circus“ i objavljena je tek na albumu „Pilgrim“ 1998. godine. Sledeća na repertoaru bila je „Running On Faith“ za koju je Eric upotrebio dobro, kako je svirao i tokom snimanja ali na nastupima uživo nije taj instrument nikada koristio.
„Walking Blues“ koja je usledila potom je zapravo hibrid. Gitarski deo potiče iz pesme „Feel like Going Home“ koju izvodi Muddy Waters i teksta koji potpisuje Robert Johnson, kojom je Clapton odao počast obojici muzičara a koju je svirao od svoje četrnaeste godine. Još jedna koja je Eric-a podsećala na mladost bila je „Alberta“ Snooks-a Eaglin-a, koju je svirao kao početnik jer ima samo tri akorda. Zatim su došle „San Francisco Bay Blues“ i „Malted Milk“ koje su trebale da označe kraj.
Nakon drugog pokušaja snimanja „My Fathers Eyes“ napravljena je pauza i ugašene su kamere. Za to vreme Clapton je zasvirao „Rollin’ and Tumblin“ koju je poslednji put izveo sa sastavom Cream. Bend je spontano počeo da ga prati a publika im je davala podršku. Režiser, shvatajući polako šta se događa dao je signal ekipi snimatelja koji nisu uspeli da uhvate sam početak pesme, ali se ostatak našao na albumu. Nakon još nekoliko ponovljenih pesama, snimljene su i „Worried Life Blues“ koja je takođe isečena i „Old Love“ sa albuma „Journeyman“ iz 1989. Jedna od najsvetlijih tačaka večeri sa neobičnim improvizovanim solom, snimljena je u jednom pokušaju na samom kraju nastupa.
Niko od prisutnih te večeri nije imao ni približnu predstavu koliko će taj MTV Unplugged specijal a potom i live album biti uspešan. Clapton čak nije hteo ni da ga izda jer je mislio da neće moći da parira studijskom albumu sa novim materijalom. Na sreću svih nas koji preko 20 godina uživamo u njemu, ipak je to uradio. Album je podigao interesovanje javnosti za njega i popularnost na još viši nivo, i pokupio neke od najboljih kritika u njegovoj karijeri. Učvrstio je njegov status umetnika i jednog od najboljih gitarista koji je inspirisao generacije koje dolaze, i obezbedio mu novu, impresivnu bazu fanova širom planete. Album je prodat u više od 25 miliona primeraka do sada i vlasnik je tri Grammy nagrade – album godine, najbolja rock pesma („Layla“) i najbolji muški vokal. „Layla“ i „Taers In Heaven“ su u narednim mesecima dominirale svim radio stanicama. Možete ih čuti svuda i dan danas.
Ali nije sve u ciframa. Uspeh koji je Clapton postigao te večeri može se objasniti nečim mnogo moćnijim od gore navedenog – moć ljubavi i uspomena. Erci Clapton je verni sluga svojih uspomena i očigedno pamti sve. I najbitnije, ne boji se da to podeli sa svetom. Njegov neverovatan unplugged nastup bio je ispunjen nekim od njegovih najmoćnijih i najličnijih sećanja i ljubavi. Njegova set lista priča priču od country blues pesama koje je svirao u mladosti, novih verzija starijih pesama do novih kompozicija posvećenih njegovom preminulom sinu. Najstrastveniji i najromantičniji album u njegovoj diskografiji. Šta može čovek naoružan samo akustičnom gitarom?! Sve.
01. Signe
02. Before You Accuse Me
03. Hey Hey
04. Tears In Heaven
05. Lonely Stranger
06. Nobody Knows You When You’re Down And Out
07. Layla
08. Running On Faith
09. Walkin’ Blues
10. Alberta
11. San Francisco Bay Blues
12. Malted Milk
13. Old Love
14. Rollin’ & Tumblin’
