Nema se mnogo toga reći o ovom koncertu. Mahom iste face se već duže vreme pojavljuju na ovakvim događajima, što je šteta jer je jasno da ne postoji napretka u fanovskom smislu, dok sami koncerti drže nivo poput onih najviših u kompjuterskimn igricama… No, sad smo imali tu priliku da čujemo tri švedska death metal benda, od koji svaki na svoj način interpretira ono čuvemo „death“ u okviru žestokog nam žanra, a da su dva od njih povratnici u naše krajeve.
Implode u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Tačno po ranije zakazanoj satnici na binu se penju IMPLODE (fotografije pogledajte ovde) koji su svoj set od 40 minuta iskoristili na pravi način. Oni neguju dosta moderniji zvuk za razliku od dva benda koja slede posle njih, pa stoga i nije čudio veći broj ljudi ispred Doma omladine nego u maloj sali. No, navikli smo da naši fanovi prosto ne umeju da pozdrave i podrže nešto novo i drguačije, pa je onaj deo ljudi koji su od početka bili u sali imao prilike da vidi prilično uvežban i dobar bend, a kako njihovo vreme tek predstoji, čini mi se da će se za ove momke tek čuti.
Grave u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Nakon njih binu zauzimaju jedni jedini GRAVE (fotografije možete pogledati ovde). Zašto jedni jedini? Iz prostog razloga što su uvek bili zanemareni od strane medija, gurnuti u zapećak (delom i svojom krivicom, ko ih voli zna kako i zašto), jer su oduvek radili ono što hoće bez obzira na trendove, jer su izbegavali da se predstavljaju kao super-grupa u deah metalu kad je dotični pravac bio na vrhuncu i, naposletku, jer su bili, i danas jesu, bolji od većine death metal bendova.
Njihov nastup bio je sirov, surov, precizan i jasan. Baš kakvi su im albumi. Velika je šteta što fanovi nisu to umeli da prepoznaju na valjani način – da, to znači da je tokom njihovog nastupa bila poprilično mlaka atmosfera.
Prokleto dobre numere kao što su „You’ll Never See“ ili „Eroded“ nisu uspele da izazovu jaču reakciju dok je malo bolja situacija bila sa „Christi(ns)anity“ i „Into the Grave“, ali je sveukupno prijem za ove legende bio mlak – nije im ovo bio prvi nastup u Beogradu, što može zvučati kao opravdanje, ali je zapravo u pitanju kritika upućena publici jer su Grave na koncertu sa Nile doživeli dosta bolji prijem.
Entombed A.D. u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Ispostavilo se da je za Grave bila mlaka atmosfera jer su svi čekali njihove zemljake ENTOMBED A.D. Nit je to onaj Entombed, nit je njihov nastup bio spektakularan. Šta?! Molim?! Jasno je da su fanovi bili zadovoljni svirkom i, realno gledano, bend im nije ostao dužan. Ali u smislu tajminga, dok je u preciznosti i samoj izvedbi malkice škripalo…
Da, žao mi je, ali svirka Entombed A.D. je bila prosečna ili tek nešto iznad toga, dok je sam kraj koncerta zaslužio višu ocenu. Entombed više ne postoje dok Entombed A.D. predstavljaju i noviju i drugačiju priču, što se najbolje moglo primetiti u npr. „Left Hand Path“ ili „Living Dead“ – to nije isti bend i tačka, čak i kad zanemarimo mršavo ostvarenje „Back To The Front“ iz ove godine.
Entombed A.D. u Beogradu 2014. godine, photo Marko Ristić
Međutim, fanovi su napravili toliko dobru atmosferu da je odličan provod bio zagarantovan. Mnogi su skakali, šutirali (se), slemovali, što zapravo sveukupno predstavlja vrhunac koncerta ekstremnog metala. L.G. je na kraju svirke skočio u publiku pa je oduševljenje samo još više poprinelo zadivljujuće razmere. Ali…
Meni ne da mira jedno zapažanje – kakva bi reakcija bila da je Grave poznatiji bend, da je svojevremeno imao jači menadžment iza sebe? Mislim da svi znamo odgovor na to pitanje. Jedan je Grave.
Piše Boban Pantoš
