Nakon prvog i jedinog kocerta održanog u Beogradu, na samom početku „Delta Machine“ turneje, DEPECHE MODE su, bar tako izgleda, nastavili da nas zaobilaze. Najupornijima to nije predstavljalo ni najmanji problem pa je bilo samo pitanje mesta gde ćemo ih čuti. U ovom slučaju to je bio drugi koncert „Global Spirit“ turneje održan sinoć u dvorani Ziggo Dome u Amsterdamu. Ulaznice za pomenuti koncert rasprodate su munjevitom brzinom pa su se ovde našli samo oni koji su svoje karte uspeli da nabave prvog dana kada su puštene u prodaju. Za zagrevanje su bili zaslužni nastupi koje je bend održao nakon objavljivanja novog albuma, u Berlinu, Parizu, Glazgovu i Los Anđelesu, a DM su u skladu sa očekivanjima zvučali zaista dobro, te je želja za koncertom rasla iz dana u dan.
Depeche Mode @ Ziggo Dome 2017 | photo: Aleksandra Prodanović
Prostor veličine Arene, napunio se velikom brzinom zahvaljujući dobroj organizaciji. Kao predgrupa su nastupili danski indie rock duo Raveonettes koji su, čini nam se, svirali u pozadini dok smo se probijali kroz gužvu kako bismo zauzeli što bolja mesta. Početak koncerta zakazan je za 20:45 i kasnio je tačno deset minuta, ni sekund više od toga. Uz intro i propratnu animaciju čizama koje koračaju na video bimu u trajanju od nekoliko minuta, doprinevši dodatnoj euforiji prisutnih, koncert započinje „Going Backwards“, prva pesma sa aktuelnog albuma „Spirit“. Silueta frontmena Dave-a Gahan-a se pojavljuje na raznobojnom ekranu a njegov moćni bariton na samom početku opravdava razloge zbog kojih smo i došli.
Usledila je još jedna stvar sa novog albuma „So Much Love“ a holandska publika je odlično reagovala i na ovaj novitet. Prava histerija nastaje uz „Barrel Of A Gun“ koju zaista ne treba posebno predstavljati a zatim i „A Pain That I’m Used To“ u potpuno novom izvođenju. Ova je uvertira u dalju improvizaciju i eksperimentisanje sa pesmama koje su dobile potpuno novo ruho. Izgleda da oni zaista znaju šta rade jer je publika nove-stare pesme oberučke prihvatila. „Corrupt“ je jedna od mojih favorita još od prvog slušanja pa ne mogu da opišem koliko je bilo lepo čuti je uživo konačno.
Depeche Mode @ Ziggo Dome 2017 | photo: Aleksandra Prodanović
Još jedno oduševljenje pravim obožavaocima njihovog zvuka donela je „In Your Room“. Ponovo je dobila svoje mesto na repertoaru i to originalna verzija sa albuma „Songs Of Faith And Devotion“ uz adekvatan spot na video bimu koji je jedan od glavnih aduta u izvođenju ove pesme. Setlista je nešto svežija nego na prethodnoj turneji, ali i identična onoj sa koncerta u Stokholmu. Atmosfera ne jenjava a još jedan dolazak do usijanja učinio je osvrt na zlatno doba DM, pesmom „World In My Eyes“ sa čuvenog albuma „Violator“. Publika u euforiji upija i reaguje na svaki Gahan-ov pokret koketiranja sa njima. Obožavaju ga.
Našu pažnju je zatim okupirala „Cover Me„. Kakva pesma, kakvo izvođenje! Anton Corbijn ni ovog puta nije razočarao pravljenjem mini filmova za njihove pesme među kojima je i pomenuta. Potpuno nam je jasno zbog čega su izjavili da je on jedini čovek koji ume vizuelno da dočara njihovu muziku. Gahan je predstavljen kao astronaut a prizori iz kosmosa se smenjuju na velikom ekranu za vreme elektronske završne deonice. Dave nam prenosi magičnu energiju, gotovo je hipnotička. Nakon toga je bilo potrebno smiriti emocije ali ih je, nasuprot tome, Martin Gore rasplamsao. Suze su potekle uz „Home“ i „A Question Of Lust“, a mastermind benda je dobio svojih pet minuta slave, stidljivo i štreberski ali muzički besprekorno ih otpevavši.
Depeche Mode @ Ziggo Dome 2017 | photo: Aleksandra Prodanović
Gospodar pozornice i miljenik mase se vraća na scenu sa „Poison Heart“ i „Where’s The Revolution“ uz poziv na revoluciju i huškanje publike koja je prihvatila komandu i pevala u glas sa njim. Da ne pričamo o tome što je svaki njegov izlazak na produženi deo bine i ulazak u publiku značio čitavo bogatstvo. Ovog puta je i „Wrong“ našla mesto na setlisti i ne samo to već je i ona dobila novi intro, kao i klasik „Everything Counts“ iz 1983. godine koji nas je sve prijatno iznenadio. A zatim je još jedno oduševljenje pomešano sa suzama došlo sa prvim notama pesme „Stripped“. Treba je doživeti zajedno sa njima da biste znali o čemu pričam. Dva velika hita, „Enjoy The Silence“ sa potpuno novom projekcijom i fantastičnim instrumentalom i „Never Let Me Down Again“ uz naravno poznate talase kao najvažniji deo izvođenja pesme, zatvorili su regularni deo koncerta.
Izlazak na bis pripao je Martin-u sa romantičnom „Somebody“ bacivši publiku u melanholiju ali čim se na binu vratio Dave i izveo „Walking In My Shoes“, publika je opet bila spremna da nastavi da peva, vrišti, skače. Kako je odlazak David-a Bowie-a i dalje bolna tačka mnogima, tako su mu i ovde odali počast cover verzijom pesme „Heroes“. Omaž i zahvalnost za uticaj koji je imao na ceo bend. Dave emotivno peva stihove „we can be heroes, just for one day“ dok se na ekranu iza njega mirno vijori bela zastava. Još jedna od pesama koja ih je gurnula u mainstream, „I Feel You“ imala je energično izvođenje kao i svaki drugi put ali je, nažalost ženskog dela publike, izostalo skidanje prsluka na kraju. No, ništa nije moglo da pokvari utisak tog savršeno uigranog nastupa i vizuelnog spektakla.
Kruna koncerta (kao i karijere uostalom) „Personal Jesus“ zatvorila je događaj koji je za nešto više od dva sata pružio toliko suza, smeha, magije, ljubavi i nostalgije ostavivši publiku da ih još dugo doziva da se vrate na scenu. Svetla se pale, jedan san se završava a događaji poput ovog i dalje postoje da svedoče o tome zašto su Depeche Mode jedni od najboljih live bendova današnjice. Njihov muzički kvalitet je neosporan ali ono što ih čini tako velikima je povezanost muzičara i publike neraskidivom energijom koju razmenjuju već decenijama.
Piše Aleksandra Prodanović
