„Hvala vam za ljubav!“, uzvikivao je Jovan Matić potpuno oduševljeno u nekoliko navrata, dok je pred njim stajala još jedna moćna potvrda da je DEL ARNO BAND uspeo u svojoj misiji da reggae kulturu usade na ovim prostorima. Ta potvrda je, naravno, stigla u vidu velikog broja okupljenih sinoć u Domu omladine Beograda koji su u delirijumu pevali, plesali i uživali svakog minuta tokom 3 sata svirke (!), i pokušavali Jovanu da indirektno odgovore: „Ne, hvala vama na svoj toj fenomenalnoj muzici i divnoj energiji!“. Takva uzajamna zahvalnost i ljubav mogu se osetiti samo na retkim i posebnim koncertima.
Ista količina zahvalnosti mogla se osetiti i od strane velikog broja gostiju, pre svega mislim na bivše članove benda, koji su stasali u Del Arnu i postali istaknuti muzičari. Prvi gost, koji je ujedno izazvao i najveće ovacije, bio je Nemanja Kojić Kojot, koji je imao svega 15 godina kada je ušao u Del Arno bend. U nekoliko pesama bendu su se na sceni pridružili i Milan Petrović, klavijaturista koji danas predvodi nekoliko veoma uspešnih jazz i blues projekata i koji je sinoć imao dva sjajna sola u pesmama „Više nego život“ i „Zauvek mlad“, i AleksandarPetković, saksofonista koji svira sa mnogim poznatim regionalnim izvođačima. Njih dvojica su sinoć po prvi put nastupili sa Del Arno bendom od 2008/9. godine, kada su izašli iz sastava.
U jednoj pesmi bubnjeve je preuzeo Dejan Utvar, poznati beogradski bubnjar i perkusionista koji bio deo mnogih beogradskih sastava. On, Nemanja i Jasmina Abu El Rub, dugogodišnji prateći vokal benda, izašli su iz Del Arnobenda veoma brzo nakon koncerta na Bazenima, 1997. godine. Pored njih, pojavila su se i dva člana originalne postave: bubnjar Dragan Vidojević i perkusionista Vladimir Lešić, koji su poslednji put nastupili sa bendom 1994. godine u Sava Centru, na Unplugged koncertu. U pesmama „Reci Deci“ i „Treći Svijet“ pridružila im se i pevačka grupa Paganke (koje su bile deo albuma „Reggaeneracija“) i devojke iz grupe Jenđe, učenice Paganki, koje su dodatno naglasile balkanske motive i oduševile publiku.
Čitavo veče je prošlo u jednom sveopštem oduševljenju koje je prouzrokovao bend svojom svirkom, pre svega početkom koncerta i fenomenalnim izvedbama svih pesama sa prvog albuma „Igraj dok te ne sruše“. Tim početkom načinili su prvi mali korak ka pravljenju neverovatne rođendanske atmosfere, i kao što je poznato, ljubav i radost se deljenjem množe, tako da se munjevitom brzinom energija prenela na sve prisutne. Bend je apsolutno svaku pesmu (od ukupno 26 ili 27) odsvirao sa ogromnom dozom fokusa i energije, a publika je uzvraćala, nosila bend i pomagala im da svaka izvedba bude bar za nijansu moćnija. Publika je davala snagu bendu da se vrati na bis čak tri puta i svaki bis odsvira moćnije i jače od prethodnog.
Muzičari na bini su se gomilali kako je tekao koncert, tako da je u jednom momentu sa gostima bilo i 20 ljudi na sceni, ali zvuk je tokom čitavog koncerta bio zaista na visokom nivou, praktično savršen, što se i moglo očekivati. Koncertu sa toliko usviranih ljudi na sceni, sa neverovatnom energijom i pritom sa odličnim zvukom, se ne može prisustvovati svaki dan, tako da možemo reći da smo sinoć prisustvovali, ni manje ni više, jednom pravom muzičkom i reggae spektaklu koji će se pamtiti.
„Ljubav u prolazu“ bila je jedna od pesama kojoj su se svi posebno obradovali, ali ono čemu smo sinoć prisustvovali bilo je sve samo ne ljubav u prolazu. To je uzajamna ljubav koja se gradi već velikih 30 godina, i kada se nešto tako dugo gradi, mora biti čvrsto i neraskidivo, kakva i jeste ljubav između Del Arno benda i njihove publike. Neprolazna, neraskidiva i neustrašiva.
Piše Nenad Pekez