Više od 10 godina. Više od 10 godina čekala sam ovaj koncert. Ujedno, toliko je i prošlo od kako sam poslednji put bila ovoliko uzbuđena pred neko dešavanje. Skrštenih ruku i cupkajući nestrpljivo u mestu, čekali smo svi da se desi neko čudo da DEFTONES konačno dođu u Srbiju. Taj dan nikad nije došao a sve su manje šanse i da će se to ikada desiti. Mašila sam ih po inostranstvu nekoliko puta. Ili nije bilo dovoljno para, ili dovoljno vremena, ili nešto treće iskrsne. Nekad i kombinacija svih ovih faktora. Kada je najavljena prolećna evropska turneja bilo je sad ili nikad. U mislima sam se već bila spakovala za Beč. I ne, neću se izvinjavati ako ovaj izveštaj na momente bude kao stranica koju sam iscepila iz svog dnevnika, jer sam sigurna da velika većina vas koji ovo čitate zna da se osećaj koji imate kada slušate jedan od najdražih bendova ikada ne može napisati formalno i bez emocija.
Uzbuđenje je postalo još veće kada su kao podrška na turneji najavljeni SKYHARBOR. Multinacionalna prog atrakcija koju sam imala prilike da slušam pre dve godine u Budimpešti, doduše kada je Daniel Tompkins bio za mikrofonom. Mnogo toga se izdešavalo u bendu u tom periodu. Nakon što ih je Daniel napustio kako bi se potpuno posvetio radu sa bendom TesseracT, promenili su i bubnjara. No, kockice su ubrzo počele da se slažu a turneja sa bendom Deftones, najvažnija u njihovoj dosadašnjoj karijeri, definitivno je dobar start za vraćanje stvari na svoje mesto. Predvođeni novim pevačem Eric-om Emery-em, Skyharbor su ponosno izašli na binu pred više nego solidno popunjen prostor Gasometer-a i uradili ono što najbolje rade. Zasvirali.
Skyharbor uživo u Beču, photo Danijela Radojković
*** FOTOGRAFIJE SA NASTUPA SKYHARBOR ***
Kako sam ih slušala u originalnoj postavi jako me je zanimalo kako će bend da zvuči sada. A moram priznati, malo sam se i bojala toga. Neke moje sumnje, ispostavilo se su bile opravdane. Od pesme kojom su otvorili, „Allure“ bilo je jasno da Eric prosto nije kalibar pevača kakav je Daniel. Nesumnjivo talentovan mnomak samo se našao u nezahvalnoj situaciji. Teško je zameniti jednog od najboljih vokala današnjice. No, utisak je mnogo popravio na singlovima koje je bend izdao kada im se Eric pridružio, a koje su u potpunosti prilagođene njegovim vokalnim sposobnostima i boji glasa. „Out Of Time“ i „Chemical Hands“ zazvučale su baš onako kako treba. Ostatak benda je pružio besprekornu svirku u kojoj su uživali i fanovi, na moje veliko iznenađenje bilo ih je poprilično među prisutnima, a i oni koji se sa muzikom ovog benda susreću po prvi put.
Euforija, nervoza, pozitivna trema i ogromne količine adrenalina gotovo su bile opipljive u vazduhu tokom pola sata pauze koliko je bilo potrebno da se bina spremi za izlazak glavnih aktera večeri. Dok smo u putu beskrajno raspravljali o set listi, šta obično sviraju, šta nikad ne sviraju, šta bi mi želeli da sviraju, nismo uzeli u obzir da je bend poslednju svirku održao u novembru prošle godine. Da su iznenađenja moguća. Da su to Deftones. Ne da su nas iznenadili! Uz prve taktove prve pesme sve teorije su pale u vodu. Umor od 10h iscrpljujućeg puta, nespavanje, sve je nestalo i postalo ne bitno. Tu smo i ovo se stvarno dešava. Zagrmela je sa bine „Korea“, po prvi put uživo nakon mnogo, mnogo godina. Da, snovi se ipak ostvaruju.
Deftones uživo u Beču, photo Danijela Radojković
*** FOTOGRAFIJE SA NASTUPA DEFTONES ***
Bend se zadržao na albumu „White Pony“, mezimcu publike i verovatno jednom od najboljih i najiskrenijih albuma svih vremena. Horski su otpevane „Back To School (Mini Maggit)“ i „Street Carp“. Atmosfera se za nijansu smirila kako bi se ispratila baladična i jedna od najlepših pesama benda, „Diamond Eyes“. Prve šutke krenule su sa „You’ve Seen The Butcher“ a naredna „Kimdracula“ dovela je atmosferu do usijanja. Tempo je usporen kada je Chino uzeo gitaru u ruke i zasvirao „Tempest“, ali entuzijazam publike nije opao. Iz pesme u pesmu pevalo se sve glasnije.
Deftones uživo u Beču, photo Danijela Radojković
Kako je i ovaj deo turneje bio posvećen promociji aktuelnog albuma „Gore“, usledio je je blok pesama sa njega. Pored naslovne, Chino se još jednom dohvatio gitare i napravio mali predah uz melanholičnu „(L)MIRL“, a čuli smo i „Acid Hologram“. Na vreme smo se progurali u prednje redove. Bombe kakva je „Teething“ ne slušaju se sa strane, ne mogu da se isprate mirno. Ova pesma je bila najveće iznenađenje na nastupu a tako je i tretirana. Uhvaćeni u sred mosh pita okruženi komšijama iz Hrvatske i Bosne, ispratili smo je glasno, emotivno i u neverici.
Deftones uživo u Beču, photo Danijela Radojković
*** FOTOGRAFIJE SA NASTUPA DEFTONES ***
Kada imate karijeru dugu preko 20 godina, besprekornu diskografiju sa albumima koji pršte od hitova sa set listom gotovo ne možete da omašite. Šta god odsvirali pun je pogodak. Sa pesmama, večitim hitovima poput „Digital Bath“, „Change (In The House Of Flies)“, „Be Quiet and Drive (Far Away)“ i „My Own Summer (Shove It)“ koja je ispraćena circle pitom, nikad glasnijim vriscima i neverovatnom količinom energije koja je razmenjena između benda i publike, znate da u rukavu imate ne uspešan koncert, nego najveću metal žurku kojoj ste ikada prisustvovali. Na bis je odsvirana „Prayers/Triangles“ a na veliku žalost svih nas kraj je označila „Rocket Skates“.
Deftones uživo u Beču, photo Danijela Radojković
Sve se poklopilo. Bend je nakon višemesečne pauze bio neverovatno raspoložen i presrećan što se konačno vratio na binu. Sveži i odmorni pružili su najbolje od sebe a mi smo imali tu čast da prisustvujemo prvom koncertu ove turneje i dobili ih u najboljem izdanju. Malo je reći da je ovo veče koje će se zauvek pamtiti kada se uzmu u obzir svi razlozi za to. Definitivno će se do kraja života prepričavati i ta priča će se iz dana u dan samo dopunjavati jer je praktično nemoguće sabrati sve utiske. Previše ih je. Što se mene tiče, ne bi mi ni najmanje smetalo da okačim svoje stare, izlizane crvene starke o klin, mnogo su kilometara prešle i mnogo su se dobre muzike naslušale, a koncert benda Deftones je definitivno kruna moje i njihove koncertne karijere. Količina čiste, neiskvarene radosti i sreće koju sam sinoć osetila tokom dva sata savršene svirke ne mogu se opisati rečima. Uzavrela atmosfera i energija su bili neverovatni. Srećom, imamo video da to i dokažemo.
