DEFTONES – Sve boje muzike

Kada se priča o onim najvećima, njihovo ime se nekako uvek izostavi, iako su sve samo ne mali. Glavna svetla pozornice možda nikada nisu bila uperena u njih ali posebno mesto na sceni se ipak čuva za ovaj bend. Skoro tri decenije praše sa istom količinom energije i strasti bez namere da se zaustave. Sa osam albuma iza sebe nisu pokazali ništa drugo osim suvog kvaliteta. Njihova muzika ima tu moć da vas sa svakom novom pesmom ponese daleko od lošeg dana dok vas ne odnese na neko bolje mesto od onoga sa kojeg ste krenuli. Sa svakim novim albumom postoji neki novi osećaj svrhe koji ih izdvaja od drugih. Put benda Deftones nije bio lak, a mi ćemo ovim tekstom posvećenom jednom od najvećih bendova današnjice pokušati da vam približimo sve boje njihove muzike i postojanja.

U glavnom gradu sunčane Kalifornije, Sakramentu, jednog vrelog popodneva dečaka od svega 15 godina udario je auto dok je vozio skejtbord ulicama grada. Vezan za invalidska kolica nekoliko meseci dečak je, može se reći iz dosade, učio da svira gitaru uz bendove Anthrax, Stormtroopers Of Death i Metallica. Vozač je isplatio odštetu Stephen-u Carpenter-u koji je novac iskoristio da kupi potrebnu opremu i osnuje bend. Naravno da je ovo „urbana legenda“. Ali više nego zanimljiva, priznaćete.

Stephen Carpenter, Chino Moreno i Abe Cunningham bili su drugari iz detinjstva. Kada je Moreno saznao da Carpenter svira gitaru, organizovao je jam session sa njim a sam Moreno je tad svirao bubnjeve. Cunnigham im se na tom mestu pridružio ubrzo. Sastajanje u Abe-ovoj garaži bila je njihova svakodnevnica 1988. godine. Nakon rastanka sa originalnim basistom Dominic-om Garcia-om, bendu se pridružio Chi Chang 1990. Tih godina bend je održao mnoštvo svirki u rodnom gradu koji je u to vreme imao jaku muzičku ali slabu klupsku scenu a njihova muzika je zahtevala širenje. Narednih nekoliko godina svrali su po gradovima duž zaliva sa bendovima kao što su Bad Brains i Korn. Četiri godine živeli su od demo do demo snimka, od kluba do kluba, žonglirajući da zadrže svoje svakodnevne poslove.

„Kada ste novi bend, teško je ubediti vlasnike klubova iz različitih gradova da vas puste da svirate i plate vam. Mislim, nikome ne smeta da svira za džabe neko vreme, ali kad treba da se putuje neko mora da plati troškove“, izjavio je Carpenter. Ovim momcima se na kraju sve isplatilo. Na zatvaranju nastupa benda Korn u Los Anđelesu impresionirali su predstavnike izdavačke kuće Maverick Records što je pokrenulo nezaustavljivu lavinu.

Kombinujući termin iz hip-hop slenga „def“ i sufiks „tones“ koji su mnogi bendovi 50-ih koristili, Carpenter je skovao ime benda sa ciljem da bude zvučno i da reflektuje tendenciju benda da se ne fokusira samo na jedan muzički stil. Tako je rođen DEFTONES, bend koji je zauvek promenio pravila igre.

Debi album “Adrenaline“ izašao je 3. oktobra 1995. godine a produkciju su potpisali Deftones i Terry Date, koji je nastavio saradnju sa bendom i na naredna tri albuma. Album je snimljen veoma brzo i većinom live. „U vreme kada smo snimali prvu ploču, koju volim i mislim da je dobra, oseti se da je bend veoma mlad. Svirali smo većinu tih pesama uživo duže vreme, i bili smo srećni što možemo da snimimo ploču pa nismo mnogo razmišljali o tome kako pesme da učinimo boljim“, izjavio je Abe. Uspeh albuma došao je nešto kasnije, nakon promo turneje i preporuka, bend je stvorio posvećenu bazu fanova a za one koji su bili poneseni rastućom nu-metal scenom, “Adrenaline“ je bio izdanje koje menja sve. Mada, Deftones nikada nisu bili pravi nu-metal bend, njihova muzika je dosezala mnogo veće visine. „Jedna reč: istrajnost. Zajedno smo skoro osam godina, na putu smo skoro dve i radimo ovo sa iskrenošću i integritetom – klinci mogu da potvrde“, objasnio je Chi tajnu uspeha benda.

Debi album izrodio je pesme kao što su „Nosebleed“, „Lifter“, „Root“, „Bored“ koju su napisali za svega pola sata, „7 Woords“, „Engine No. 9“ se pojavila u filmu „Law Abiding Citizen“ a obradili su je kasnije Korn, Live i Suicide Silence. “Napisao sam tu pesmu kada sam imao 16. Verovatno je jedna od najbesnijih pesama koje sam ikada napisao. Radi se o tlačenju od strane ljudi oko mene, o vlastima, imao sam osećaj da je ceo svet protiv mene. Bilo je kao da sam rečima bičevao te ljude“, objasnio je Moreno. 1996. Chino je gostovao u pesmi „Wicked“ benda Korn a koju u originalu izvodi reper Ice Cube. „Uhvatili smo ga, ubacili u kola, odvezli u Malibu i rekli: Pevaj!“, objasnio je Fieldy kako je Chino završio na njihovoj pesmi. U nekoliko navrata izveli su je zajedno uživo a pridružio im se i Fred Durst (Limp Bizkit).

„Mislim da je jedna od najboljih stvari kojima težimo naša dinamika. Nema potpuno žestoke pesme i onda potpuno nežne pesme. Svaka od naših pesama sastoji se od nekoliko različitih nivoa“, objasnio je Moreno kratko filozofiju benda. Kako odlučno odbijaju da budu zvučno etiketirani od samih početaka pa do danas, tako i njihovi tekstovi ostaju apstraktni. Ne zaustavljaju se ni na jednom mestu dovoljno dugo i to čini sve još interesantnijim.

Dve godine, više od stotinu koncerata kasnije, momci izbacuju „Around The Fur“. Ovaj album je podigao prašinu i pre nego što je izašao, budući da je bend debijem napravio bum na sceni i uživao sve veću populartnost širom planete. Prašina se nije slegla ni nakon njegovog izlaska. Progresija se nastavlja i na njemu još jednom pomeraju granice muzike i strasti prema muzici. „„Around The Fur“ je moj omiljeni album iz nekoliko razloga. Uzbuđenje zbog izlaska „Adrenaline“ nas je još uvek držalo i bili smo presrećni dok smo radili na „Around The Fur“„, izjavio je Chino Moreno.

Nije samo muzika ta koja je privlačila pažnju na novom albumu, već i mnogi događaji u vreme njegovog nastanka koji su ostavili traga. Omot albuma je fotografija koju je napravio Rick Kosick tokom žurke u Sijetlu u vreme kada je bend tamo snimao. Na fotografiji se našla devojka, slučajan izbor fotografa i bend je odlučio da je iskoristi za omot. Nisu znali identitet osobe i morali su dobro da se pomuče da je pronađu i dobiju odobrenje za korišćenje. Očigledno im je uspelo.

Popularnost benda je rasla i to najviše zahvaljujući singlovima „My Own Summer (Shove It)“ i „Be Quiet And Drive (Far Away)“, koji su se proširili planetom brzinom svetlosti. Pesma „Headup“ nema tako lepu priču budući da je snimljena u znak sećanja na preminulog Dana Wells-a, Chin-ovog prijatelja i posinka legendarnog Max-a Cavalera-e. Napisali su je Chino i Max, koji je gostovao i na vokalima. „Sve što pamtim sa snimanja pesme je Chino-vo krvavo lice“, prisećao se nešto kasnije Max. Tokom snimanja Chino je držao Dana-inu sliku u ruci i u afektu razbio ram sa slikom sebi o glavu. U vreme snimanja ovog albuma, Max je dobio inspiraciju za ime svog novog benda, koji mi danas znamo kao Soulfly. On nije bio jedini gost na ovom albumu. Na numeri „MX“ peva Abe-ova supruga Annalynn koja se slučajno našla sa bendom u studiju i Chino ju je nagovorio da peva. Prvi izbor je bila PJ Harvey ali zbog obaveza nisu mogli da se usklade. Na ovom albumu, po drugi put, učestvovao je i Frank Delgado, koji je 1999. godine konačno postao punopravni član benda.

Erotičan koliko i brutalan, dinamičam koliko i tih, nemiran koliko i nežan, zarazan i eksperimentalan, raspušten i stegnut, hvata vaše nerve čvrsto, sonična groznica koja ne popušta, emotivna vožnja koja vas nagrađuje pod uslovom da preživite. Bend ga je jedva preživeo. Da, stigao je „White Pony“. 20. juna 2000. godine svetlost dana ugledao je album koji se i danas čini kao nov. Može da vas podseti na određeno vreme i mesto, ali je toliko bogat da svaki put kada ga slušate odvešće vas na neko drugo, novo putovanje. Malo albuma je sposobno da uradi tako nešto, „White Pony“ i dalje to radi. Deftones su uspeli da naprave čudo. Čudo koje je moglo skupo da ih košta. „Vidim granice mnogo jasnije sada nego što sam ranije. Bolji sam u igranju sa ljudskim moždanim ćelijama nego što sam pre nekoliko godina. Bolji sam u zajebavanju sa vašom glavom“, izjavio je Chino.

Inspirisan teškim drogama i još luđim seksom, treći album je postigao enorman uspeh i zamalo uzeo danak za to. I sam naziv albuma je referenca na kokain, a i seks. Bilo je to ludo vreme za bend. Chino je uzeo gitaru u ruke što je izazvalo nesuglasice između njega i Stephen-a, na sreću završilo se dobro po sve. Izdavačka kuća je požurivala ploču, ali momci nisu imali ni jedan razlog da žure. Radili su ono što vole i uživali u tome. Takođe, kuća je želela hitove, i tako je nastala „Back To School“, pesma koju je Chino na silu napisao. „„Back To School“ je bila greška. Proračunata pesma, koja je pravljena samo sa jednom mišlju na pameti  – da bude singl“, izjavio je Chino a Frank je dodao: „Nikada nije pripadala albumu. Naši izdavaci su dobili „White Pony“ bez te pesme.“ Od njih se očekivalo da krenu stopama bendova Papa Roach ili Linkin Park, da pišu rock-rap koji se tada prodavao. Niko od momaka to nije želeo. Ostale pesme to i dokazuju. Prvi singl „Change (In The House Of Flies)“ postao je instant hit, i tokom njegovog pisanja bend je ponovo počeo da radi kao celina. „Passanger“ na kojoj gostuje frontmen benda Tool, Maynard James Keenan, je samo još jedan u nizu bisera na ovoj ploči. “Jebote, strava je što želi da radi sa nama. Bili smo oduševljeni. Odmah, ajmo uraditi to, koja čast. Uvek smo poštovali način na koji Tool radi. Maynard nikada nije planirao da peva… Želeo je da vidi kako pišemo pesme, i da nam ideje o načinu na koji Tool radi, jer ga zanimaju bendovi. Otišli smo da radimo sa njim, već smo imali muziku za „Passenger“. Svirali smo, a Chino je bio izašao, Maynard je slušao, zgrabio je mikrofon i počeo je da peva, i bilo je… shvatate me? Chino se bio vratio, pevali su zajedno“, ispričao je Chi.

„White Pony“ nije imao ništa sa trendovima i klišeima ili potražnjom tržišta, ali je imao sve sa pet momaka koja prate svoja srca i glave gde god da su ih u tom momentu vodile. Da li je to grubo, besno, zavodljivo ili strašno mesto, nije bitno. Bilo je pravo. Deftones imaju nesumnjivu strast prema muzici koja se oseti u svakoj sekundi albuma. Želja i intenzitet na ovoj ploči otvorili su im vrata svetske pozornice i oni su sa osmesima iskoračili na nju. Zasluženo.

Krajem 2002. godine Abe je najavio novi album benda, 12-37 pesama i saradnju sa Missy Elliott i Timbeland. Ovi planovi su propali iz nepoznatih razloga, ali bi bilo vrlo zanimljivo čuti Deftones u ovoj kombinaciji. Čak je i prvobitni naslov „Lovers“ ispao iz igre jer ga je Chino smatrao suviše očiglednim i bojao se da će ljudi povezati njegov sadržaj sa njim. 20. maja 2003. četvrti studijski album ugledao je svetlost dana, jednostavnog i upečatljivog naslova „Deftones“. Bend je u studio ušao praznih šaka. Pisanje i snimanje je išlo sporo što je frustriralo Date-a, pa je saradnja sa producentom nakon ovog albuma prekinuta. Lista pesama je procurela u javnost mesec dana pre izlaska albuma i njihovi nazivi promenjeni su u poslednjem minutu. Album sadrži neke od najžešćih radova benda kao i trip hop elemente u „Lucky You“ na kojoj gostuje DJ Crook iz projekta Team Sleep. Delgado se okreće klavijaturama i sintisajzerima, a tu su i komercijalniji singlovi „Hexagram“ i „Minerva“. Ploča je bila mračna i depresivna, ni sam bend nije bio prezadovoljan njom. Označila je početak nove krize koja je nastala sa „Saturday Night Wrist“.

Usledile su mučne godine za bend. Iako ih je izdavačka kuća požurivala da što pre snime album jer se prethodni loše prodavao, snimanje je trajalo skoro dve godine. Nekoliko puta su se vraćali u studio. Pauze su bile brojne, Chino se posvetio albumu projekta Team Sleep a kasnije i turneji sa njima. Studijske sesije uglavnom su se završavale sukobom između Chino-a i novog producenta Bob-a Ezrin-a. Njegova zavisnost od spida i alkohola, kao i klimav brak, zamalo nisu srušili sve što su godinama gradili. Ideje su razmenjivali e-mail-ovima a vokale je Chino snimao naknadno i odvojeno od ostatka benda.

“A onda je  „Saturday Night Wrist“ bio apsolutni… i mi smo u bendu, braća kojima je super i sve bi trebalo da bude strava. A bilo je sranje. Shvatili smo da je problem u nama, da mi to radimo. Činili smo stvari težim nego što su trebale biti. Imali smo probleme u životu”, osvrnuo se na ovaj period Abe. Kada su ih izdavači na kraju pitali da li žele da nastave kao bend odgovor je bio jednoglasno ”Jebeno da!“, praćeno grljenjem i uzvikivanjem. Uprkos svemu album je izašao na „Noć veštica“ 2006. godine i trijumfovao. Deftones nisu samo bend. Deftones su porodica.

Na jesen 2007. bend je već počeo sa pisanjem novog albuma i 1. aprila naredne godine počeo sa snimanjem. Iako je naslov „Eros“ nastao iz interne šale vezane za porno zvezde, ubrzo je dobio sasvim novo značenje. 4. novembra 2008. godine Chi Chang doživeo je saobraćajnu nesreću koja ga je ostavila u komi koja je trajala više od četiri godine. Ubrzo nakon nesreće, članovi benda počeli su da koriste Deftones blog i tako obaveštavaju sve o Cheng-ovom oporavku. U januaru 2009. bend je objavio da nema značajnog napretka u njegovom oporavku i da će Sergio Vega preuzeti njegove dužnosti u bendu a nešto kasnije i da je snimanje albuma „Eros“ definitivno odloženo. “Chi je doživeo nesrecu i to je imalo dubok uticaj na to kako radimo stvari i na nas kao osobe – i do dan danas je tako. To nas je nateralo da zastaneno i razmislimo, “Znate šta?! Ponašali smo se užasno jedan prema drugome. U bendu smo, čoveče, putujemo svetom i sviramo. A naš brat je pao! Album „Eros“ pripada Chi-ovom Deftones-u. To je bila ta emocija kada smo odlučili da nastavimo. Što se mene tiče, dok sam prolazio kroz to iskustvo, i još uvek prolazim—  voleo bih da „Eros“ izađe. Najviše zato što mislim da bi ljudi voleli da ga čuju, jer je Chi na njemu. On ima porodicu, voleo bih da album uradi nešto za njih. To bi bilo lepo“, izjavio je Abe nešto kasnije.

Ovaj događaj nikoga nije ostavio ravnodušnim. Fanovi su pokrenuli fondaciju „One Love For Chi“ u cilju prikupljanja novca za troškove lečenja. Suma koja je sakupljena za godinu dana dostigla je pola miliona dolara. Fieldy iz benda Korn snimio je instrumentalnu pesmu „A Song For Chi“ na kojoj su gostovali brojni muzičari a sav prihod od njene prodaje išao je njegovoj porodici. Nekoliko meseci kasnije član rumunskog metal benda Coma izdao je kompilaciju „From Eastern Europe With Love“ na kojoj su svirali bendovi iz Rumunije, Mađarske, Bugarske, Makedonije i naše zemlje. Sav prihod je išao u fond. Deftones su odsvirali dva dobrotvorna koncerta 19. i 20. novembra u Holivudu gde su im se pridružili brojni muzičari. Brojne terapije dovele su do malog oporavka, Chi je bio u polu-svesnom stanju, što je u svima probudilo nadu. Pesma „Chi“ benda Korn je dobila ime po Chi Cheng-u: „Nazvali smo pesmu po njemu, jer on voli rege i ovu pesmu je zvao „rege pesma“ pre nego je dobila ime. Pesmu smo nazvali Chi jer smo uvek mislili na njega dok smo je svirali. I sada imamo pesmu koja se zove Chi. Chi je učinjen besmrtnim…“

„Kako smo završavali rad na albumu „Eros“ shvatili smo da on ne pokazuje baš najbolje ko smo kao ljudi i kao muzičari u ovom momentu. Iako će te pesme ugledati svetlost dana u nekom trenutku, kolektivno smo odlučili da moramo da napravimo novi pristup i sa Chi-ovim stanjem na umu dok to radimo. Morali smo da se vratimo u studio i uradimo ono što je ispravno umetnički“, glasila je zvanična izjava benda. I tako je rođen „Diamond Eyes“, 4. maja 2010. godine. Šesti album bio je prvi na kome nije svirao Chi, umesto njega bas je svirao Vega, i prvi koji je izdat za izdavačku kuću Reprise Records a kao producent potpisao se Nick Raskulinecz.

Deftones su opet radili kao bend. Nesreća ih je ujedinila i bili su jači nego ikad. Singlovi „Rocket Skates“ i „Diamond Eyes“ zapalili su vatru, a ovaj album ubrzo postao jedno od najznačajnijih izdanja benda. Problemi ih nisu slomili već učinili jačim nego ikada, a pozitivna i optimistična nota koju album nosi dokaz su toga. „Uglavnom sam slušao muziku koju su momci svirali. To radim. Njihova muzika me inspiriše… Volim pesme gde mogu potpuno da zaboravim na to da sam ljudsko biće. Mogu pevati o zaista čudnim stvarima, i ne moraju da imaju nikakve veze sa mnom“, izjavio je Moreno o nastanku albuma „Diamond Eyes“.

U maju 2012. bend je objavio da radi na novom albumu i stigao je već u novembru iste godine. „Koi No Yokan“, što prevedeno sa japanskog znači „predosećanje ljubavi“, opet je doneo nešto drugačije, pregršt novih boja. Pretežno organski zvuk, dobro poznati sudar mira i oluje. To su Deftones. Dinamično i glasno. Nežno i tiho. „Mislim da su „Diamond Eyes“ i „Koi No Yokan“ brat-sestra albumi, snimljeni su na isti način. Iako su to bile teške godine, ti albumi su nam pomogli da se izborimo, mislim da je važno da imaju optimističan izgled“, objasnio je Chino. Pozitivne kritike i uspešnu turneju nadglasale su tužne vesti.

13. aprila 2013. godine Chi Chang je izgubio borbu. Njegova muzika i dalje živi kroz njegov bend. Nikada neće biti zaboravljen. „Posle Chi-ove smrti slušao sam snimke albuma „Eros“, bilo je to intenzivno iskustvo, u najmanju ruku. „Eros“ je za nas poseban, poslednja stvar na kojoj je Chi svirao. Ugledace svetlost dana. Taj album je obeležio period u našim životima, još uvek nismo spremni da pogledamo unazad. To je za nas otvorena rana. Izdaćemo ga jednog dana ali za sada je to jedna od najličnijih stvari za nas, sa kojom se svakodnevno nosimo“, izjavio je Moreno, i dodao: „Osećam kao da je njegova smrt, ne pričam o paranormalnom, više je sada sa nama nego tokom godina kada je bio zarobljen u tom „izmedju“ mestu. Pomalo je olakšanje, jer znam da više ne pati. Ne prođje ni jedan dan da ne mislim na njega.“ Stephen je dodao: „Osećam fizički nedostatak njega, ali ne i nedostatak njega samog. On je uvek tu kada mi treba.” Na prvu godišnjicu smrti objavljena je pesma „Smile“ sa „izgubljenog Erosa“ koju je izdavačka kuća ubrzo sklonila zbog autorskih prava. Naravno, procureli su drugi snimci.

8. aprila 2016. godine svetlost dana ugledao je osmi studijski album „Gore“. Njegov izlazak pomeran je nekoliko puta ali je kao i svaki do sada bio vredan čekanja. Chino je ovaj album obojio u ljubičasto a na nama je da odlučimo šta on za nas predstavlja. Mogućnost izbora je istinska lepota muzike, posebno ovog benda koji ne zna da razočara. Sa punim pravom od njih se uvek očekuje najviše.

Deftones je bend koji je istrajao tokom dobrih, ali i tokom loših godina, koje oni nazivaju „mračnim danima“, bend koji je izgubio brata ali je nastavio kao porodica. “Ako pitate mene, to je zato što ih volim, i volim da pravim muziku sa njima“, izjavio je Chino Moreno. „Muzika je način na koji mi slavimo vreme koje provodimo zajedno. Mi smo grupa prijatelja. To što vi čujete je proizvod našeg prijateljstva“, nadovezao se Stephen. I ne zaboravite, 13. aprila odvrnite Deftones najglasnije u čast palog anđela, da ga nikada ne zaboravimo.

Pripremile Jadranka Balaš i Danijela Radojković