Mislim da bi najpoštenije i najbolje bilo početi ovaj izveštaj rečima glavnog i odgovornog urednika Nocturne magazina Marka Ristića – „Vrhunski. To je to. Iskaz, Infest, Škabo… Konačno neko da se seti da stavi sve ljude na isto mesto“. Na stranu što su zaista ti ljudi i bili na istom mestu, no DECA APOKALIPSE su nam pružila koncert koji će se pamtiti dugo, dugo vremena.
FOTOGRAFIJE SA NASTUPA BUKET ZA KLARU
Spektakularno veče je počelo svirkom valjevskog post-HC/post-metal benda BUKET ZA KLARU, koji je zaista pokazao da na taj sastav prosto moramo računati u budućnosti. Svakako, u pitanju je pravac koji još uvek nije poprimio korene u Srbiji u onoj količini u kojoj bi trebalo, ali Buket je predočio da ne smemo žmuriti dok taj sastav radi. Prilično energičan pristup dočarao je numere kao što su „Kolosi“ i „Za daleko juče“, iako su momci imali veoma mutan zvuk (što naravno nema veze s njima), za razliku od all-girl cover benda NEMESIS, koji je svirao posle njih.
Nakon devojaka binu konačno zauzimalu Deca. Taj sastav, voleli mi takav zvuk ili ne, predstavlja jedan od najboljih sastava koje je Srbija iznedrila. Zapravo, Srbija ih i nije iznedrila, no oni sami, pa zato i možemo uživati u njihovim ritmovima, vokalima, udarcima, rifovima i, pre svega, tekstovima. Deca nisu za svakoga, to je činjenica. Decu mogu shvatiti samo oni ljudi koji se interesuju za svet oko nas, oni ljudi kojima je potrebno nešto više osim onog otrova koji udišu sa TV-a i iz novina. Deca su bend sadašnjosti i budućnosti, ma koliko ona bila crna…
Mala sala Doma omladine jeste bila polu prazna (zašto je na biletarnici Doma rečeno da su rasprodati koncerti i u velikoj i u maloj sali, kad mala sala nije bila rasprodata??), ali ti ljudi koji su došli imali su prilike da prisustvuju zaista odličnom nastupu. Album „Era Papirnih Grobova“ (možete ga besplatno skinuti OVDE) je bio potpuno osveženje za našu scenu, a taj utisak zahvaljujući ovom koncertu samo biva jači.
Energija, iskrenost, ozbiljnost, direktnost glavne su odlike nastupa Dece Apokalipse u Domu omladine Beograda. Izuzetno jaki, upozoravajući, angažovani i, što se mene tiče, istiniti tekstovi mešali su se sa duvanskim dimom i glasovima prisutnih. Nije bio mali broj onih koji su znali tekstove, što me veoma raduje i govori mi da ima ljudi koji umeju da razmišljaju, da ima nade za sutra. Pesme kao što su „Ovo je taj čas“, „O lisici“, „Ko pobeđuje“ i „Era papirnih grobova“ ovim nastupom dobile su dodatnu snagu, učinivši da nam bend još više priraste srcu. Već smo imali prilike da ih vidimo u Božidarcu, ali Deca su na ovom koncertu toliko dobro zvučala da je to teško objasniti.
Miks hip-hopa, metala, alternative, HC-a i panka bio je toliko efikasan da je publika neretko ostajala bez daha, a da je pritom plesala, skakala, uživala u nekom svom svetu. Za razliku od onih ljudi koji su znali šta da očekuju, meni je bilo najinteresatnije da posmatram ljude koji nisu znali šta ih čeka „iza ugla“. Ti ljudi su slušali tekstove, obratili pažnju na poruke i stavove, što je naravno veoma pozitivno, i verujem da je bend stekao nove fanove.
Deca su se potrudila i ovaj spektakl-u-malom obogatila mnogim gostima, pa smo mogli da vidimo i čujemo ljude kao što su, pre svega, Ivan Maksić (Bombarder, Proja), Škabo (Beogradski Sindikat) i Zoran Vandal Sokolović (Infest). Na binu su se popeli i Miloš Cvetuljac (SickSoul/Siempre Peligoroso), Zoran Stefanov (Iskaz), Aleksandar Jovan Krstić (Proja), Filip Budanović (D-Zoo) i Uroš Drakulić (SickSoul). Bend najpre zvuči kao da je „iskočio“ iz soundtrack-a za kultni film „Judgement Night“, ali što se tiče ovog koncerta moglo bi da se kaže da su Deca zvučala kao da su Beastie Boys konačno popizdeli i odlučili da promene sadašnjost. Ipak, Deca Apokalipse razvila su unikatan odraz, u kome se zainteresovani mogu svakodnevno ogledati.
U njihovoj verziji smo mogli da čujemo i bendove Sepultura i Rage Against The Machine, ali ono što raduje jeste činjenica da su Deca briljirala autorskim stvarima, što nije toliko čest slučaj na koncertima domaćih bendova. Zbilja, ljudi, ukoliko se niste susreli do sada sa ovom ekipom, pružite ruku, oni će vas prihvatiti. To muzičko jedinstvo koje gaji ovaj poseban bend, moglo se osetiti i među odabranim fanovima – muzička ograničenja su zaista bespotrebna što su Deca Apokalipse i pokazala na najdirektniji i najefektniji mogući način. Jednostavno rečeno, snagom, voljom i ulaganjem su ipak stekli neko ime, iako još uvek nije veliko koliko bi trebalo, odnosno ispravnije rečeno moralo da bude. Deca imaju toliko toga da kažu, toliko toga da pokažu, toliko toga da objasne… Pružite im šansu. Zaslužili su to, pogotovo posle ovoliko udaračkog koncerta.
„Ja ne verujem u muk istine, ko pobeđuje na kraju saznaće se“…
Piše Boban Pantoš
fotografije Aleksa Vitorović i Marko Ristić
