INTERVJUI

Dan Lilker, NUCLEAR ASSAULT: „Jedva čekam da ponovo osetim Exit ludilo!“

danny-lilker-nuclear-assault-featured
Written by Marko Ristić

Dan Lilker je jedna od onih faca u metalu koju svi gotive, a bendovi u kojima je svirao ili i dalje svira dovoljno govore o poštovanju koje ovaj čovek ima među svojim kolegama. Za nešto manje od mesec dana se vraća u Srbiju, gde će po prvi i, nažalost, poslednji put nastupiti sa svojim sastavom NUCLEAR ASSAULT. Legendarni thrash metal bend konačno će zasvirati u Srbiji i to u sklopu jedne od poslednjih turneja koje planiraju. Više nego i dovoljan povod da popričamo sa čuvenim basistom kako o aktuelnim temama, tako i o nekim velikim momentima njegove karijere. Za Nocturne magazin veliki Dan Lilker.

nuclear-assault-band-2015-promo

Moram početi sa tvojim nastupom u julu 2006. godine na Exit festivalu. Nastupao si sa Max Cavalerom i par momaka odavde. Kakva su iskustva što se Srbije tiče od tada?
Dan: 
To je bilo zaista dobro iskustvo. Nikada nisam bio u Srbiji pre toga. Kada me je Max pozvao da učestvujem u tom projektu zvučalo mi je jako zabavno da sviramo stare metal i hardcore pesme. Exit je neverovatan festival. Atmosfera je fantastična, stara tvrđava, dosta različite muzike. Zaista sam srećan što ću se vratiti tu.

Ovoga puta stižeš sa Nuclear Assault. Kakva su tvoja očekivajna od publike pošto nisi bio sa svojim bendom do sada?
Dan:
 Nadam se odličnoj atmosferi. Sećam se da su Srbi jako luda publika. Thrash metal je svuda jednako popularan. Ljudi koji vole thrash metal umeju da naprave paklenu atmosferu. Mislim da upravo to što dolazimo prvi put može značiti puno. Vrlo sam uzbuđen, pogotovo što će to biti prvi koncert jako duge turneje koju planiramo. Rekao sam momcima da ih na Exitu čeka ludilo.

„Pounder“ izlazi 1. jula. Ovo je vaš prvi EP još od 1988. godine i prvi studijski snimak od 2005. godine. Šta nas tu čeka?
Dan: 
Stari dobri thrash metal koji smo svirali i tokom osamdesetih godina. Ono što Nuclear Assault inače i radi. Mi smo hteli da pesme zvuče u našem klasičnom stilu koji svi znaju. Nismo hteli da eksperimentišemo. Ja mogu da kažem u svoje ime, pošto sam ja napisao najbržu pesmu. Trudio sam se da napišem nešto što predstavlja Nuclear Assault u pravom svetlu. Mislim da smo uspeli i da će ljudi uživati.

Jedna od najpoznatijih pesama je svakako „Hang The Pope“. Da li je to bio trenutni stav tada i da li misliš da je ta pesma i dalje aktuelna? Da li su svi religijski lideri isti?
Dan: 
Ne mislim da su svi isti. Mislim da je trenutni Papa iz Argentine mnogo više „open minded“ nego njegovi prethodnici i nije baš toliko privržen religijskim dogmama. Naravno, morate shvatiti da je „Hang the Pope“ pesma koja je zabavna. Mada, pošto je ovaj novi Papa malo bolji, ne moramo da ga obesimo. Možemo, na primer, samo malo da ga izudaramo.

Svirao si sa mnogo bendova tokom svoje karijere. Da li je energija koju ulažeš za sve bendove ista ili pokušavaš da pošalješ različitu poruku sa svakim bendom?
Dan: 
Moja ličnost i ljubav prema muzici su glavna pokretačka snaga. Ličnost mi je jako melodična, a fizički sa vrlo hiperaktivan, pa je i muzika takva. Sviranje brze i nabijene muzike je meni lično vrlo prirodna stvar. Sa Nuclear Assault i Brutal Truth nije daleko od toga, jer je lično, sa dosta socijalne i političke tematike. Takođe, sviram i u black metal bendu, ali tu ne govorimo o satanizmu, već samo o tome kako je religija sranje. Nisam neko ko stalno šalje poruke, već neko ko piše mnogo muzike, ali verujem da tekstovi nose dosta bitnu poruku, zato verujem ljudima koji ih pišu u bendovima u kojima sviram.

danny-lilker-nuclear-assault-featured

Kada je ova objavljena, rekli ste da je ovo poslednja Nuclear Assault turneja. Da li ste zaista ostali pri tome?
Dan:
 Ideja je da ako sada sviramo u Srbiji, da se tu više ne vraćamo, tako da je ovo naš poslednji koncert u vašoj zemlji. Ali, postoji mogućnost da ćemo doći u Bugarsku i svirati tamo, pa nas opet možete videti. Takođe, ideja je da obiđemo sva mesta na kojima nismo svirali do sada. Nismo svirali ni u Australiji. Nećemo se vraćati na mesta na kojima smo svirali, ali ćemo se truditi da idemo na nova mesta.

Pošto si svirao sa dosta bendova i sa dosta ljudi, moram te pitati koja je to postava koju bi ti odabrao za svoj bend, a da možeš da biraš bilo koga?
Dan: 
Uf, ovo je teško pitanje koje me niko nije pitao pre! Hm… Bilo ko?

Bilo ko.
Dan: 
Gitaru bi definitivno svirao Daniel Mongrain iz benda Voivod! Bubnjar bi bio Fenriz iz benda Darkthrone, a vokal John Tardy iz benda Obituary.

Da li misliš da je moguće podići svest o zagađenosti u svetu i lošem uticaju ljudske rase na planetu, kao što ste to radili na ploči „Handle With Care“ ili misliš da je to utopija i da se retko šta može promeniti?
Dan: 
Mi razumemo da nisu baš svi ljudi koji slušaju Nuclear Assault spremni da čuju poruku koju nosimo i da samo žele da mlate glavom uz thrash metal i ja sa tim u opšte nemam problem, sve dok nisu u pitanju neki nacisti. Primetio sam da naši tekstovi imaju neki uticaj na ljude, jer dosta razgovaram sa fanovima pre i posle svirki. Ljudi su mi govorili da su ih naši tekstovi promenili, jer nisu imali prilike da se susretnu da takvim temama ranije. Čak ni kod drugih thrash metal bendova, a pride ne kažem da takvih tema nema kod drugih bendova.

Ne mogu da ne pomenem bend Brutal Truth. Da li postoji šansa da ćemo nekada uskoro imati prilike da čujemo nešto ovo?
Dan: 
Na žalost ne. Kada sam objavio da Brutal Truth prestaju sa radom, to sam zaista i mislio. Nisam hteo da budem u bendu koji konstantno izbacuje albuma i ide na turneje. Sa Nuclear Assault smo prilično zauzeti, ali je dosta lakše. Možemo da donosimo više odluka i imamo vremena za to. Prosto je lakše. Morao sam da se skoncentrišem samo na jednu stvar.

Onda se vidimo na Exitu ove godine! Neka poruka za fanove na kraju?

About the author

Marko Ristić

Editor-in-Chief

Contact
marko@hardwiredmagazine.com

Leave a Comment